Rekonstrukcija nestanka Danke Ilić: Osumnjičeni tvrde da nisu ubili dete, majka promenila priču

Prošlo je skoro dve godine od kada je nestala dvogodišnja Danka Ilić, a gotovo šest meseci otkako je urađena najobimnija i najteža rekonstrukcija nestanka u istoriji srpskog tužilaštva. Ova rekonstrukcija je pripremana mesec dana, a u njoj je učestvovalo na desetine ljudi, počevši od svedoka, osumnjičenih - Srđana Jankovića i Dejana Dragijevića - roditelja nestale devojčice, pregršt stručnjaka i policije, uz neizostavno prisustvo tužioca.

Rekonstukcija kobnog dana naložena je kako bi bila dopunjena istraga, a po nalogu Apelacionog suda u Nišu, nakon što je taj sud dva puta vratio rešenje o potvrđivanju optužnice Višem sudu u Zaječaru. Ipak, ovog puta je naloženo da odluku o potvrđivanju optužnice donese potpuno novo sudsko veće i to Višeg suda u Negotinu. Optužnicom, koja je bila predata sudu, ali i vraćena na dopunu istrage, Srđan Janković i Dejan Dragijević terete se za krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu, dok je Radoslav Dragijević, otac Dejana Dragijevića, optužen za krivična dela pomoć učiniocu nakon izvršenog krivičnog dela i neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca.

Nacionalni centar za kriminalističku forenziku Beograd završio je svoju analizu rekonstrukcije u septembru i, kako su naveli iz tužilaštva, u njihovoj analizi se poklapaju tragovi, vreme i izjave svedoka. Međutim, analizu rekonstrukcije trebalo je da odradi i Fakultet tehničkih nauka, Odsek za saobraćaj iz Novog Sada, što još nije završeno.

Stručnjaci iz Novog Sada treba da uporede činjenice sa terena, izjave svedoka i da pregledaju sve dostupne snimke sa nadzornih kamera. Njihov zadatak je da utvrde da li je vozilo osumnjičenih udarilo devojčicu, kao i kretanje službenog vozila "Vodovoda" tog dana.

Rekonstrukcija trajala osam sati

Sama rekonstrukcija nestanka male Danke Ilić trajala je osam sati, a osumnjičeni Dejan Dragijević i Srđan Janković su pred istražiteljima detaljno opisivali svaki korak kretanja tog kobnog dana. Oni su dovezeni odvojenim maricama na mesto gde je Danka Ilić poslednji put viđena i navodno udarena službenim vozilom "Vodovoda" u kom su, kako tvrdi tužilaštvo, tog dana bili osumnjičeni. Izvedeni su jedan po jedan, kako bi se izbeglo da se osumnjičeni sretnu i na neki način ugroze tok rekonstrukcije.

- Istražiteljima je prvo Dejan Dragijević objašnjavao šta se dogodilo tog dana, a nakon što su njega vratili u vozilo marice, izveden je Srđan Janković, koji je takođe do detalja opisao kuda su se kretali 26. marta prošle godine - ispričao je izvor blizak istrazi.

On je takođe dodao da su osumnjičeni, iako razdvojeni, negirali počinjenje krivičnog dela tokom davanja iskaza za vreme rekonstrukcije slučaja.

Prema rečima izvora, obojica osumnjičenih su sve vreme delovali smireno, pribrano i samouvereno. Satima su govorili i ponavljali istu priču, uporno negirajući bilo kakvu umešanost u nestanak i smrt deteta.

- Njih dvojica su, gotovo kao na traci, izgovarali sve što su bili pitani o tom danu. Priče su im se poklapale, iako već više od godinu dana nemaju kontakt jedan sa drugim, s obzirom na to da se sve ovo vreme nalaze u različitim ćelijama u pritvoru, a ni juče nisu imali nikakvog kontakta, jer su dovezeni odvojeno i odvojeno su dovođeni na kobno mesto - istakao je sagovornik.

Rekonstrukcija događaja počela je nešto pre 12 časova, a Srđan Janković i Dejan Dragijević su tom prilikom objasnili kuda su se sve kretali službenim vozilom i naveli su da su tog 26. marta prošli tim putem, ali da devojčicu nisu videli. Njih su istražitelji ispitivali gotovo osam sati, koliko je i trajala cela rekonstrukcija, ali, kako je naveo izvor blizak istrazi, njihovi odgovori su bili isti - i jedan i drugi sve vreme su negirali krivicu.

Prema priči koju su ispričali osumnjičeni, oni su se tog dana zaista zaustavili u blizini pojate u Banjskom Polju, na mestu gde je nestala Danka Ilić, ali samo kako bi obavili nuždu, a zatim su produžili dalje.

- Dragijević i Janković rekli su da su tog dana da su zajedno bili u službenom vozilu "Vodovoda" kada su se vraćali sa jednog terena u Banjskom Polju. Putem koji su prošli, zaustavili su se u blizini spornog imanja, okrenuli auto u pravcu dvorišta, urinirali su i jedan i drugi, nakon čega su seli u auto i nastavili put - ispričao je izvor upoznat sa slučajem.

Dok su osumnjičeni davali svoje izjave, forenzički timovi su pregledali svaki milimetar terena i prikupljeni su novi podaci koji su korišćeni prilikom analize rekonstrukcije.

Rekonstrukcija je obavljena i na deponiji na Starobanjskom putu, na koju su osumnjičeni, kako tvrdi tužilaštvo, bacili telo nesrećne devojčice posle ubistva. Naime, zaječarsko tužilatvo tvrdi da je telo devojčice premeštano sa deponije, ali istraga nije potvrdila te činjenice, kao ni otkrila samo mesto na koje je telo premešteno.

Prisustvovala majka devojčice

Majka nestale Danke Ivana Ilić došla je na rekonstrukciju u pratnji svog supruga i oca nestale devojčice Miloša Ilića. Ona je učestvovala u samoj rekonstrukciji jer je u momentu nestanka devojčice bila prisutna na licu mesta i ona je bila ta koja je prijavila nestanak.

Ona je nekoliko puta ponovila kuda je prošla kada je taj dan stigla sa sinom i ćerkom u Banjsko Polje, šta se dešavalo ispred pojate kada je slikala ćerku, a zatim je opisivala kuda je tražila dete. Prema rečima izvora bliskog slučaju, Ivana Ilić je prilikom cele rekonstrukcije delovala smireno i staloženo uprkos činjenici da je za samu rekonstrukciju korišćena lutka koja je predstavljala malu Danku.

Odbrana nije zadovoljna rekonstrukcijom

Prema navodima optužnice, optuženi za pomaganje nakon zločina Radoslav Dragijević je poslednji premestio telo devojčice i to nakon što su mu uhapšena oba sina, najpre Dejan, a zatim i Dalibor Dragijević. Branilac Radoslava Dragijevića rekao je za Insajder da njegov klijent nije ni pozvan na rekonstrukciju, niti mu je, iako je tog dana došao u Banjsko Polje, tužilac dozvolio da prisustvuje radnjama koje su preduzimali tužilac i policija.

- Tužilac u optužnici tvrdi da je moj branjenik Radoslav Dragijević poslednji premestio telo ubijene devojčice, ali na tom mestu nije obavljena rekonstrukcija, jer tužilac u optužnici nije ni naveo gde je to mesto - rekao je za Insajder branilac Radoslava Dragijevića, advokat Mile Petković.

On je tada izjavio da ima puno primedbi na obavljanje rekonstrukcije, kojoj je kao pravni zastupnik prisustvovao. Jedna od ključnih razlika, koju je branilac primetio, bilo je to što nije urađeno ništa kako bi se utvrdila istinitost iskaza Dankine majke Ivane Ilić.

- Ona je na prvom saslušanju u policiji rekla da je Danka, kada ju je poslednji put videla, bila na udaljenosti od pet metara. Na drugom saslušanju je rekla da je ta udaljenost metar i po. Sada je, na rekonstrukciji, pokazala udaljenost od 20 metara - ispričao je advokat Petković nakon rekonstrukcije.

Drugi ključni razlog zašto smatra da je rekonstrukcija odrađena loše je, kako je naveo, razlika u temperaturi na dan kada je rađena rekonstrukcija od dana kada je nestala mala Danka Ilić.

- Različiti su vremenski uslovi. Tog dana kada je Danka nestala, jutarnja temperatura je bila minus šest, sada je bila 30 stepeni. Vegetacija rastinja je takođe različita. Dankino kretanje je simulirano uz pomoć lutke, dok je na mestu njenog brata stajao policijski inspektor - ispričao je advokat Petković.

On je naveo da je tužilac prekršio odredbe zakona o krivičnom postupku tako što su po nalogu tužioca snimani samo odgovori osumnjičenih na pitanja, ali ne i sama pitanja koja je tužilac postavljao. Takođe je naveo da su osumnjičeni Dejan Dragijević i Srđan Janković na saslušanju u tužilaštvu negirali zločin i odgovarali na sva pitanja tužioca, dok je u optužnici navedeno da su priznali da je Srđan Janković automobilom udario malu Danku, a da ju je Dejan Dragijević stavio u gepek, gde ju je ubio.

Advokat Mile Petković je tada izjavio i da branioci sve trojice optuženih čekaju zapisnik o rekonstrukciji, kako bi uputili primedbe. Tek posle toga, ponovo će se odlučivati o optužnici koju je podiglo Zaječarsko tužilaštvo, a koju je do sada Apelacioni sud u Nišu dva puta vraćao na dopunu.

Nestanak male Danke

Podsetimo, Danka Ilić je, prema poznatim informacijama, nestala 26. marta 2024. godine oko 13.45 sati, kada je njena majka Ivana na kratko skrenula pogled sa nje. Kada nije uspela da je pronađe, ona je pozvala supruga, a potom i policiju.

Policija je odmah započela pretragu terena, dovedeni su psi kako bi pomogli u pretrazi terena, čak su korišćeni i dronovi sa termovizijom i 3D mapiranjem, učestvovali su vatrogasci i gorska služba spasavanja. Međutim, svaki pokušaj da se otkrije gde se nalazi Danka Ilić bio je bezuspešan. Jedini trag koji su imali, bio je taj da je devojčica krenula iz dvorišta i kroz žbunje izašla na put gde se, kako se sumnja, dogodio stravičan zločin.

Deset dana od nestanka, nakon neprestanog pretraživanja terena, potoka, bunara i provalija, pripadnici policije su 4. aprila 2024. godine uhapsili Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, obojica radnici u "Vodovod Bor". Ubrzo nakon njihovog hapšenja privedeni su i Dalibor Dragijević, Dejanov brat, kao i njihov otac Radoslav Dragijević protiv kojih je podignuta optužnica zbog pomaganja i prikrivanja zločina.

Prema navodima optužnice, sedam minuta nakon što je Danka Ilić nestala iz vidokruga svoje majke, udarena je autobomilom borskog "Vodovoda" za čijim je volanom bio Srđan Janković.

Dejan Dragijević je, kako je navedeno u optužnici, izašao iz vozila, primetio da devojčica pokazuje znake života, ubacio je u prtljažnik automobila i ugušio je, prekinuvši joj dlanom dotok vazduha. Oni su zatim, kako se navodi u optužnici, njeno telo odvezli na deponiju koja se nalazi na putu ka Boru i tamo je izbacili, da bi je kasnije, navodno, premestili na nepoznatu lokaciju.

Oni su, kako se navodi u optužnici, u policiji priznali da su usmrtili dvogodišnju Danku Ilić, a da su im Radoslav i Dalibor pomogli u prikrivanju ubistva, međutim, Dejanov brat Dalibor preminuo je u pritvoru pre nego što je saslušan u tužilaštvu. Sumnja se da su se Dejan Dragijević i Srđan Janković vratili na divlju deponiju na Starobanjskom putu, gde su prvobitno sakrili telo devojčice i premestili ga na drugu lokaciju, da bi potom, nakon njihovog hapšenja, Dragijevićevi otac i brat sa te lokacije ponovo pomerili telo deteta kako ono ne bi bilo pronađeno.

Međutim, osumnjičeni su prilikom davanja izjave u tužilaštvu porekli izvršenje krivičnog dela, dok se veliki deo optužnice, koja je dva puta potvrđena, a potom vraćena na dopunu, zasnivao na njihovom priznanju koje su dali u policiji, zbog nedostatka dokaza o tome šta se tog kobnog dana zaista dogodilo.

Optužnica bi po treći put trebalo da bude podignuta nakon što bude završeno sve što je potrebno u vezi sa rekonstrukcijom događaja, koja je urađena pre pola godine.

(Telegraf.rs)