Direktor policije Dragan Vasiljević iznosi rezultate rada

Direktor policije Dragan Vasiljević obraća se nakon održanog velikog kolegijuma Direkcije policije. Vasiljeviš u svom obraćanju predstavlja rezultate rada policije, kao i izveštaj o stanju javne bezbednosti u periodu od januara do novembra 2025. godine, u odnosu na isti period prošle godine.

Preporučujemo

- Usvojili smo jedan važan dokument za rad Direkcije policije u naredne četiri godine, a to je stratešpka procena javne bezbednosti za period 2026-2029. godina iz kog će proizaći i drugi vrlo važni dokumenti za rad policije u narednim godinama. Zahvaljujem se predstavnicima švedske policije koji su nam dali podršku za rad na ovom dokumentu i reformi policije Srbije. Naš rad je pod stalnim nadzorom javnosti, državnih organa, građana, koji od nas očekuju maksimalnu profesionalnost, potpunu posvećenost i apsolutnu zakonitost u postupanju u svakom segmentu rada. Današnji sastanak posvetićemo ključnim oblastima koje su direktno od uticaja na efikasnost i kvalitet rada policije Srbije - rekao je Vasiljević u svom obraćanju.

On je rekao da će biti izvršena analiza rezultata rada kroz stanje kriminala, javnog reda i mira, bezbednosti saobraćaja, granične bezbednosti, kao i rada na ostalim linijama rada, posebno u upravnim poslovima u prvih 11 meseci 2025. godine upoređujući te podatke i pokazatelje sa prvih 11 meseci 2024. godine.

- Konstatovaćemo koji su ključni problemi i najznačajnije aktivnosti za naredni period. Posebnu oažnju posvetićemo zakonitosti u postupanju policijskih službenika i racionalnom korišćenju materijalno-tehničkih sredstava i službenih vozila Direkcije policije. Od svih rukovodilaca u Direkciji policije očekujem potpunu posvećenost, odgovornost i dosledno izvršavanje svih postavljenih zadataka. Direkcija policije temeljno i posvećeno planira aktivnosti kao odgovor na savremene bezbednosne pretnje i rizike u kojoj su bezbednost građana i bespoštedna borba protiv svih vidova kriminala od ključne važnosti - dodao je.

Kako je rekao, policijski službenici upornim i posvećenim radom u prvih 11 meseci ove godine osigurali su bezbednost svih građana i imovine, očuvali stabilan javni red i mir, bili konstantno na usluzi građanima, pogidli nivo bezbednosti, granične bezbednosti, bezbednosti u saobraćaju i ostvarili zapažene rezultate u svim vidovima rada, a naročito u borbi protiv svih vidova kriminala.

- Svaka organizaciona jedinica policije dužna je da kontinuirano prati sve oblike kriminala, posebno one usmerene protiv javnog reda i mira i zaštite imovine građana, protiv policijskih službenika, kao i krivičnih dela koja ugrožavaju život i bezbednost svih ostalih ljudi u našoj državi. Rukovodioci su odgovorni da analiziraju dinamiku i strukturu krivičnih dela, identifikuju trendove i povezanosti sa posebnim akcentom na organizovani kriminal. Ukupan broj krivičnih dela izvršenih na teritoriji Republike Srbije je u kontinuiranom padu. na prethodnom sastanku koji smo imali upoznao sam vas da je 2024. godina bila najbolja po stanju kriminala u prethodnih 25 godina - rekao je Vasiljević i dodao da je za prvih 11 meseci 2025. godine trend smanjenja broja krivičnih dela i dalje prisutan.

On je rekao da je ukupno evidentirano 58.163 krivičnih dela, što je pet odsto manje nego u 2024. godini.

- Krivične prijave podnete su protiv 39.032 učinioca, evidentirano je 23.765 krivičnih dela sa NN izvršiocem i to je oko četiri odsto manje nego 2024. Rasvetljeno je 14.649 krivičnih dela, povećan je procenat rasvetljavanja i on je 61,6 odsto. Neznatna je razlika, prošle godine je bilo 1,6 odsto više rasvetljenih krivičnih dela. U poslednjih pet godina broj krivičnih dela opšteg kriminala kreće se ispod 70.000, što je za 15.000 u proseku manje nego što je bilo za prvih 20 godina ovog veka. Evidentirano je u ovoj godini 52.646 krivičnih dela opšteg kriminala, što je za 5,4 odsto manje nego što je bilo prethodne godine. Rasvetljeno je 14.019 krivičnih dela ili 61,3 odsto - rekao je Vasiljević.

Kako je istakao, u oblasti privrednog kriminala otkriveno je 3.382 krivična dela, a ukupan broj prijavljenih učinilaca je 2.997. U borbi protiv sive ekonomije nastavljeno je sa otkrivanjem krivičnih dela čiji su predmet akcizna roba - oduzeto je 33.620 boksova cigareta u vrednosti od 105,4 miliona dinara.

- Osim toga, zaplenjeno je 28,3 tone duvana u listu, 15,7 tona rezanog duvana i više od jedne tone duvana za nargile. Oduzeto je 32,7 tona nafte i naftnih derivata vrednosti oko 6,6 miliona dinara, 18.360 litara alkoholnog pića i 2.022 kilograma kafe. Pokazana je spremnost i odlučnost u suprotstavljanju svim vidovima kriminala. Sprovodi se kontinuirana akcija u borbi protiv korupcije i finansijskog kriminala u svim segmentima društva. Odeljenje zaborbu protiv korupcije Uprave kriminalističke policje podnelo je nadležnim tužilaštvima 391 krivičnu prijavu protiv 939 lica od kojih je prema 520 lica primenjena mera policijskog hapšenja zbog izvršenja 757 krivičnih dela, čijim izvršenjem je pričinjena ukupna materijalna šteta u iznosu od 6,9 milijardi dinara - dodao je direktor policije.

On je objasnio i daje otkriveno 1.157 krivičnih dela visokotehnološkog kriminala, a da je prijavljenih učinilaca 652.

- Otkriveno je i prijavljeno 920 krivičnih dela ekološkog kriminala, a podneto je 843 krivične prijave protiv 869 učinilaca. Izvršeno je 1.897 krivičnih dela protiv života i tela u okviru kojih je najveći broj teških telesnih povreda - 800 i lakih telesnih povbreda - 766. Smanjen je broj teških ubistava, ubistava u pokušaju i teških ubistava u pokušaju. Zabeležena je jedna smrtna posledica nakon teške telesne povrede. Povećan je broj ubistava. Rasvetljena su sva teška ubistva, 82,3 odsto ubistava, 92,7 ubistava u pokušaju, 83,3 odsto teških ubistava u pokušaju i 91 odsto teških telesnih povreda. Broj krivičnih dela protiv polne slobode iznosi 452, a evidentirano je 48 silovanja i šest silovanja u pokušaju. Rasvetljeno je 90 odsto silovanja i sva silovanja u pokušaju. Evidentirano je 12 krivičnih dela otmica, a rasvetljeno je pet otmica izvršenih od strane nepoznatih počinilaca - rekao je Vasiljević.

Proizvodnja i krijumčarenje droga u Srbiji prestavlja, kako je rekao, jedan od najdominantnijih i najprofitabilnijih oblika kriminala kojim se bavi najveći broj kriminalnih grupa - u 9.8017 zaplena oduzeto je 6.100 kilograma droge, među kojima je 5.433 kilograma marihuane, 197,4 kilograma kokaina, 34 kilograma heroina, 153 kilograma amferamina...

- Otkriveno je 130 laboratorija droge, 37 unutrašnjih, 92 spoljne, i jedna laboratorija sintetičkih droga. Evidentirano je 9.999 krivičnih dela u vezi sa opojnim drogama, prijavljeno je 3.486 krivičnih dela nasilje u porodici, evidentirano je 27 slučajeva lišenja života u okviru porodičnih i partnerskih odnosa, sa ukupno 31 žrtvom - 19 žena i 12 muškaraca. U oblasti borbe protiv trgovine ljudima podneto je 18 krivičnih prijava protiv 25 lica zbog 19 krivičnih dela, a u oblasti krijumčarenja ljudi podneto je 130 krivičnih prijava zbog 130 krivičnih dela. Otkriveno je 911 krivičnih dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, oduzeto je 907 komada vatrenog oružja i 24.693 komada municije - dodao je direktor policije.

Kako je rekao, u oblasti maloletničkog kriminala, evidentirano je 4.285 krivičnih dela i prijavljeno 2.675 maloletnih učinilaca. Učešće maloletničkog kriminala je 7,4 odsto a broj maloletničkog kriminala smanjen je za 5,7 odsto. Evidentirano je 21.635 kribičnih dela protiv imovine ili četiri odsto manje. Rasvetljeno je 83 odsto razbojničkih krađa, 71,8 odsto razbojništava, 59 odsto krađa i 48,6 odsto teških krađa, kao i 90,3 odsto iznuda koje su izvršili nepoznati izvršioci i 81,1 odsto krivičnih dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila.

- U prvih 11 meseci ove godine zabeleženo je smanjenje krivičnih dela krađa sa 12.288 na 11.938, teških krađa sa 6.190 na 5.657 i razbojničkih krađa sa 54 na 53. Borba protiv organizovanog kriminala je jedan od najkompleksnijih oblika uvažavanja bezbednosti građana i države i stalni prioritet u radu MUP. U posmatranom periodu procesuirana je 21 organizovana kriminalna grupa i uhapšeno 153 lica. Najveći brojprocesuiranih organizovanih kriminalnih grupa je za krivična dela iz oblasti droga i privrednog kriminala. Poseban akcenat želim da stavim na stanje javnog reda i mira na teritoriji Srbije. Svaka organizaciona jedinica je dužna da prati sve pojave koje ugrožavaju javni red, uključujući i masovna javna okupljanja, narušavanje javnog reda i mira, kao i svaki oblik nasilja prema građanima, policijskim službenicima i državnim objektima - rekao je Vasiljević.

On je rekao da je tokom ove godine javni red i mir bio stabilan, a da je godinu karakterisao povećan broj neprijavljenih javnih skupova sa političkom konotacijom i veći broj blokada saobraćaja. Prema evidenscijama organizacionih jedinica Direkcije policije, za prvih 11 meseci ove godine potrebne mere preduzete su prilikom 65.124 javnih okupljanja, među kojima je 38.544 sportskog karaktera.

- Imajući u vidu nemili događaj od 1. novembra prethodne godine, ukratko ću vas uputiti u broj okupljanja od tada do 30. novembra 2025. godine. Za taj period održano je 27.327 javnih okupljanja koja nisu bila prijavljena. Na ovim okupljanjima angažuje se veliki broj policijskih službenika. On se meri sa nekoliko stotina hiljada. U spomenutom periodu procesuirano je 2.982 lica, 579 krivično i 2.403 prekršajno. Prema 569 lica primenjena je mera zadržavanja.  - dodao je.

Istakao je da policija posebno radi na povećanju bezbednosti u školama, gde je nastavljen trend smanjenja krivičnih dela i prekršaj, čemu je značajno doprinelo prisustvo policajaca kroz kontinuirani rad kroz različite programe i projekte.

- Na državnoj granici ostvareno je stabilno stanje bezbednosti. oko 13.500 lica sprečeno je u nezakonitom prelasku državne granice, od čega je više od 30 uhapšeno dok su ostala lica odustala preventivnim delovanjem policije. Izvršeno je 2,7 miliona prijava boravišta stranih državljana. Protiv stranih državljana podneto je 1.157 krivičnih prijava, 5.455 prekršajnih prijava i izrečeno je 504 mere otkaza boravka sprovođenjem sudske mere - rekao je.

Ove godine se u Srbiji dogodilo 30.296 saobraćajnih nezgoda, a pozitivan trend kretanja ogleda se u manjem broju poginulih lica.

- Letnji meseci su obično meseci sa najvećim brojem poginulih u saobraćaju, a ove godine je bilo znatno manje nego prethodnih. U saobraćaju je za prvih 11 meseci ove godine poginulo 454 lica, što je za tri odsto manje nego za isti period 2024. godine. Taj broj je i dalje visok, ali je znatno pogodniji nego prethodnih godina. Primećuje se znatno smanjen broj dece poginule u saobraćaju i ove godine su dva deteta manje poginula u saobraćaju. Nijedno dete nije poginulo u zoni škola, već su bili putnici u vozilima u saobraćaju - istakao je direktor policije.

Na teritoriji Srbije oduzeto je 10.223 komada vatrenog oružja i skoro 40.000 komada municije. Od ukupnog broja oduzetog oružja, 290 komada oružja u legalnom posedu su bili predmet izvršenja krivičnog dela - 10 nošenjem, jedan upotrebom, dok su ostali predmet izvršenja ostalih prekršaja.

- Ukupan kriminal smanjen je za pet odsto, povećan je procenat rasvetljavanja krivičnih dela sa nepoznatim učiniocem na 61,6 odsto. Opšti kriminal je manji za 5,4 odsto, manji je broj krivičnih dela protiv života i tela za 211 krivičnih dela, rasvetljena su sva teška ubistva. Očvan je stabilan javni red i mir i pored višestruko povećanog broja neprijavljenih okupljanja. Broj krivičnih dela protiv imovine manji je za četiri odsto. U saobraćaju je broj poginulih smanjen za četiri odsto, a broj povređenih za dva odsto - zaključio je.

Direktor policije rekao je da se insistira na zakonitom postupanju pripadnika policije.

- U toku je konkurs za prijem novih polaznika u Centru za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici za teritoriju cele Republike Srbije i u ovom trenutku, posle nekoliko dana konkursa, odziv je u skladu sa onim što je u trendu prethodnih godina. Nije mali, a mislim da će biti, po onome što mi procenjujemo, više nego zadovoljavajući - rekao je Vasiljević odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše spekulacije u delu javnosti da je odziv na konkurs za prijem novih policajaca bio mali.

On je ukazao i da takve konkurse ne raspisuje Direkcija policije, koja ima potrebe za popunom jedinica, već ona šalje zahtev Sektoru za logistiku.

- Nama treba novih hiljadu ljudi svake godine. I mi potrebe za prijemom ljudi iskazujemo prema Sektoru za logistiku. Sektor za logistiku je posebna organizaciona celina Ministarstva unutrašnjih poslova, koja nije u Direkciji policije. Znači vreme, način, broj polaznika, predviđa služba koja nije u Direkciji policije - rekao je Vasiljević.

Dodao je da je odziv na konkurs za policajce u celom okruženju i celoj Evropi mnogo manji nego u Srbiji.

- Kako ekonomski razvoj teče, tako i struktura ljudi, potrebe, opredeljenje za rad, idu tamo gde je egzistencijalno bolje. Tako i kod nas. Nama je najmanji odziv u policijo na severu, u Beogradu, a kako se krećemo prema jugu Srbije, taj odziv je veći. Tako je i na svim konkursima do sada, tako i na ovom konkursu - rekao je Vasiljević.

Kada je u pitanju konkurs za prijem novih policajaca u Beogradu, Vasiljević je kazao da jeste imao odziv koji nije bio dovoljan da se pokrije broj policajaca u Beogradu, ali je konstantovao da su istovremeno održani konkursi za prijem u druge jedinice MUP-a, poput konkursa za Specijalnu antiterorističku jedinicu, gde se prijavilo više od 400 ljudi za 25 mesta.

- Istovremeno je raspisan konkurs za Žandarmeriju, gde se prijavilo 1.300 na 138 mesta. Nije zainteresovanost za rad u policiji takva kako bih neko hteo da prikaže, ali je vreme i tajming konkursa bio takav, da su se već ljudi prijavili na konkurse koji su bili u isto vreme raspisani. Tako da je to samo splet okolnosti koji je u tom trenutku bio nedovoljan da popunimo broj policajaca u Beogradu, ali u toku je novi konkurs i videćemo kakav će biti odziv - objasnio je Vasiljević.

Dodao je da je tačno da je odziv u Beogradu unazad godinama uvek manji nego odziv u sredinama na jugu zemlje.

- Na primer, na području policijske uprave Vranje, ako raspišemo konkurs za 10, javi se 400, Leskovac 10 puta više, Prijepolje takođe 10 puta više. Tako da kada u zbiru sagledamo, odziv za rad u policiji je apsolutno dovoljan da popunimo redove policije - zaključio je Vasiljević.

(Telegraf.rs)