Čaušić otkriva zašto Srbija postavlja hiljade alarma u stanove i kuće: Načelnik dao spisak saveta kod požara

Sektor za vanredne situacije MUP Srbije proživljava jednu od najizazovnijih godina, a njegovi pripadnici su samo tokom 2025. godine spasili više od 1.200 ljudskih života.

Načelnik Sektora za vanredne situcija i pomoćnik ministra MUP-a, Luka Čaušić, za Telegraf ekskluzivno govori o tome kako funkcioniše sistem koji broji oko 4.600 ljudi, šta zapravo znači biti vatrogasac-spasilac, i zašto je baš humanost, uz brzu reakciju, ključ opstanka i uspeha ove službe. On otkriva i kako je služba, osim neviđeno teške sezone požara u Srbiji, uspešno pružila međunarodnu pomoć čak 15 puta, čime se naša zemlja svrstala u sam vrh evropskog delovanja u humanitarnim misijama, te najavljuje postavljanje hiljada alarma za požar u domaćinstvima.

• Šta je Sektor za vanredne situacije MUP Srbije?

- Sektor za vanredne situacije je glavna služba zaštite i spasavanja u našoj zemlji. Formiran je 17. septembra 2009. godine, kada su se objedinili resursi iz Ministarstva odbrane i iz tadašnjeg Ministarstva za zaštitu životne sredine i, naravno, Ministarstva unutrašnjih poslova i mislim da je tada donesena jedna zaista strateški dobra i važna odluka i to se pokazalo u godinama koje su sledile u mnogo, mnogo situacija.

Sektor za vanredne situacije je, kao što sam rekao, pored toga što je glavna služba za zaštitu i spasavanje, organizacioni deo Ministarstva unutrašnjih poslova i tu radi oko 4.600 naših pripadnika, od kojih su vatrogasci, kao srce operativnog delovanja Sektora za vanredne situacije, u broju od oko 3.700, tačnije 3.701 na prekjučerašnji dan.

Jednostavno, kad kažete šta znači biti vatrogasac, ja mislim da to znači humanost, da to znači solidarnost, da to znači ponos, da to znači dobru fizičku pripremu i brzo razmišljanje, jer je svaki vanredni događaj drugačiji. Ja se zaista ponosim onim što rade naši vatrogasci spasioci.

Pored toga, ponosan sam generalno, zaista mislim da imam sreću što radim sa ovakvim ljudima u Sektoru, zato što to nije floskula. Duboko sam ubeđen u to da su ljudi glavni resurs svake firme. U Sektoru, pored naših sjajnih vatrogasaca spasilaca, rade inženjeri preventivne zaštite - elektrotehnike, mašinstva, građevine, arhitekture - koji svojim stručnim znanjima doprinose da se rizik od požara i eksplozija svede na najmanju moguću meru. Takođe bih istakao da tu rade i pripadnici Uprave za civilnu zaštitu i upravljanje rizicima, a tu je i odeljenje za uništavanje eksplozivnih ostataka rata, popularno nazvani demineri. Ne mogu, a da ne spomenem i ljude ovde kod nas u Sektoru - naše pravnike, logističare, međunarodnu saradnju. Sektor za vanredne situacije ima izrazito aktivnu ulogu u pružanju međunarodne pomoći i interakciji sa Evropskom unijom i drugim zemljama. To su ljudi koji čine, da kažem, jednu porodicu Sektora za vanredne situacije.

• Šta kažete mladom vatrogascu?

- Prvo im čestitam što su uspeli da prođu rigorozne psihofizičke provere da bi mogli da budu vatrogasci. Kažem im da su izabrali vrlo težak, možda jedan od najtežih poslova, ali u našoj zemlji sigurno, a i u mnogim razvijenim zemljama, jedan od najpoštovanijih poslova. Svako od njih, kad jednom spase ljudski život, vrlo teško odlazi iz vatrogastva. Naravno, poželim im da se uvek živi i zdravi vrate svojim porodicama, a ne sumnjam da će sve svoje zadatke izvršiti na najboljem mogućem nivou.

• Sektor za vanredne situacije MUP Srbije dobio je vredne nagrade. O kojima je tačno reč?

-  Zaista sam ponosan na činjenicu da smo u februaru ove godine dobili Orden zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena za natprosečno, uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblasti odbrane i bezbednosti! To je orden koji nam je uručio predsednik Republike Srbije i pripada bukvalno svim zaposlenima koje sam malopre spomenuo. To jeste jedna satisfakcija za sve ljude i za sav naš trud.

Sa druge strane, naš Pero Luković, komandant iz Vatrogasno-spasilačkog bataljona Kraljevo, dobio je sada orden povodom Dana sprskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u septembru. To je prvo velika čast njemu i njegovoj porodici, onda, naravno, svima nama. Mi se radujemo kad neki naš pojedinac dobije takvu nagradu. Radi se svakako o vrhunskom profesionalcu koji je mnogo toga dao ovoj službi i ovoj zemlji, a naročito tokom ove maltene neviđeno teške sezone po pitanju požara na otvorenom.

Takođe, ono na šta sam ponosan jeste poverenje koje nam građani daju. U istraživanju javnog mnjenja rađenom u decembru 2024. godine, koji je radila je misija OEBS u Srbiji, 66 odsto ispitanih građana je reklo da je zadovoljno ili vrlo zadovoljno radom Sektora za vanredne situacije, što je rast od tri odsto u odnosu na 2023. godinu. Mi zbog građana postojimo i cilj nam je da još više to poverenje raste.

• O Vama kao i Sektoru za vanredne situacije najlepše stvari smo čuli i van granica Srbije. Imali ste nekoliko bitnih i velikih akcija ove godine van granica Srbije. Možete da nam kažete koje su to akcije i koliko je vaših timova učestvovalo i kako je to sve izgledalo?

- Ove godine smo pružili pomoć Crnoj Gori. Naša dva tima sa dva helikoptera su se smenjivala na području Crne Gore. Prvi smo koji su uputili helikopter vrlo visoke nosivosti od čak pet tona. Što se tiče 2024. godine, to je rekordna godina po pružanju međunarodne pomoći od strane Republike Srbije. Čak 15 puta smo učestvovali u misijama pružanja međunarodne pomoći i time smo svrstani, verovali ili ne, kao relativno mala zemlja, u sam vrh evropskog delovanja kada su u pitanju misije pružanja međunarodne humanitarne pomoći. Lepo je pomoći kad je neko u nevolji, a sa druge strane ste srećni što imate kapacitete kao zemlja. I na taj način se podiže ugled ne samo Sektora za vanredne situacije, nego i Republike Srbije.

• U Srbiji je ove godine bilo dosta požara. Gde su građani grešili?

- Ova sezona je sigurno najopterećenija po pitanju intervencija i požara, pogotovo požara na otvorenom, u poslednjih destak godina. Imamo rast od gotovo 2.000 požara u odnosu na prošlu godinu, a ukupno smo ove godine do danas imali 33.983 intervencije.

Građani greše jer je na otvorenom u 99 odsto slučajeva uzrok ljudska nepažnja, nemar. Znate, građani spale strnjiku, iako je to protivno zakonima, založe vatru računajući na to da će je ugasiti. Međutim, na visokim temperaturama se to u vrlo kratkom roku pretvori u pravu katastrofu, gde najčešće baš ta lica koja su zapalila vatru budu žrtve ili teško povređena. Mi konstantno apelujemo na naše građane da ne pale vatru, jer ne samo što krše zakon nego se direktno dovode u opasnost sebe, svoj život, živote i imovinu svojih komšija.

• Načelniče, koji je Vaš apel svim građanima Srbije kada je reč o požarima na otvorenom i u zatvorenom prostoru?

- Pre svega treba da smo svesni da se požari dešavaju. Ljudi to doživljavaju da se neće desiti meni. Nažalost, dešava se. Građani treba da obrate pažnju na to da:

• Ne opterećuju elektroinstalacije. Neispravne elektroinstalacije su vrlo čest uzrok požara.
• Ne ostavljaju hranu kad je kuvaju na šporetu bez nadzora. Ogroman broj slučajeva požara kreće baš iz kuhinje.
• Ne prekrivaju tkaninama ili primiču nameštaj grejnim telima na čvrsto gorivo, kao i kvarcnim pećima, odnosno da ne suše garderobu na taj način.
• Ne pale cigaretu u krevetu.
• Iz podruma i iz svih prostorija da izbace sve stare, lako zapaljive stvari.

Ukoliko se požar desi u stanu:

• Ako je manjeg intenziteta, treba probati da se ugasi. Savetujem svima da imaju ručni aparat za gašenje požara.
• Ako vide da ne mogu da ugase požar, da zatvore tu prostoriju. Nikako otvarati, jer dotok vazduha raspaljuje požar.
• Da izađu, alarmiraju komšije i obavezno pozovu 193.
• Nikako koristiti lift! Lift se ponaša kao provodnik dima, gotovo sigurna je smrt za onog ko krene liftom.
• Ako je prevelika zadimljenost, zatvorite vrata, stavite mokru krpu dole ispod i sačekate vatrogasce koji će vas evakuisati.

• Koja Vam je najteža bila situacija koja se tiče Vašeg poziva?

- Mnogo teških situacija. Svakako, poplave 2014. godine u Obrenovcu su jedna od najtežih koja će mi ostati urezana do kraja života. Stravično teška situacija ove godine je bila sa šumskim požarima. U jednom danu smo imali 628 registrovanih požara. To su strahoviti napori i ljudi. Teških intervencija je bilo, recimo eto u februaru sada kada smo dobili dojavu da je u Lazarevcu zatrpan naš čovek vatrogasac spasilac koji je krenuo da spasava čoveka. Nismo imali kontakt s njim. Mislim da je to jedan od najvećih stresova. Bogu hvala, sve se divno završilo. Naš vatrogasac Filip Đuketić koji je zatrpan je spasao život čoveka, a i on je živ i zdrav.

• Kada su u pitanju nagrade, koja je Vaša najveća nagrada?

- Samo ove godine oko 1.200 spašenih ljudskih života od strane pripadnika Sektora za vanredne situacije. Za čitavo ovo vreme postojanja Sektora oko 33.000 spasenih života. Pa to je najveća nagrada. A najveća mi je nagrada kada vidim da ova služba napreduje i da ide napred. Kada pored spašenih života, možete vatrogascima da im kažete da ste im povećali platu, otvorili novi objekat, kada napravite značajnu nabavku kamiona kojima će oni opet da spasu mnogo više života. Svaki uspeh i svaki pomak napred ove službe, to mi je najveća nagrada.

• Šta ste naučili od Predraga Marića, pokojnog načenika Sektora i po čemu ćete ga pamtiti?

- Imao sam tu sreću i blagoslov da sam bio jedan od najbližih saradnika načelnika Predraga Marića od 2011/12. godine i zaista mislim da mi je taj rad sa njim i blizak rad uz njega i te kako pomogao. Moram da kažem da je on bio taj koji je predložio mene da budem na ovom mestu. On je voleo da kaže: "Idemo dalje." Neverovatno uporan čovek koji je radio tako sa jednom... Nikad nije podigao glas, uvek je sa poštovanjem se odnosio prema svojim saradnicima i trudio se da ovde budu dobri međuljudski odnosi. E, to je meni važno. Da održim i dobre međuljudske odnose. Trudim se zaista da održimo taj nivo da ljudi ovde dolaze zadovoljni na posao.

• Možete mi kažete, sistem za obaveštavanje građana čemu služi i na koji način funkciniše?
• -  Sistem objava jeste. Neskromno, naša je ideja, ali svakako veliku pomoć smo imali od Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Uključen je tu veliki broj partnera. Tu je u stvari jedan sistem napravljen u slučaju opasnosti da se mikrolokalizuje predeo gde može doći do poplava, velikog požara, snežnih nanosa i da se građani upozore. Obavešten građanin je sigurniji građanin. Ponosni smo na taj prvi korak. Sledeći korak je takozvani CBS sistem koji će ići na maltene momentalno dobijanje obaveštenja za sve, ali ćemo zadržati hibridni model.

• Šta želite vi da unapredite kao načelnik Sektora za vanredne situacije?

- Moji saradnici i ja smo postavili četiri osnovna strateška cilja:

• Nastavak materijalnog opremanja i rekonstrukcije objekata. Gotovo 30 godina se nije ulagalo u ovaj sektor.
• Nastavak prijema ljudi, obuke za naše ljude.
• Preventiva u smislu identifikovanja tačaka rizika i otklanjanja tih rizičnih tačaka.
• Komunikacija sa građanima.
• Samo tako kontinuiranim ulaganjem u sve aspekte službe moći ćemo da se nosimo sa izazovima. Nažalost, mislim da će ih biti sve više i da će sve izazovnije vreme biti pred nama.

• Šta su javljači požara i kako oni funkcionišu?

- Mi smo pre dve-tri godine pokrenuli pilot projekat sa 100 javljača požara koji su omogućili pravovremenu zvučnu signalizaciju u domaćinstvima gde su postavljeni i na taj način su komšije i okolina dobijali obaveštenje da je došlo do požara. Radili smo ga u saradnji sa Ministarstvom za rad, socijalna i boračka pitanja gde smo definisali domaćinstva koja su objektivno najugroženija, a to se pre svega odnosi na samce i slabo pokretna lica. Na 100 postavljenih javljača, jedan je odreagovao, zapalila se neka mikrotalasna pećnica. Mi smo dobili nekoliko poruka zahvalnosti, naša jedinica nije izlazila zato što su ljudi na vreme čuli i spaseni su životi. Sada to radimo u većem obimu, postavljamo u 1.000 domaćinstava, a želja nam je kroz razne projekte i načine finansiranja da to bude desetine hiljada, jer će jedan spašen život opravdati sav trud i novac.

(Telegraf.rs)