Ovako danas izgleda mesto nestanka male Danke: Banjsko Polje u magli, pojata bolan podsetnik na dečji smeh

Foto: Telegraf

Sumirano

• Dvogodišnja Danka Ilić nestala je 26. marta 2024. godine u Banjskom Polju
• U momentu nestanka bila je sa majkom i bratom u dvorištu napuštene pojate
• Potraga za devojčicom trajala je deset dana bez ikakvih informacija, a proširena je i na okolinu Banjskog Polja
• Policija u Beču istraživala je snimak za koji je navedeno da se na njemu nalazi Danka Ilić
• Međutim, posle nekoliko dana ispostavilo se da nije u pitanju nestala devojčica
• "Danka je ubijena", saopšteno je 4. aprila prošle godine
• Uhapšeni su radnici "Vodovoda" Dejan Dragijević i Srđan Janković
• Slobode je lišen i otac Dejana Dragijevića, ali je nakon isteka zakonskog maksimuma pritvora pušten na slobodu
• Potraga se nastavila na deponiji na Starobanjskom putu, ali i u selima iz kojih su osumnjičeni, napuštenim vikendicama, u pećinama i po šumama
• Optužnica je podizana dva puta i oba puta je vraćena na dopunu Predmet je iz nadležnosti Višeg suda u Zaječaru, prebačen u nadležnost Višeg suda u Negotinu
• Pre šest meseci urađena je rekonstrukcija događaja i to u sklopu dopune istrage koju je naložio Apelacioni sud u Nišu

Preporučujemo

Dvogodišnja Danka Ilić nestala je 26. marta 2024. godine, a Banjsko Polje i danas izgleda kao da stoji u tom trenutku, zaleđeno i u tišini. Gusta magla spustila se duboko u dolinu, prekrivajući svaki pedalj sivilom koje se uvlači u kosti, kao da i sama priroda pamti da je na tom mestu izgubljena jedna dečja duša. Vlažan od sitne kiše, kao siva traka koja se povlači u nepoznato, put koji vodi ka samoj kući nestaje u magli onako kako je nestao i svaki trag male Danke. Na tom putu vlada neobična tišina, koja kao da se uvukla u svaki tužni uzdah meštana. Tek po koji komšija izađe na ulicu kako bi otišao do prodavnice ili prošetao psa, ali pored pojate gde je nestala devojčica svi nemo skreću pogled.Danas kuća u Banjskom Polju, gde se mala Danka Ilić igrala sa svojim bratom pre nego što je nestala, kroz maglu izgleda kao mesto gde ni najhrabriji ne bi zašli, kao scena iz noćnih mora, sa raspuklim daskama i zidovima koji drže oronuli krov. Dvorište je ponovo uraslo u korov, iako je raskrčeno 16. juna, kada je rađena rekonstrukcija, koja je jedna od najtežih u istoriji srpskog tužilaštva. Tamo sada više niko ne dolazi, izgleda kao da je i samo vreme stalo tog kobnog dana. Povremeno se pojavi Dankin stric čije je imanje, a mirisi hladne zemlje i borova podsećaju na to da je došla još jedna zima bez ikakvog traga o tome šta se tačno dogodilo malenoj devojčici.

Pojata gde je pre gotovo dve godine Ivana Ilić dovela Danku i njenog brata kako bi se igrali u prirodi nalazi se sa leve strane puta kada se prođe gotovo sav naseljen deo Banjskog polja. Svako ko prođe i odluči da zastane i pogleda ovu oronulu građevinu, rastinje oko nje, u sebi ima samo jedno bolno pitanje. Ono na koje i dalje niko nema odgovor: "Kako je moguće da dete nestane usred dana, usred sela, a da niko ništa nije video ili čuo?"

Sam put koji vodi do usamljene kuće u brdu se asfaltira, meštani dobijaju nov trotoar i na ulici se nalaze samo radnici koji vredno i pognute glave rade svoj posao. Sve izgleda kao da promenom mogu da izbrišu ružna sećanja, povike majke koja doziva svoje dete i preskakanje srca meštana dok se probijaju kroz rastinje u pokušaju da pronađu malenu Danku.

Rekonstrukcija poslednja nada

Pre šest meseci, po nalogu Apelacionog suda u Nišu, nakon što je dva puta vratio rešenje o potvrđivanju optužnice protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, odrađena je kompletna rekonstrukcija kobnog dana kada je Danka Ilić nestala. Ova rekonstrukcija planirana je mesecima, ali se čekalo da se gotovo u potpunosti poklope vremenski uslovi koji su bili tog 26. marta.

Sama rekonstrukcija nestanka male Danke Ilić počela je nešto pre 12 časova, a trajala je osam sati. Osumnjičeni Dejan Dragijević i Srđan Janković su dovezeni odvojenim kolima marice na mesto gde je poslednji put viđena i, navodno, udarena službenim vozilom "Vodovoda" u kojem su tog dana bili osumnjičeni. Izvedeni su jedan po jedan, kako bi se izbeglo da se osumnjičeni sretnu i na neki način ugroze tok rekonstrukcije.

- Istražiteljima je prvo Dragijević objašnjavao šta se dogodilo tog dana, a nakon što su njega vratili u vozilo marice, izveden je Janković koji je takođe do detalja opisao kuda su se kretali 26. marta prošle godine - ispričao je izvor blizak istrazi.

On je takođe dodao da su osumnjičeni, iako razdvojeni, negirali počinjenje krivičnog dela tokom davanja iskaza za vreme rekonstrukcije slučaja.

Prema rečima izvora, obojica osumnjičenih su delovali sve vreme smireno, pribrano i samouvereno. Satima su govorili i ponavljali istu priču kada su uporno negirali bilo kakvu umešanost u nestanak i smrt deteta. Kako su naveli istražiteljima prilikom same rekonstrukcije, oni su se tog dana zaista zaustavili u blizini mesta gde je nestala Danka Ilić, ali samo kako bi obavili nuždu.

- Dragijević i Janković rekli su da su tog dana da su zajedno bili u službenom vozilu "Vodovoda" kada su se vraćali sa jednog terena u Banjskom Polju. Putem koji su prošli, zaustavili su se u blizini spornog imanja, okrenuli auto u pravcu dvorišta, urinirali su i jedan i drugi, nakon čega su seli u auto i nastavili put.  - ispričao je izvor upoznat sa slučajem.

Forenzički timovi su, dok su osumnjičeni davali svoje pojedinačne izjave inspektorima, pregledali svaki milimetar terena, merili rastojanje od mesta gde je navodno zaustavljen automobil "Vodovoda" i same pojate gde se devojčica igrala. Tom prilikom prikupljeni su novi podaci koji su korišćeni prilikom analize same rekonstrukcije.

Rekonstrukcija je obavljena i na deponiji na Starobanjskom putu, na koju su osumnjičeni, kako tvrdi tužilaštvo, bacili telo nesrećne devojčice posle ubistva. Naime, Zaječarsko tužilatvo tvrdi da je telo devojčice premeštano sa deponije, ali istraga nije potvrdila te činjenice, kao ni otkrila samo mesto na koje je telo premešteno.

Advokat Mile Petković, branilac Radoslava Dragijevića izneo je svoje sumnje u vezi same rekonstrukcije, kao i činjenice zbog kojih smatra da nije odrađena onako kako bi trebalo, a više o samoj rekonstrukciji i tome šta su činjenice koje pobijaju činjenice iz rekonstrukcije, možete pročitati OVDE.

Danka Ilić i sedam minuta

Podsetimo, Danka Ilić je, prema poznatim informacijama, nestala 26. marta 2024. godine oko 13.45 sati, kada je njena majka Ivana na kratko skrenula pogled sa nje. Kada nije uspela da je pronađe, ona je pozvala supruga, a potom i policiju.

Policija je odmah započela pretragu terena, dovedeni su psi kako bi pomogli u pretrazi terena, čak su korišćeni i dronovi sa termovizijom i 3D mapiranjem, učestvovali su vatrogasci i gorska služba spasavanja. Međutim, svaki pokušaj da se otkrije gde se nalazi Danka Ilić bio je bezuspešan. Jedini trag koji su imali, bio je taj da je devojčica krenula iz dvorišta i kroz žbunje izašla na put gde se, kako se sumnja, dogodio stravičan zločin.

Deset dana od nestanka, nakon neprestanog pretraživanja terena, potoka, bunara i provalija, pripadnici policije su 4. aprila 2024. godine uhapsili Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, obojica radnici u "Vodovod Bor". Ubrzo nakon njihovog hapšenja privedeni su i Dalibor Dragijević, Dejanov brat, kao i njihov otac Radoslav Dragijević protiv kojih je podignuta optužnica zbog pomaganja i prikrivanja zločina.

Prema navodima optužnice, sedam minuta nakon što je Danka Ilić nestala iz vidokruga svoje majke, udarena je autobomilom borskog "Vodovoda" za čijim je volanom bio Srđan Janković.

Dejan Dragijević je, kako je navedeno u optužnici, izašao iz vozila, primetio da devojčica pokazuje znake života, ubacio je u prtljažnik automobila i ugušio je, prekinuvši joj dlanom dotok vazduha. Oni su zatim, kako se navodi u optužnici, njeno telo odvezli na deponiju koja se nalazi na putu ka Boru i tamo je izbacili, da bi je kasnije, navodno, premestili na nepoznatu lokaciju.

Oni su, kako se navodi u optužnici, u policiji priznali da su usmrtili dvogodišnju Danku Ilić, a da su im Radoslav i Dalibor pomogli u prikrivanju ubistva, međutim, Dejanov brat Dalibor preminuo je u pritvoru pre nego što je saslušan u tužilaštvu. Sumnja se da su se Dejan Dragijević i Srđan Janković vratili na divlju deponiju na Starobanjskom putu, gde su prvobitno sakrili telo devojčice i premestili ga na drugu lokaciju, da bi potom, nakon njihovog hapšenja, Dragijevićevi otac i brat sa te lokacije ponovo pomerili telo deteta kako ono ne bi bilo pronađeno.

Međutim, osumnjičeni su prilikom davanja izjave u tužilaštvu porekli izvršenje krivičnog dela, dok se veliki deo optužnice, koja je dva puta potvrđena, a potom vraćena na dopunu, zasnivao na njihovom priznanju koje su dali u policiji, zbog nedostatka dokaza o tome šta se tog kobnog dana zaista dogodilo.

Optužnica bi po treći put trebalo da bude podignuta nakon što bude završeno sve što je potrebno u vezi sa rekonstrukcijom događaja, koja je urađena pre pola godine.

(Telegraf.rs)