"Nisu takvi da bi ubili dete": Meštani Zlota i Luke nisu sigurni da su njihove komšije počinile jezivo ubistvo

Osumnjičeni Dejan Dragijević i Srđan Janković već skoro dve godine se nalaze u pritvoru zbog sumnje da su počinili svirepo ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, a sela Luka i Zlot ostala su u tišini nakon saznanja da su njihove komšije osumnjičene za jednu od najgorih i najtežih stvari - ubistvo deteta.

Danas, obavijeno u maglu, selo Luka je prazno. Ono malo meštana koji su u njemu ostali,  zatvorili su se u svoje domove bežeći od zime koja kao da se u kosti uvlači. Čak i jedina prodavnica u mestu bila je zatvorena, a Srđanov otac Dušan Janković zabarikadirao se u svoju kuću. Jedino se u selu Zlot moglo videti malo života. Prva smena u lokalnoj školi se završila i deca su radosno išla ka svojim kućama, neopterećena tužnom sudbinom jedne male devojčice čije telo ni dan danas nije pronađeno.

U tom mestu živela je cela porodica Dragijević, majka Svetlana, otac Radoslav i sinovi Dalibor i Dejan Dragijević. Komšije su ih i tada, kao i sada opisivale kao dobre i radne ljude. Međutim, nakon Dejanovog hapšenja uhapšeni su i otac Radoslav i brat Dalibor koji je ubrzo nakon hapšenja preminuo u pritvoru, a za njim je otišla i majka Svetlana. Ostali su samo Dejan, koji je u pritvoru i njegov otac Radoslav.

Daliborova i Svetlanina umrlica još uvek stoje na kući, dok je kapija zaključana katancem. Kako su ga prethodne dve godine prečesto uznemiravali novinari i znatiželjne komšije, Radoslav je na svoju kuću stavio dve kamere kako bi mogao da proverava šta se dešava ispred dvorišta.

Komšije Dragijevića u tišini pričaju između sebe o sudbini koja je zadesila porodicu, ali upitani za mišljenje o celom slučaju, pogotovo nakon što je odrađena rekonstrukcija, ljudi samo odmahuju glavom. Mišljenja su podeljena, ali kako optužnica nije zvanično podignuta protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, sve je više onih koji misle da u celoj priči nešto nedostaje.

- Pričaju ljudi među sobom, znate kako to ide u malim mestima. To su bili ljudi koji su uvek hteli da pomognu, dobri i pošteni. Nisu takvi da bi ubili dete. Ko zna kakva je nameštaljka u pitanju - izjavila je jedna meštanka za Telegraf.rs.

Kolege iz "Vodovoda" zatečene hapšenjem

Kolege osumnjičenih ostali su u neverici nakon što su saznali da su Dejan Dragijević i Srđan Janković uhapšeni zbog sumnje da su počinili jezivo ubistvo.

- Kada je nestala devojčica sve kolege iz firme su se potresle, nekako razmišljaš dete je malo, gde je moglo da ode. Dankine roditelje poznajem i bilo mi je teško zbog njih, ali nijednog trenutka nisam mogao da zamislim da su moje kolege tako nešto napravile - ispričao je tada jedan od radnika "Vodovoda Bor" za medije.

On je tada ispričao kako su se tada ponašale njegove kolege Dejan Dragijević i Srđan Janković, a po njegovoj priči, Dejan i Srđan su se najnormalnije ponašali i dolazili na posao, prosto je bilo nemoguće posumnjati u nešto.

- Radili smo zajedno tih dana nakon što je dete nestalo, ništa nije ukazivalo da su učestvovali u zločinu. Znali su da popiju po koju čašiću više, ali to je bilo standardno, znam da je jedan kolega rekao Dejanu da mu nije dobro što pije toliko jer je prošle godine jedva preživeo, imao je infarkt - ispričao je on.

Majka Dejana Dragijevića

Do poslednjeg trenutka Svetlana Dragijević, majka osumnjičenog Dejana Dragijevića, je živela u ubeđenju da, uprkos priznanju sina da je on počinio ubistvo devojčice, on to nije učinio. Prosto nije verovala u to, već je govorila da njeni sin i suprug nemaju veze sa tim. Govorila je i da je njen sin Dejan zločin priznao, po njenom mišljenju, pod pritiskom.

Nesrećna žena preminula je 40 dana nakon što joj je mlađi sin Dalibor preminuo u pritvoru. Tih dana je izbegavala komšije, prijatelje i novinare koji su je u svakoj stopi pratili.

Svetlana Dragijević je u tim poslednjim danima više puta išla na saslušanje, a potom je dobila status povlašćenog svedoka zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, što ju je oslobodilo obaveze da svedoči u slučaju protiv supruga i sina.

Meštani Zlota u danima potrage za telom

Meštani Zlota ni tada, kao ni sada nisu mogli sa sigurnošću da tvrde da li su Dragijevići zaista počinili gnusno ubistvo devojčice, a zatim pomerili njeno telo kako ga niko ne bi pronašao.

- Ne znamo da li je Dejan ubio, a Dalibor pomagao. Policija ih je uhapsila i jesu u pritvoru. Mi smo svi po selima u čudu. Dejana i Dalibora znamo kao vredne ljude. Mogu samo da kažem da se meni dogodilo da se meni dogodilo da udarim dete, jurio bih da pomognem detetu ako imam mogućnosti. Čak i da sam malo popio rekao bih policiji da me hapsi da me otac ne ubije - ispričao je jedan od komšija u danima nakon hapšenja Dejana i Dalibora Dragijevića.

Oni su i tada govorili za porodicu Dragijević da su dobra i vredna porodica, kao i da je ceo komšiluk mogao da se osloni na njih u trenutcima kada im je trebala pomoć.

- Niko vam ništa neće reći jer ljudi nisu sigurni sta se dogodilo. Ne postoji kuća gde on nije ušao kada je u pitanju pomoć oko vode ili čega god, znao je dosta poslova. Ja mogu samo da kažem da ako su to uradili oni su stvarno monstrumi koji zaslužuju bešenje, a ako nisu onda neka im Bog pomogne. Kada je Dejanu preminuo brat, nisam otišla da izjavim saučešće jer ako je to istina, onda ne želim ništa da njima. Mnogo mi je žao, sva se naježim kad se setim deteta - ispričala je komšinica porodice Dragijević iz Zlota.

Selo Luka i meštani

Meštani sela Luka zabrinuti su za svog komšiju Dušana Jankovića, Srđanovog oca. Kako su ispričali za Telegraf.rs, Dušan iz meseca u mesec sve teže prihvata sudbinu svog sina.

- Ovde živim godinama, znam celu porodicu. Kada su mi javili da je Srđan ubio devojčicu nisam mogao da verujem! Da su mi rekli za nekog drugog nešto, ali za Srđana mi je to bilo neverovatno. Čuo sam da je dobrog zdravlja u pritvoru ali komšija Dušan ne priča puno o tome, prosto se čovek povukao u sebe. Svaki dan neko dolazi, obilazi ga... On svrati ovde pa popričamo malo, ali ne bio mu ja u koži. Dete mu je u zatvoru, a on nema informacije, verujem da ga to izjeda. Ne želim nikome da izgubi dete, i roditelji male Danke... stvarno je strašno kad tako u sekundi sve nestane i ne znaš ništa - ispričao je jedan od meštana sela Luka.

Srđanovog oca zatekli smo samo na godišnjicu nestanka male Danke Ilić, on je tada za Telegraf samo izjavio da je sit svega, kao i da mu više nije ni do čega.

- Svaki dan neko dolazi da pita, smučilo mi se više. Zaista ne znam šta ja tu mogu da kažem, a da nešto tu može da se promeni - izjavio je Dušan tada za Telegraf.rs.

U periodu kada mu je sin uhapšen, Dušan Janković je nešto malo pričao sa novinarima koje je zatekao ispred svoje kuće i priznao im da je za ceo slučaj čuo zahvaljujući televiziji, kao i da ga niko lično nije obavestio.

- Iskreno, ne znam ni u šta da verujem, šta je tačno, šta je istina. Budim se noću, plačem, teško mi je. Srđana sam video samo u Boru, ne znam kada ću ponovo - ispričao je tada Dušan Janković, a od tada ne znamo da li je imao priliku da vidi sina.

Misterija u sedam minuta

Podsetimo, Danka Ilić je, prema poznatim informacijama, nestala 26. marta 2024. godine oko 13.45 sati, kada je njena majka Ivana na kratko skrenula pogled sa nje. Kada nije uspela da je pronađe, ona je pozvala supruga, a potom i policiju.

Policija je odmah započela pretragu terena, dovedeni su psi kako bi pomogli u pretrazi terena, čak su korišćeni i dronovi sa termovizijom i 3D mapiranjem, učestvovali su vatrogasci i gorska služba spasavanja. Međutim, svaki pokušaj da se otkrije gde se nalazi Danka Ilić bio je bezuspešan. Jedini trag koji su imali, bio je taj da je devojčica krenula iz dvorišta i kroz žbunje izašla na put gde se, kako se sumnja, dogodio stravičan zločin.

Deset dana od nestanka, nakon neprestanog pretraživanja terena, potoka, bunara i provalija, pripadnici policije su 4. aprila 2024. godine uhapsili Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića, obojica radnici u "Vodovod Bor". Ubrzo nakon njihovog hapšenja privedeni su i Dalibor Dragijević, Dejanov brat, kao i njihov otac Radoslav Dragijević protiv kojih je podignuta optužnica zbog pomaganja i prikrivanja zločina.

Prema navodima optužnice, sedam minuta nakon što je Danka Ilić nestala iz vidokruga svoje majke, udarena je autobomilom borskog "Vodovoda" za čijim je volanom bio Srđan Janković.

Dejan Dragijević je, kako je navedeno u optužnici, izašao iz vozila, primetio da devojčica pokazuje znake života, ubacio je u prtljažnik automobila i ugušio je, prekinuvši joj dlanom dotok vazduha. Oni su zatim, kako se navodi u optužnici, njeno telo odvezli na deponiju koja se nalazi na putu ka Boru i tamo je izbacili, da bi je kasnije, navodno, premestili na nepoznatu lokaciju.

Oni su, kako se navodi u optužnici, u policiji priznali da su usmrtili dvogodišnju Danku Ilić, a da su im Radoslav i Dalibor pomogli u prikrivanju ubistva, međutim, Dejanov brat Dalibor preminuo je u pritvoru pre nego što je saslušan u tužilaštvu. Sumnja se da su se Dejan Dragijević i Srđan Janković vratili na divlju deponiju na Starobanjskom putu, gde su prvobitno sakrili telo devojčice i premestili ga na drugu lokaciju, da bi potom, nakon njihovog hapšenja, Dragijevićevi otac i brat sa te lokacije ponovo pomerili telo deteta kako ono ne bi bilo pronađeno.

Međutim, osumnjičeni su prilikom davanja izjave u tužilaštvu porekli izvršenje krivičnog dela, dok se veliki deo optužnice, koja je dva puta potvrđena, a potom vraćena na dopunu, zasnivao na njihovom priznanju koje su dali u policiji, zbog nedostatka dokaza o tome šta se tog kobnog dana zaista dogodilo.

Optužnica bi po treći put trebalo da bude podignuta nakon što bude završeno sve što je potrebno u vezi sa rekonstrukcijom događaja, koja je urađena pre pola godine.

(Telegraf.rs)