"Majka da se pita gde je dete, a ne cela Srbija": U Banjskom Polju tišina, svi se pitaju gde je Danka

Prošlo je skoro dve godine od nestanka tada dvogodišnje Danke Ilić, a o sudbini nedužne devojčice do danas se ništa ne zna. Priča o njoj utihnula je i u Banjskom Polju, mestu u kom je poslednji put viđena, ali kao da se i dalje nadvija nad selom.

Pojata ispred koje se igrala sa bratom pre nego što joj se izgubio svaki trag, u zimskoj magli izgleda gotovo sablasno, a komšiluk se, zbog hladnoće, pozatvarao u kuće. Ljudi više nemaju snage ni da pričaju o nestanku deteta koje su tražili, a koji je i dalje obavijen velom misterije. Tek po koja osoba koja se našla na ulici, bila je rada da prokomentariše dosadašnji razvoj događaja.

Preporučujemo

- Imam ćerku i sina, vodila sam ih u Sokobanju kad su imali šest i dve godine. Ti ih pratiš pogledom dok se igraju. Po 21 dan sam bila u Sokobanji, nisam ih gubila iz vida. Ne možeš da ih izgubiš. Majka treba da se pita gde je dete, a ne komšiluk i cela Srbija. Svi se čude kako je tako nešto moglo da se dogodi, ali više narod ne priča mnogo o tome. Kad je dete nestalo, ja sam taman došla iz Bora od lekara, krenula sam da uđem u kuću kad mi je komšija rekao da je nestala Časlavova unuka i da idemo da je tražimo - priča za Telegraf.rs jedna meštanka Banjskog Polja i opisuje kako su devojčicu tog 26. marta tražili po nepristupačnom terenu punom trnja.

Tražili su meštani, policija i spasilačke službe sa zemlje, dok su dronovi snimali iz vazduha. Svi su bili razočarani tih prvih dana što nikako ne uspevaju da nađu dete, ili barem neki trag koji bi ukazao na to kuda je mogla da ode. Nadali su se da se izgubila i da će da dođu do nje na vreme. Ipak, sve su ih zatekle vesti o tome da je devojčica ubijena i da su uhapšena dvojica radnika borskog "Vodovoda".

Pitanja su tada postala mnogo češća i mnogo glasnija. Nikom nije bilo jasno kako je majka mogla da izgubi dete iz vida, kako je moglo da se desi da dete navodno udari automobil, a da niko ništa ne čuje. Čak su i prve komšije, čija se kuća nalazi odmah do pojate ispred koje je nestala Danka, nakon nestanka pričale da su bili u bašti iza svoje kuće i da baš ništa nisu čuli.

- Majka mora da zna gde joj je dete. Ja bih je stavila na poligraf. Sad više nije trudna, nema smetnji, neka je ispitaju ponovo. Nisam videla kada je letos bila policija da radi tu rekonstrukciju i kad su dovodili osumnjičene, ali mislim da samo majka zna šta se desilo. Kako izlaziš tu jednom godišnje, ne živiš tu, ne poznaješ teren. Tu je trnje, nije mesto da se dovode deca. Dođeš jednom godišnje i izgubiš dete. Ne verujem ja u to da je dete neko udario kolima, a da niko nije video, ni čuo. Zakon treba da bude čvrst. Nešto je tu sumnjivo, pričaju ljudi svašta. Nekada, kada sam ja bila mlada, ovde je moglo da se spava na poljani i da ti ništa ne bude, a evo šta se sad dešava - dodaje meštanka.

Ostali meštani Banjskog Polja manje su pričljivi, ali primetno je da ni njima nije najjasnije šta se dogodilo tog 26. marta prošle godine. Kako kažu, o slučaju male Danke u selu se danas slabo priča, sve teorije već su ispričane, sva pitanja postavljena. Preostaje samo neizvesnost koja se nadvila nad malim mestom zbog toga što do danas nije razjašnjeno šta se zaista dogodilo. Kažu, ipak, da im je drago što se ljudi raspituju za slučaj nestanka devojčice jer, iako se o njemu više toliko ne govori, ne bi želeli da on bude zaboravljen.

Ono što se u Banjskom Polju, od nestanka Danke promenilo, jeste oprez roditelja. Iako je u pitanju malo mesto u kom se svi znaju, u njih se uvukao strah. Ne odvajaju se od dece ni kada izađu u parkić između zgrada. Strah od gubitka deteta uvukao im se u kosti nakon nestanka devojčice za koju niko ne zna da li je ubijena ili je doživela neku drugu, jednako strašnu sudbinu.

I dok se čeka da se vidi da li će rekonstrukcija događaja koja je, kao dopuna istrage urađena pre pola godine, doneti nove informacije, nestanak Danke Ilić stoji nad Banjskim Poljem kao davno postavljeno pitanje bez odgovora.

Ključnih sedam minuta

Podsetimo, Danka Ilić je, prema poznatim informacijama, nestala 26. marta 2024. godine oko 13.45 sati, kada je njena majka Ivana na kratko skrenula pogled sa nje. Kada nije uspela da je pronađe, ona je pozvala supruga, a potom i policiju.

Policija je odmah započela pretragu terena, dovedeni su psi kako bi pomogli u pretrazi terena, čak su korišćeni i dronovi sa termovizijom i 3D mapiranjem, učestvovali su vatrogasci i gorska služba spasavanja. Međutim, svaki pokušaj da se otkrije gde se nalazi Danka Ilić bio je bezuspešan. Jedini trag koji su imali, bio je taj da je devojčica krenula iz dvorišta i kroz žbunje izašla na put gde se, kako se sumnja, dogodio stravičan zločin.

Deset dana od nestanka, nakon neprestanog pretraživanja terena, potoka, bunara i provalija, pripadnici policije su 4. aprila 2024. godine uhapsili Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, obojica radnici u "Vodovod Bor". Ubrzo nakon njihovog hapšenja privedeni su i Dalibor Dragijević, Dejanov brat, kao i njihov otac Radoslav Dragijević protiv kojih je podignuta optužnica zbog pomaganja i prikrivanja zločina.

Prema navodima optužnice, sedam minuta nakon što je Danka Ilić nestala iz vidokruga svoje majke, udarena je autobomilom borskog "Vodovoda" za čijim je volanom bio Srđan Janković.

Danka Ilić; Foto: Privatna arhiva

Dejan Dragijević je, kako je navedeno u optužnici, izašao iz vozila, primetio da devojčica pokazuje znake života, ubacio je u prtljažnik automobila i ugušio je, prekinuvši joj dlanom dotok vazduha. Oni su zatim, kako se navodi u optužnici, njeno telo odvezli na deponiju koja se nalazi na putu ka Boru i tamo je izbacili, da bi je kasnije, navodno, premestili na nepoznatu lokaciju.

Oni su, kako se navodi u optužnici, u policiji priznali da su usmrtili dvogodišnju Danku Ilić, a da su im Radoslav i Dalibor pomogli u prikrivanju ubistva, međutim, Dejanov brat Dalibor preminuo je u pritvoru pre nego što je saslušan u tužilaštvu. Sumnja se da su se Dejan Dragijević i Srđan Janković vratili na divlju deponiju na Starobanjskom putu, gde su prvobitno sakrili telo devojčice i premestili ga na drugu lokaciju, da bi potom, nakon njihovog hapšenja, Dragijevićevi otac i brat sa te lokacije ponovo pomerili telo deteta kako ono ne bi bilo pronađeno.

Međutim, osumnjičeni su prilikom davanja izjave u tužilaštvu porekli izvršenje krivičnog dela, dok se veliki deo optužnice, koja je dva puta potvrđena, a potom vraćena na dopunu, zasnivao na njihovom priznanju koje su dali u policiji, zbog nedostatka dokaza o tome šta se tog kobnog dana zaista dogodilo.

Optužnica bi po treći put trebalo da bude podignuta nakon što bude završeno sve što je potrebno u vezi sa rekonstrukcijom događaja, koja je urađena pre pola godine.

(Telegraf.rs)