MISTERIJA ŠUME SMRTI: Prošli smo putem gde je Đorđe NESTAO, zatekli smo jeziv prizor koji LEDI KRV!

Đorđe Andrejić (13) nestao je pre više od petnaest godina 22. jula 2010. godine u selu Majilovac, kada je sa majkom pošao da okopa baštu koja se nalazila na kilometar i po od njihovog porodičnog doma. Nakon skoro tri meseca bezuspešne potrage, policija je, prema navodima iz optužnice, 40 metara od mesta koje je pokazala dečakova majka, pronašla dečju lobanju.

Teren na kome je lobanja pronađena bio je veoma nepristupačan i policija je mačetama morala da se probija kroz šiblje kako bi došla do lica mesta. Danas, ta šuma je još više urasla, tek po koji poljoprivrednik prođe zemljanim putem svojim traktorom kako bi došao do svoje njive. Zarasle padine, suvo lišće i lepljivo blato sprečavaju meštane da zalaze dublje u šumu.

- Moj deda mi nikada nije davao da idem tamo. Govorio je: "Nije za ženske tamo". Nekada smo u blizini šume išli da šetamo, ali kako je došlo vreme korone i policijskog časa, sve je samo još više uraslo u korov i šiblje. Sada je gotovo nemoguće uopšte i prići mestu gde su ga tražili - ispričala je jedna meštanka Majilovca za Telegraf.rs.

Ona je ispričala da je sada pola šume presečeno novom brzom saobraćajnicom koja je u izgradnji, ali i da je najlakše približno prići šumi kada se krene ka manastiru. Stari put koji je vodio ka manastiru i starom groblju u čijoj blizini se nalazila bašta Andrejića, danas je zatvoren za vozila. Meštani tuda ne prolaze čak ni traktorima zbog nepristupačnog terena i odrona zemlje, tim putem sada samo ovce i koze prolaze.

Kroz šumu, putem koji je prohodan isključivo traktorom, stoji napuštena kuća, a pored nje se urušila i pojata. Čak i kada sija sunce, ovo mesto odiše sablasnom tišinom i deluje jezivo.

Tokom potrage, u kojoj je učestvovalo više od 500 ljudi, policija, žandarmerija, vojska, lovci i meštani danima su prolazili ovom šumom. Pretraživane su livade, šiblje, strme padine, bunari, ali i zapušteni objekti, a posebna pažnja posvećena je i samom prostoru oko starog groblja. Psi tragači dovođeni su više puta, ali uprkos tome, telo dečaka nikada nije pronađeno. U trenutku kada je Marinin pritvor istiao, odnosno 7. novembra 2010. godine, pronađena je dečja lobanja u šumi.

Mala lobanja u šumi

Pronalazak dečje lobanje bio je prekretnica u slučaju nestanka malog Đorđa Andrejića, ali je izazvao i mnoge nedoumice. Nju su pronašli lovci, gotovo tri meseca nakon što je Marina Andrejić uhapšena, a zatim su obavestili policiju koja je uz pomoć mačeta uspela da raskrči šiblje i priđe licu mesta.

Prema navodima iz sudskog postupka, lobanja je bila neobično svetla, gotovo bela, bez vidljivih povreda koje bi ukazivale na uzrok smrti. Tužilaštvo je, odmah po njenom pronalasku, naložilo da se izuzme DNK kako bi se uporedio sa roditeljima nesrećnog dečaka, a rezultati bili su šokantni.

DNK analizom, koju je radio Biološki fakultet, potvrđeno je da lobanja pripada Đorđu Andrejiću. Međutim, veštačenje nije moglo da utvrdi kako je dečak stradao, niti gde se nalazi ostatak tela, koji nikada nije pronađen.

Meštani i danas sa sumnjom govore o tom nalazu. Mnogi su istakli da im nije jasno kako se deo tela pojavio na mestu na kojem je, kako su tvrdili "prevrnut svaki kamen". Međutim, prema informacijama iz istrage, ali i razgovorom sa profesionalcima u potragama, na takvim mestima teško je biti siguran da je svaki deo terena pregledan do najsitnijeg detalja.

- Ovde su tražili danima, išli su svuda, oko starog groblja, niz put, kroz šumu… A onda se odjednom pojavi lobanja. Nešto tu nije čisto, svima je to bilo čudno - ispričao je jedan meštanin.

Sumnje i teorije o nestanku Đorđa Andrejića su se godinama nizale. Jedni veruju da je lobanja naknadno doneta kako bi se slučaj priveo kraju, drugi sumnjaju da je telo bilo skriveno na nekoj drugoj lokaciji, dok treći i danas veruju da Đorđe nikada nije stradao u toj šumi. Pominju se razne teorije - od otmice, preko trgovine decom ili organima, do toga da je dečak odveden van Srbije. Ono što je sigurno među meštanima je jedno, svi tvrde da Marina, majka nestalog dečaka, možda nije počinila ovo brutalno ubistvo, ali da je sigurno bila "umešana nekako".

- Tamo oko starog groblja su ga najviše tražili, ali ljudi ovde sumnjaju u sve. Niko više ne zna šta je istina, a niko neće ni glasno da priča. Neki veruju da je otac sve učinio, uz pomoć majke, da su uklonili telo na neki gnusan način, a lobanju sačuvali jer je bilo teže nju ukloniti - ispričao je jedan od meštana za Telegraf.rs.

Šuma je danas sablasno tiha, kao i celo selo, put kojim su prolazili vojnici, policajci i lovci zarastao je gotovo u potpunosti, a mesta na kojima su ljudi tražili i dozivali nestalog dečaka gotovo da niko više i ne prepoznaje.

Nestanak Đorđa Andrejića, petnaest godina nakon što se dogodio, i dalje predstavlja najveću misteriju u Srbiji. Slučaj ne napreduje: telo nije pronađeno, lobanja je bez tragova, a istina o ovom događaju, čini se, nikada neće biti otkrivena.

Kako je nestao Đorđe Andrejić?

Trinaestogodišnji Đorđe Andrejić nestao je 22. jula 2010. godine, u selu Majilovac kod Velikog Gradišta kada je sa majkom Marinom krenuo iz porodične kuće ka bašti koja se nalazila oko kilometar i po od kuće, između sela Majilovac i Kurjača, uz ivicu šumskog pojasa Beljanice. Pre nego što su krenuli, Marina i Đorđe su ostavili poruku njegovom ocu Dejanu da idu u baštu i da će se vratiti kasnije tog dana.

Prema Marininoj verziji događaja, tog dana su se, vraćajući se iz bašte, izgubili u šumi. Ona je, kako je izjavila, bila povređena pa je Đorđe otišao ispred nje kako bi pronašao put. Đorđe je tada, prema njenom svedočenju uzviknuo "Mama, vidim put", samo da bi se ubrzo nakon toga začuo vrisak, a Đorđe je nestao bez traga.

Dva dana kasnije 24. jula, Marina se pojavila na zemljanom putu kod sela Kurjače u blizini Manastira Nimnik. Pronašli su je muž i žena, koji su tuda prolazili kolima, a po njihovoj priči, Marina je bila bosa, izgrebana i blatnjava sa povećom rasekotinom na nozi. Oni su joj ponudili prevoz i odvezli je do kuće gde je, prema navodima, rekla Dejanu da je Đorđe nestao.

Policija je odmah obaveštena i potraga je pokrenuta, a kako je poslednji put viđen upravo sa majkom, ona je postala glavna osumnjičena u njegovom nestanku. Potraga je trajala gotovo deset dana , a učestvovali su pripadnici vojske, policija, žandarmerija, lovci, meštani i psi tragači. Šuma, bunari, livade i teško pristupačni predeli pretraživani su danima, ali od Đorđa nije bilo ni traga.

U tom preiodu, Marina kao glavna osumnjičena u policiji i prilikom istrage daje više različitih iskaza. U početku je pričala kako su se izgubili i da je dete nestalo u šumi, da bi kasnije promenila priču i rekla kako je sina udarila motikom i da je izgubio svest, ali da se probudio. Na kraju je, kako se navodi u medijima, pod pritiskom policije, priznala da je Đorđa usmrtila udarcem motike i da je njegovo telo prekrila lišćem i granjem u šumi. Marina je tada odvela policiju na mesto gde se, kako se sumnja, dogodilo ubistvo, ali uprkos masovnoj potrazi i pretrazi terena Đorđevo telo nikada nije pronađeno u celosti. Prilikom pretrage terena, lovci su pronašli lobanju 40 metara od mesta na koje je Marina odvela pripadnike policije i obavestili policiju, koja je mačetama morala da raskrči put kako bi prišla samoj lokaciji, a DNK analizom utvrđeno je da pripada nestalom dečaku. Ostatak skeleta nažalost ni 15 godina kasnije nije pronađen.

Marina Andrejić, optužena da je počinila krivično delo teško ubistvo, prvostepeno je osuđena 15. marta 2011. godine u Višem sudu u Požarevcu na 20 godina zatvora. Tu presudu Apelacioni sud je vratio na ponovno suđenje, međutim presuda je ponovo bila ista. Marina Andrejić je tada provela ukupno 703 dana u pritvoru, nakon čega je Apelacioni sud poništio presudu i pravosnažno je oslobodio od optužbi zbog nedostatka dokaza koji je dovode u vezu sa krivičnim delom.

Nakon oslobađajuće presude, Marina Andrejić je tužila državu za nezakonit pritvor i dobila parnicu, a država joj je isplatila 2 miliona kao odštetu. Tada je podnela i tužbu Evropskom sudu u Strazburu, ali slučaj i dalje nije okončan.

Petnaest godina nakon nestanka Đorđa Andrejevića oglasila se za medije izjavivši da već godinama trpi torturu od naroda koji sumnja u to da ona nije imala ništa sa nestankom deteta, kao i da i dalje traži istinu.

(Telegraf.rs)