Rešetali ih godinama, sve su preživeli: Srpski krimosi koji su prevarili smrt, otporni na metke, bombe i zolje

Ponovo su meci fijukali tik uz Nenada Alajbegovića Alibeg, nekadašnji vođa Partizanove navijačke grupe Zabranjeni. Ne zna se da li je i preksinoć bio meta, ali ne isključuje se da je ponovo izbegao smrt. Podsetimo, zasad nepoznati napadač je u poznatom restoranu u Novom Beogradu, sinoć oko 21 sat ispalio kišu metaka na Nemanju Krstića (30). Ranjeni muškarac je u trenutku napada sedeo za stolom sa Alibegom, pa se ne isključuje da je izrešetan greškom!

Alajbegovića, koga nazivaju čovek sa 9 života, je čak 10. puta preživeo pokušaj ubistva, po čemu je verovatno rekorder.

Samo 2020. godine na njega je puvano tri puta i to u januaru, junu i oktobru. Sve pucnjave tokom proteklih 15 godina dogodile su se na Novom Beogradu, a većina čak i u istoj ulici.

Prva se dogodila još u junu 2010. godine dogodio. Alibeg je čudom ostao nepovređen kada mu je napravljena sačekuša ispred zgrade u kojoj je stanovao, u Ulici narodnih heroja na Novom Beogradu. U njega je tada, dok je izlazio iz zgrade, pucao nepoznati muškarac, ali sva tri ispaljena metka su ga promašila.

Takođe, na njega je nepoznati napadač na Novom Beogradu pucao i u junu 2019. godina, a tada nije želeo da sarađuje sa policijom,pa je motiv napada ostao nepoznat. Kratko je rekao da ne zna ko bi ga i zašto napao i da se "nikom nije zamerio".

Namamio ga poznanik

U januaru 2020. godine Alibeg je napadnut dok je bio sa prijateljem kada mu je prišao maskirani napadač i u njega ispalio nekoliko hitaca iz pištolja sa prigušivačem. Dok je na ulici stajao sa Aleksandrom Halabrinom, sa druge strane ulice pojavio se njegov poznanik i pozvao ga da dođe. Čim je Nenad Alajbegović krenuo ka njemu, odjeknuli su pucnji. Halabrin je, podsetimo, jedna od žrtava, koje se optužnicom pripisuje takozvanom klanu Veljka Belivuka.

Napadač se krio iza automobila. Ispalio je nekoliko hitaca, od kojih je jedan Alajbegovića pogodio u grudi. Navodno je Nenad Alajbegović sumnjao da ga prate i da će da bude meta napada i zbog toga je nekoliko meseci pre ranjavanja postavio nadzorne kamere na zgradi u kojoj živi.

Ponovo je ranjen u junu 2020. godine, takođe na Novom Beogradu, u Ulici narodnih heroja. Zadobio je prostrelnu ranu noge i prevezen je u Urgentni centar. Nepoznata osoba je u njega ispalila nekoliko metaka.

Zaustavio prvi autobus

Treći put u 2020. godini, Alajbegović je upucan na Novom Beogradu i tada je ranjen u grudi i noge, a u Urgentni centar je prevezen taksijem. U pitanju je bila klasična sačekuša, a napadač ga je zasuo kišom metaka. Pucnjava se dogodila u Ulici Džona Kenedija, kada je napadač sa kačketom na glavi čekao Alajbegovića u mraku, sakriven iza kioska brze hrane.

Iako se najrpe sumnjalo da Alajbegovića neko želi da opomene, upornost napadača i sve učestalije sačekuše ukazivale su na to da se ne radi o opomeni, već da neko zaista želi da ga ubije, a u većini slučajeva Alibeg je preživeo pukom srećom. Policiji je, ipak, posao otežavala činjenica da Nenad Alajbegović ne želi da sarađuje.

Nakon pucnjave u novembru oglasio se i sam Alibeg i rekao da je od 2010. godine na njega pucano šest puta, a da je još najmanje tri put bio meta tokom devedesetih. On je ispričao da je tada izašao iz automobila, a neko je počeo da puca ka njemu.

- Ispalio je više metaka, a dva su me pogodila. Video sam osobu koja je pucala na mene, ali ga nisam prepoznao. Video sam osobu u crnom i sa kačketom. Nakon pucnjave je pobegao. I pored velikih bolova i krvarenja, bio sam priseban. Stao sam nasred ulice i zaustavio prvi autobus. Zbunjeni vozač je otvorio prednja vrata i nekako sam ušao unutra. Držao sam se za grudi i zamolio sam ga da zaustavi prvi taksi. U tom trenutku sam mnogo krvario. I sada mi je pred očima slika kako maše i zaustavlja čoveka. Izašao sam nekako iz autobusa i ušao u taksi. Taksista je bio potpuno izgubljen, verovatno od straha. Pitao me je: "Gde da vozim, Hitna pomoć ili Urgentni centar?". Rekao sam da vozi u Urgentni. Vozio je brzo koliko je mogao, ali se videlo da je bio u šoku - ispričao je nakon ranjavanja Alibeg.

Zbog ranjavanja Alajbegovića u novembru uhapšeni su tada 28-godišnji M. R. i 26-godišnji S. S. Slobode su lišeni na Zlatiboru, gde su se krili, kako se sumnja, zbog pokušaja ubistva Alajbegovića. Nenad Alajbegović Alibeg u svom dosijeu ima više krivičnih prijava, a kao maloletnik je završio u popravnom domu u Kruševcu. Nakon ranjavanja u novembru 2020. godine rekao je da iza sebe ima osam krivičnih dela.

Marko Ljubiša Kan

Međutim, Alajbegović nije jedini "čovek-mačka sa 9 života". Njegov, verovatno najveći "konkurent" je Marko Ljubiša Kan, navodni propadnik škaljarskog klana.

Budvanin Ljubiša Kan dospeo je u fokus Balkana, kada je čudom preživeo metke koji su zujali nekoliko centimetara pored njegove glave na bazenu u Pržnom. Na njega je pucao tinejdžer iz Makedonije Andrej T. (18), za kojim je raspisana poternica i koji je u bekstvu. Pretpostavlja se da je mladi Makedonac unajmljen da izvši likvidaciju, međutim njemu je noga klecnula sekund pre nego što je zapucao na Kana.

Međutim, to je bio samo jedan u nizu pokušaja da ubiju Marka Ljubišu.

Prvi se dogodio 2009. godine u Beogradu, kada je na Kana pucano na parkingu Beogradske arene posle utakmice Partizan - Panatinaikos i tom prilikom upucan je u vrat, a policija je tada zaključila da je reč o nekim njegovim neraščišćenim kriminalnim računima. Kan je u aprilu 2012. godine izručen iz Srbije u Crnu Goru, jer je za njim bila raspisana poternica Interpola na osnovu naredbe podgoričkog Višeg suda, zbog sumnje da je umešan u pokušaj ubistva.

Samo četiri godine kasnije, teško je ranjen 2013. godine u Beogradu, kada je pucano na njegov "golf" i pogodila su ga četiri metka u grudi i vrat. Njegovo ranjavanje ostalo je upamćeno i po tome što je uspeo sam da se domogne službe Hitne pomoći, gde je došetao okrvavljen i pao na ulaznim vratima. Kan tada nije hteo da kaže šta mu se dogodilo, gde, niti ko je pucao na njega. Rekao je svoje ime i izgubio svest.

Treči pokušaj ubistva, šest godina kasnije dogodio se 2019. godine u Budvi kada je na njega i njega i njegova dva telohranitelja u Budvi pucano iz automatskog oružja. Napadači su tom prilikom bili maskirani silikonskim maskama. Napad na Budvane dogodio se ispod bedema Starog grada, u lokalu "Kolkovado". U toj pucnjavi ranjeni su njegov prijatelj Dragan Marković i kum Goran Slovinić. Kan tom prilikom nije ni okrznut, a svedoci napada ispričali su da je preživeo spletom čudnih okolnosti.

Kana pokušali da ubiju Vračarci

Poslednji pokušaj likvidacije na Kana, dogodio se dve godine kasnije kada je kriminalna grupa "vračarci" pokašala da ga liši života. Tužilaštvo u Crnoj Gori podiglo je opružnicu 2021. godine protiv kriminalne grupe "Vračarci" koja se sumnjiči da je krajem januara planirala da ubije Marka Ljubišu Kana. Tada ga je kako se sumnja, spasio njegov kum Goran Slovnić koji je primetio da ga muškarac prati. Kako se navodi u optužnici, Kana je trebalo da liši života Lazar Ilić iz Kraljeva, koji je osumnjičen i za ubistvo Aleksandra Šarca u TC "Ušće" u Beogradu.

Kana je tada od "Vračaraca" spasio njegov kum Slovnić koji je navodno, 22. januara na ulici zaustavio Strahinju Savića jer se ponašao sumnjivo i tražio od njega da mu kaže ko ga je poslao. Policija je tada registrovala raspravu i privela Strahinju Savića, koji je čak i priznao policiji planove za likvidaciju Kana nakon čega su uhapšeni i ostali pripadnici grupe. Savić je tada policiji odmah otključao i svoj kriptovani telefon i dao im sifru za aplikaciju Skaj.

Iako su Alibeg i Kan izbegavali metke i pucače tokom poslednjih 15 godina, ne zaboravlja se ni krvavo proleće 2000. gpodine. Posle mafijaške likvidacija šefa podzemlja Željka Ražnatovića Arkana, pripadnici "zemunskog klana" su sejali krv po Beogradu. Ko god se "očešao" o grupu, umešanu u ubistvo Arkana bio je na spisku smrti. Najpre je ubijen Radoslav Trlajić Trajala, ubrzo je likvidiran Branislav Lainović Dugi, a zagrljaj smrti nije izbegao ni šef "miljakovačkog klana" Zoran Uskoković Skole, koga je Sretko Kalinić izrešeteo u nezapamćenoj jurnjavi po Vidikovcu.

Andrija Drašković

Prvi na "spisku za likvidaciju" tada je bio Andrija Drašković, kog su "osvetnici" povezali kao jednog od glavnih organizatora ubistva Ražnatovića.

Evo šta se javno zna o pokušajima atentata na Andrija Drašković — odnosno o incidentima koji su sami ili njegovi bliski izvori okarakterisali kao pokušaje likvidacije:

U oktobru 2004. godine, na džip u kom se nalazio Drašković otvorena je vatra iz "kalašnjikova", dok je bio u koloni vozila koja se kretala od aerodroma prema centru Beograda. Napadači su bili u ukradenom “mercedesu” s vojnim tablicama. U tom napadu na Draškovića ubije je jedan telohranitelj, a trojica su ranjena. Drašković je preživeo jer se, kako je kasnije ispričao, metaka “eskivirao džipom”. Iako je vozilo bilo blindirano, bilo je ojačano tako da zaustavi samo metke od pištilja, što je bilo kobno za bodigarde.

Ali to nije bio kraj. U pojedinim izjavama, Drašković je tvrdio da je istog meseca došlo i do sudara njegovog džipa sa policijskim vozilom u okviru jurnjave, za koju on tvrdi da je “novi pokušaj atentata”. Posle udesa, kolona Draškovićevih vozila se nije zaustavljala. Postoji i izveštaj u kem se navodi da je, dok je bio u zatvoru (zbog drugog krivičnog predmeta), pokušano da mu se “dođe glave” — dakle navodi se i potencijalni napad u pritvoru. Iako se često spominje da je Drašković “preživeo više atentata”, javno dostupni i verifikovani dokumenti uglavnom potvrđuju samo taj iz oktobra 2004. kao konkretan — jer je u njemu bilo mrtvih i ranjenih, i mediji su izvestili o rafalnoj pucnjavi.

Egzekutori su čekali Draškovića po celom gradu, a on se u jednom momentu sklonio iz Srbije i krio se u regionu. Nekoliko godina kasnije otišao je na odsluženje kazne za ubistvo Surčinca Zvonka Plećića.

Radoje Zvicer

Tokom poslednje polovine decenije, najtraženija "meta" na Balkanu je Radoje Zvicer, navodni vođa kriminalnog kavačkog klana.

Dok je Zvicer džogirao ispred zgrade u ukrajinskoj prestonici Kijevu, čekala su ga dvojica napadača sa mecima u cevi. Kada se pojavio zasuli su ga mecima. Kavčanina je pogodilo nekoliko projektila, ali se u tom momentu pojavila njegova supruga Tamara Zvicer. Izvadila je pištolj i zapucala na napadače, koji su se razbežali i pobegli automobilom „smart“, koji je kasnije zapaljen. Napad je izveden po planu - egzekutori su Ukrajinu stigli su nekoliko nedelja pre atentata, sa lažnim dokumentima, vozilima i oružjem. Za pokušaj ubistva osumnjičeni su pripadnici suparničkog kriminalnog klana, Škaljarskog - dva Crnogorca, plus dvojica državljana Srbije. Za logistiku navodno je bio uključen i pripadnik ukrajinske policije — Rostislav Černobrivi — koji je pomogao oko oružja, lažnih dokumenata i bekstva.

Ukrajinska policija je vrlo brzo nakon atentata uhapsila osumnjičene — prilikom pokušaja da pobegnu u Moldaviju. “Narudžbina” za ubistvo Zvicera bila je plaćena najmanje 600.000 evra. Pola miliona za realizaciju atentata, i dodatnih više od 100.000 evra za troškove boravka u Ukrajini.

Tu nije bio kraj. Krajem septembra 2022. pojavila se vest da je Zvicer ubijen u Panami, u kući ili vili. Pojedini izveštaji tvrde da je atentat izveden kao klasična sačekuša - napadači su navodno čekali Zvicerovu kolonu, a kada su napali, umesto njega su ubili dvojicu telohranitelja (u “leksusu” ispred “mercedesa” u kojem je bio Zvicer). Međutim, potvrda da je Zvicer tada bio meta, kao i da je uopšte bio u Panami, nije nikada stigla. Navodno je za glavu Zviceru ponuđena velika suma novca, čak i 4 miliona evra.

Goran Vuković

"Otporni" na metke i ubistva bili su i devedesetih. Svi se sećaju izjave Voždovčanina Gorana Vukovića, koji je u dokumentaracu "Vidimo se u čitulji" prvi obelodanio da postoji "spisak smrti" i dodao da je obavešten da se i njegovo ime tu nalazi.

Prema većini izvora, kao i u knjizi "Kriminal koji je promenio Srbiju" Vojislava Tufegdžića, Goran Vuković je preživeo pet pokušaja atentata pre nego što je ubijen. U kjizi - svedočanstvu o nastanku mafije u Srbiji, Vuković je pričao da je nekoliko puta presretao ubice. Jednom prilikom došao je do svog automobila, ali sa "zadnje strane". Izvadio je pištolj i naredio dvojici muškaraca da legnu. Međutim, ljudi koji su ga čekali, izvadili su legitimacije Državne bezbednosti, a Vuković ih je "oslobodio". Sem toga, na njega je pucano iz ručnog bacača “zolja”. Projektil je, navodno, prošao između sedišta automobila i pogodio mu nogu.

Drugi put, ispod Vukovićevog automobila podmetnuta je bomba, ali nije eksplodirala kako je bilo planirano. Treći i četvrti put, na njega je pucano iz mraka, oba puta je uspeo da pobegne i preživi.

Ipak, 12. decembra 1994. godine usledio je šesti napad. Vuković je, u blizini kluba "Stupica" seo u svoj BMW 8. Kada je okrenuo ključ, iskočila su dvojica napadača i ispraznila skoro dva okvira iz automatskog oružja. Vuković je stradao na licu mesta.

Brojni kriminalci devedesetih su bili na mete. Neke godinama "nije hteo" metak, preživljavali su atentate, ali su na kraju surovo likvidirani.

(Telegraf.rs)