Lakićević: Novi Zakon o saobraćaju treba da stvori bolje uslove za ranjive kategorije

Načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević rekao je danas da je zamisao novog Zakona o saobraćaju da se stvore daleko bolji uslovi za zaštitu ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju - u prvom redu dece, mladih, pešaka i biciklista, ističući potrebu da se za prekršaje koji najviše utiču na nastanak nezgoda i težinu posledica propišu daleko oštrije sankcije.

- Izvesno je da će novi zakon doneti značajno pooštravanje kaznene politike prema učiniocima najtežih prekršaja. Iako je u poslednjih nekoliko godina bilo više izmena u tom smeru, od povećavanja novčanih kazni, smanjenja dozvoljene količine alkoholisanosti, uvođenje mere privremenog oduzimanja vozila, nažalost te izmene nisu dale očekivane efekte - rekao je Lakićević za današnje izdanje "Večernjih novosti".

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, jasno je da jedan značajan broj propisanih novčanih kazni ne postiže svrhu da odvrati učesnike u saobraćaju od činjenja prekršaja, tako da zaista postoji potreba da se za prekršaje koji najviše utiču na nastanak nezgoda i težinu posledica propišu daleko oštrije sankcije.

Objasnio je da osnovni razlog zbog kojeg se radi na novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima jeste težnja da se stanje značajno unapredi, podsećajući da je aktuelni zakon donet 2009. godine i do sada je pretrpeo 18 izmena.

- Iako je u velikoj meri važeći zakon ispunio svoju svrhu i doprineo da se stanje bezbednosti na našim putevima značajno unapredi, da bi se napravio dodatan iskorak, neophodno je da se donese novi zakon - rekao je Lakićević i dodao da je jedan od razloga donošenja potpuno novog zakona i potreba da se naše zakonodavstvo uskladi sa onim u EU.

Govoreći o prevrtanju autobusa u Sremskoj Mitrovici 17. oktobra prilikom kog je stradalo troje putnika i povređeno više od 50, Lakićević je još jednom izrazio saučešće porodicama poginulih. Dodao je da, međutim, pored svih tragedija koje su se desile u oktobru, postoje realni izgledi da u ovoj godini bude zabeležen najmanji broj poginulih u saobraćajnim nezgodama od kada se u našoj zemlji obrađuju statistički podaci o udesima.

Istakao je i da je nesreća u Sremskoj Mitrovici eklatantan primer kakve mogu biti posledice saobraćajnih nezgoda sa učešćem autobusa.

- Kada je reč o autobusima, na godišnjem nivou oni učestvuju u oko 1.500 saobraćajnih nezgoda, što je oko četiri odsto od ukupnog broja. Naše analize pokazuju da većinu nezgoda sa učešćem autobusa izazivaju drugi učesnici u saobraćaju, dok vozači autobusa izazivaju oko trećinu tih nezgoda - naveo je.

Slavića Lakićević je ukazao i na to da je od početka godine u saobraćajnim nezgodama u Srbiji poginulo osmoro dece i da su sva ona život izgubila kao putnici u vozilu.

- Nažalost, i istraživanja Agencije za bezbednost saobraćaja pokazuju da decu na propisan način prevozi tek oko 60 odsto vozača, pre svega roditelja. Ono što nije za pohvalu je i činjenica da je iz godine u godinu broj prekršaja nepropisnog prevoženja dece u sve većem porastu - naveo je Lakićević.

On je apelovao na roditelje da bez obzira na to da li se radi o putovanju od nekoliko stotina metara ili putovanju na odmor od više stotina kilometara, bez izuzetka decu prevoze na propisan način, kako bismo unapredili bezbednost.

Ukazao je i da je gotovo svaka druga saobraćajna nezgoda sa poginulima ili teško povređenim licima posledica prebrze vožnje.

- Brzina je najveći problem bezbednosti saobraćaja i kod nas i širom sveta i, kao takva, metaforično je označena kao ubica broj jedan na putevima. Jedan od apsolutnih prioriteta saobraćajne policije što se tiče kontrole jeste otkrivanje prekršaja prekoračenja brzine i u tu svrhu koriste se svi raspoloživi resursi od ručnih radara, presretača, kamera za automatsku detekciju do merenja srednje brzine - naveo je Lakićević.

Naglasio je da su iz Saobraćajne policije samo u protekla tri dana otkrili čak 12 prekršaja većih prekoračenja brzine koji su zakonom propisani kao teži, uključujući pet prekršaja nasilničke vožnje.

- Pitamo se kako je moguće da u navedenim okolnostima jedan vozač dozvoli sebi da se na putu Kikinda-Zrenjanin, gde je ograničenje brzine 80 kilometara na čas, kreće brzinom od čak 205,7 kilometara. Ili da se svega dva dana nakon što je tročlana porodica izgubila život u Beogradu, u maltene isto vreme, oko jedan čas iza ponoći, vozač na Čukarici kreće brzinom od 155,8 kilometara na čas i to u stanju teške alkoholisanosti, sa 1,26 promila alkohola u organizmu - rekao je Lakićević.

Na pitanje kako se "obračunati" sa tako bahatim učesnicima u saobraćaju, on je naveo da činjenice pokazuju da ni represija sama po sebi nije dovoljna jer, iako važeći Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje veoma stroge sankcije za to, potreban je daleko veći rad na unapređenju svesti i stavova velikog broja građana Srbije.

- Podaci pokazuju da na godišnjem nivou saobraćajna policija otkrije čak milion i po prekršaja, od čega su trećina prekršaji prekoračenja brzine. Još je jedan prekršaj, koji ne utiče na nastanak nezgoda, ali u velikoj meri utiče na težinu posledica saobraćajnih nezgoda jeste nekorišćenje sigurnosnog pojasa. I pored svih mera u kontroli saobraćaja i napisanih kazni, pored kontinuiranih kampanja kojima našim građanima pokušavamo da objasnimo zašto je važno da koriste sigurnosni pojas i koliko pojas povećava šansu da prežive saobraćajnu nezgodu, procenti korišćenja pojasa i dalje su mali, pre svega na zadnjem sedištu gde ga koristi manje od 20 odsto putnika - naveo je Lakićević.

Istakao je da kao posledicu imamo više od 100 poginulih vozača i putnika na godišnjem nivou koji su stradali upravo jer nisu vezali pojas.

- Ovo je možda najveći razlog zašto u pogledu bezbednosti saobraćaja zaostajemo za zemljama Zapadne Evrope gde su procenti korišćenja pojasa na prednjim sedištima viša od 95, a na zadnjem sedištu preko 90 odsto. Za ovaj prekršaj izvesno će biti pooštrena kaznena politika novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima - zaključio je Lakićević.

(Telegraf.rs/Tanjug)