Od tvorca "Agenta Izija" do SMS mafije: Neverovatna sudbina genija koji je nadmudrio Državnu lutriju

Predrag Bećirić, osuđen na četiri i po godine zatvora zbog SMS prevare zahvaljujući kojoj je osvojio pet stanova i više od 120 automobila, nije bio samo prevarant ili haker. On je bio kompjuterski i matematički genije, a kreirao je najpopularniju tv igricu koju su deca obožavala, ali je svoje znanje i umeće u jednom trenutku odlučio da iskoristi kako bi stekao veliku novčanu korist.

Predrag Bećirić je uhapšen 3. marta 2010. godine.

Preporučujemo

- Sumnjaju da sam nameštao licitacije uz pomoć programa, nekoliko umreženih računara i velikog broja mobilnih telefona. Kažu, pogađao sam tako najnižu jedinstvenu ponudu. Sumnjaju da sam umrežavanjem dvadeset računara i 200 mobilnih telefona, uz program, izračunavao najmanju jedinstvenu ponudu na osnovu ponuda poslatih tokom igre. Igrali ste "Counter-Strike"? Toga dana igrao sam ga i ja, ali ne svojom željom. U ranim jutarnjim časovima probudile su me lupa i buka na vratima. Onako bunovan, jer sam naravno tek otišao na spavanje, pogledao sam kroz špijunku i preda mnom se pojavila scena iz igre. Samo što sam ovog puta ja bio u ulozi teroriste. A "kauntera" je bilo svuda. I levo, i desno, i niz stepenice u hodniku. Kompletno obučeni i zaštićeni pancirima, s dugim cevima. A ja, ja sam bio tek probuđen i još nisam shvatao šta se to oko mene dešava. Kasnije sam po novinama čitao da ih je tog dana bilo angažovano više od stotinu. Rekli su mi da sam haker - napisao je Predrag Bećirić 2014. godine u svojoj kolumni za Svet kompjutera.

Naime, Bećirić je optužen da je uz pomoć 20 računara i više od 200 mobilnih telefona poslao 360.000 poruka u televizijsku nagradnu igru i tako stekao korist od ukupno dva miliona evra. U samo tri meseca osvojio je 120 automobila i pet stanova.

Ipak, da bi bilo jasno kako mu je to pošlo za rukom, bitno je sagledati godine koje su vodile do tog momenta. Kao tinejdžer počeo je sa piše za Svet kompjutera i programirao je, a sa samo 18 godina napravio je igricu "MindTrap" koja se prodavala u Velikoj Britaniji.

- Napisana za nepunih nedelju dana. Toliko je bilo vremena da se ispoštuje zadati rok. Od ideje do realizacije - napisao je Bećirić, što je samo pokazivalo koliko je njegovo umeće.

Kreirao najpopularnije emisije

Potom je počeo da radi kvizove za televiziju, a njegovi najuspešniji projekti ujedno su bili i najuspešniji u celoj Srbiji - "Kešolovac" i "Lova za slova".

Predrag Bećirić je, sa jedne strane optužen da je haker i prevarant, a s druge je bio omiljena osoba svakog deteta dvehiljaditih jer je bio tvorac čuvene tv igrice "Tajni agent Izi", koju je vodio svima omiljeni Manda, za kojom su deca ludela, a oko koje se kasnije stvorila i cela imperija - albumi za sličice, slatkiši, igračke...

- Sećate li se Izija? Izi je crtani lik, mačor koji doživljava avanture budući da radi kao tajni agent u službi dobra u veselom gradu prepunom neonskih reklama, šarenih ulica i urbanih prepreka. Izi je vrlo spretan: on se sanka, kliza, vozi skejt, skuter, skija na vodi, vere se po ivicama zgrada. Da bi mačak Izi mogao sve to da radi, bilo je potrebno okupiti ekipu i više godina strpljivo raditi. Ilustratori, 2D i 3D animatori, fazeri, kopisti, dizajneri, scenaristi i muzičari samo su deo ekipe koja je učestvovala u proizvodnji ove interaktivne igre za decu - pisao je Bećirić, a produkvija njegove tv igrice bila je u potpunosti domaća i imala je ogromnu popularnost.

Nakon igara za decu došle su, kako je rekao, igre za odrasle. Sa porastom broja mobilnih telefona, povećavao se i broj interaktivnih emisija u kojima su gledaoci učestvovali je rastao. Jedna od najpopularniji bila je emisija u kojoj je gledaoci trebalo da pošalju najmanji broj koji niko drugi nije poslao, odnosno najmanju jedinstvenu ponudu i baš na njoj je Predrag Bećirić zaradio oko dva miliona evra.

Predrag Bećirić; Foto: društvene mreže

Razradili sistem preuzimanja nagrada

U novembru 2009. godine Predrag Bećirić sedi u iznajmljenom stanu i prati prenos emisije Državne lutrije Srbije, dok njegov brat Ognjen prati istu emisiju u svom automobilu parkiranom ispred zgrade. Predstavljeni predmet koji je mogao da se osvoji u toj emisiji bio je automobil "ševrolet spark". Trebalo je samo da se ponudi najmanji broj koji niko drugi nije ponudio. Predrag je iznajmio stan samo u svrhu učestvovanja u igri. U večeri u kojoj je prvi put pokušao da učestvuje, poslao je više od 5.000 poruka, što znači da je potrošio više od 2.000 evra.

Sama emisija slala je povratne informacije o tome koliko su pogađanja blizu i Predragov matematički mozak iskoristio je rupu u sistemu. Koristio je 20 kompjutera i više od 200 telefona, što je značajno povećavalo njegove šanse za dobitak. A onda je jedan telefon zazvonio. Predrag Bećirić spakovao ga je u kesu sa jabukama i uz pomoć kanapa istu je spustio bratu kroz prozor. Njegov brat uzima telefon i javlja se kao dobitnik automobila, a potom odlazi na televiziju da preuzme ključeve i fotografiše se kao srećni dobitnik.

Ipak, Predrag se nije zaustavio na jednom dobitku. Broj kompjutera i mobilnih telefona koje je koristio je rastao, a Ognjen je preuzeo ulogu menadžera koji je pronalazio ljude koji će da glume dobitnike nagrada. Nakon fotografisanja na televiziji, glumci bi prodali stan ili automobil i predali novac Predragu i Ognjenu. Bili su plaćeni od 100 do 700 evra za preuzimanje ključeva automobila i 1.300 do 1.500 evra za preuzimanje ključeva stana.

Ni nakon osvojenog stana i 10 automobila, Predrag se nije zaustavio. Sistem lutrije prepoznao je šablon u dobijanju nagrada, pojedini glumci bili su neuverljivi, prodavali su nagrade odmah nakon što bi iz preuzeli, a veliki broj SMS poruka pristizao je sa iste lokacije, iz istog stana. Do momenta hapšenja 3. marta 2010. godine, Predrag Bećirić osvojio je pet stanova i više od 120 automobila ukupne vrednosti dva miliona evra.

Grupi je na teret stavljeno krivično delo prevara, pranje novca i udruživanje radi vršenja krivičnih dela, odnosno označeni su kao organizovana kriminalna grupa. Prema Pravilniku igre na sreću Državne lutrije Srbije, nije dozvoljeno bilo kakvo korišćenje računara ili organizovano učestvovanje u SMS licitacijama, za šta je grupa optužena. Osim Bećirića, uhapšen je njegov brat i još 15 ljudi, a slučaj je postao poznat kao "SMS prevara" ili "SMS mafija".

Hakovanje sistema Državne lutrije Srbije Predragu, ipak, nisu uspeli da stave na teret. Iako mu je u sobi za istipitvanje saopšteno da je uz pomoć kompjutera, telefona i interneta upao u sistem Državne lutrije Srvije i sebi nameštao pobede, prilikom pretresa stana iz kog je slao SMS poruke, policiju je dočekalo iznenađenje - Predrag nije imao internet.

- U pauzi tokom tog prvog ispitivanja, Vladan mi je rekao da sam ih "za***ao". Da, baš tu reč je iskoristio. Ja, onako zbunjen i začuđen, pitao sam zašto. Odgovor je bio neočekivan, ali i veoma jednostavan. Rekao je da ja nemam internet u stanu, a oni su verovali da ja preko interneta upadam u računarski sistem organizatora i tako nameštam sebi pobedu. Nisam vam rekao ko je Vladan. Dobar i prijatan momak. Radi s računarima. Mnogo je još zanimljivih detalja kroz koje sam prošao i kroz koje još prolazim, ali biće jednom vremena da se i to ispriča - pisao je Bećirić 2014. godine.

Iako nije imao internet i nije hakovao sistem, Predrag Bećirić je počinio krivično delo, s obzirom na to da je navedeno da je zabranjeno imati bilo kakav automatski softver ili uređaj za slanje SMS poruka, imati više mobilnih telefona i praviti matematičke nizove. Takođe, s jednog telefona je tokom emisije moglo da se pošalje maksimalno 1.000 poruka.

Takođe, Predrag ne samo da je oštetio Državnu lutriju Srbije, već i druge učesnike u igri, koji zbog njega nisu imali nikakve šanse za dobitak. Putem licitacija poslate su poruke u vrednosti od četiri miliona evra, a većina nagrada otišla je njemu. Svesno je igrao na štetu drugih, samim tim što je plaćao ljude da glube dobitnike. Pretilo mu je četiri i po godine zatvora.

Objasnio kako je zaradio milione

Predrag Bećirić je pred sudom objasnio na koji način je osvajao nagrade. Kako je rekao, koristio je binarnu raspodelu.

- Priređivači su praktično otvorili ceo sistem sa javnim objavljivanjem statistike igre. Nisu svi igrači znali to da protumače. Osim toga, kajronom na dnuekrana su obaveštavali igrače o tome da li je njihova ponuda veća ili manja od trenutno najniže jedinstvene ponude, što nije bilo propisano pravilima igre. Binarnom pretragom moguće je iz najviše 14 pokušaja pogoditi najnižu jedinstvenu ponudu u intervalu od nula do 4.000. Recimo gađam 2.000, oni stave trouglić u kajronu da je najniža jedinstvena ponuda veća, gađam 3.000, kažu da je manja, gađam 2.500... I tako dođem do najniže jedinstvene ponude - rekao je Predrag Bećirić pred sudom.

Dodao je da je zaključio da drugi veliki igrači ne koriste metod binarne pretrage, nego šalju poruke po redu, što je njemu omogućilo prednost. Bećirić je takođe naveo da je u slučajevima kada dobije obaveštenje da je njegova jedinstvena ponuda najniža imao dve strategije, da ne šalje više poruke, ali onda ne bi znao da li se status izmenio do kraja igre, ili da nastavi sa slanjem.

- Sreća ne postoji, nego je to licitacija. Sreća je kad se izvlače kuglice iz bubnjeva, a ne licitacija. Svaka moja pobeda bila je dokaz da to nije bila igra na sreću. Sve sam radio legalno i nisam kršio pravila igre, a jer bih bio isključen i platio sam sve poruke. Mojom strategijom nadmudrio sam ostale velike igrače, kao u šahu - rekao je Bećirić.

Bećirić je naveo da je po kolu slao prosečno 4.725 poruka sa više desetina telefona povezanih na kompjutere.

- Nisu meni kompjuteri služili da pobedim, nego moja strategija. Ako je pisac dobar, napisaće dobru knjigu i na kompjuteru i na papiru, a ako je pisac loš, neće mu kompjuter napisati dobru knjigu. Koristio sam kompjutersku tastaturu jer ima veće dugmiće od tastature na mobilnom telefonu, pa sam mogao brže da šaljem poruke - rekao je Bećirić.

Predrag Bećirić je dodao da je Državna lutrija Srbije načinila grešku na štetu igrača, jer je SMS centar nekada povremeno bio blokiran zbog velikog broja pristiglih poruka, pa su poruke igrača naplaćivane ali su odbacivane, a događalo se i da igrači ne budu obavešteni o statusu ponude.

- Sve su to oni znali, njihovi programeri nisu naivni, mogli su da poprave grešku, ali su izgleda jedino bili rukovođeni što većim profitom. Na početku igre videlo bi se da poruke stižu iz mreža Telekom, Telenor i VIP, ali bi ubrzo zbog zakrčenja ispadali Telenor i VIP, a ostajao samo Telekom - rekao je Bećirić.

Predrag Bećirić 2016. godine; Foto: Društvene mreže

"Igrao sam 24 sata dnevno"

Naveo je da je gubio u slučajevima kada bi padao sistem priređivača ili bi ga drugi igrači pobedili strategijom.

- Igrao sam 24 sata dnevno, samo sam to radio. Nisam samo sedeo, nego skakao, nervirao se ili radovao. Cela kuća mi je bila u kompjuterima i papirima, pa su mi žena i deca rekli da im je postalo nepodnošljivo - rekao je Bećirić.

Dodao je da je igru zamišljao kao baštu sa šargarepama, kao u crtanom filmu o Dušku Dugoušku.

- Recimo, najniža jedinstvena ponuda je šargarepa sa brojem 58, ja je odmah obeležim sa J - rekao je Bećirić.

Prvooptuženi je naveo da je takozvanim glumcima koji su se pojavljivali u ulozi dobitnika preko svog rođenog brata i drugooptuženog Ognjena Petra Todorovića i trećeoptužene Marijane Mijanović slao novac kojim bi častili prijatelje zbog dobitka i čašćavao glumce mobilnim telefonima, što je bio njihov interes da se predstavljaju kao dobitnici.

- Igrao sam iz stana na Novom Beogradu koji se nalazio na četvrtom spratu. Glumci su čekali u automobilima ispred zgrade. Kada vidim da sam dobio, stavim taj telefon u kesu sa jabukom da bude teža i spustim im ga konopcem da mogu da razgovaraju sa voditeljima igre - rekao je Bećirić.

Njegov brat je, tokom iznošenja odbrane rekao da ga je Predrag pitao da li ima drugove koji bi glumili dobitnike nagrada. Todorović je istakao da "nikog nikad nije prevario pa ni Državnu lutriju Srbije".

- Da sam nešto kod ove licitacije smatrao problematičnim, ne bih dozvolio sebi ili meni dragim ljudima da učestvuju u njoj - dodao je Todorović ističući da nije uzimao nikakvu finansijsku naknadu za to što je pomagao bratu.

On je dodao da je Bećiriću pomagao u prodaji automobila koje je osvojio na licitaciji, ističući da nije reč o kriminalnoj grupi ili kriminalnom udruživanju.

Automobili zaplenjeni od Bećirića i njegove grupe; Foto: MUP Srbije

Osuđen na četiri i po godine

Predrag Bećirić je u aprilu 2016. godine prvostepeno osuđen na četiri i po godine zatvora i novčanu kaznu od 150.000 dinara, a nekoliko meseci kasnije presudu je potvrdio Apelacioni sud.

Ipak, suđenje tada nije okončano. Advokati su se žalili Vrhovnom kasacionom sudu, koji je u februaru 2017. godine utvrdio da su sudije prvostepenog suda prekršile zakoni to tako što su prekoračile optužbe, čime su oštetili optužene, te je naloženo da se suđenje ponovi.

To, međutim ništa nije promenilo. U decembru 2019. godine Predrag Bećirić ponovo je osuđen na četiri i po godine i novčanu kaznu od 150.000 dinara, dok su ostali pripadnici grupe osuđeni na kazne od sedam meseci do tri godine. Ta presuda postala je pravosnažna 23. maja 2022. godine. Predrag Bećirić oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara u sticaju sa krivičnim delom zločinačko udruživanje. Njegova kazna je tako ostala četiri i po godine zatvora i 150.000 dinara.

Prema nezvaničnim informacijama, zbog značajnog vremena provedenog u pritvoru, koje se izračunava u kaznu, Bećirić kaznu nije služio u zatvoru.

U postupku je pravosnažno osuđeno 16 od 17 okrivljenih, dok se protiv okrivljenog Petra Todorovića i dalje vodi sudski postupak.

Zbog čega je Predrag Bećirić prevario sistem?

Iako je bio značajan, novac nije bio jedini razlog zbog kog je Predrag Bećirić odlučio da nadmudri sistem.

On je, naime, 2006. godine doneo novi tip emisije u Srbiju. Igre na sreću bile su zabranjene na televiziji, ali njegova nova igra imala je caku - nije igra na sreću jer je za pobedu bila potrebna veština, a radilo se o pogađanju najmanjeg jedinstvenog broja. Tako je Predrag krenuo u potragu za televizijom kojoj bi prodao emisiju i naposletku sklopio dogovor sa Sašom Popovićem, a dogovor je bio da njegov saradnik i on dobijaju 15 odsto profita emisije. Emisija je trebalo da se zove "SMS licitacija".

Do toga da napravi prevaru u vezi sa emisijom koju je sam napravio došlo je kada je dobio pismo Ministarstva finansija u kom je navedeno da je ipak u pitanju igra na sreću, a Saša Popović ga je pozvao i rekao da ipak neće sarađivati zbog odluke ministarstva. Odustao je od projekta, ali je nekoliko meseci kasnije naišao na emisiju "Grand licitacija". Bila je to njegova emisija, ali pod drugim imenom, a kao autori iste navedeni su Saša Popović i Narodna lutrija Srbije.

Igra mu je, kako je rekao, oteta, i on je zbog toga svoje znanje iskoristio protiv njih.

- Nakon igara za decu, na red su došle i igre za odrasle. Ovog puta u vidu licitacija. Sam program nisam ja pisao - pisao ga je moj partner iz Bugarske - ali sam ja idejama učestvovao u njegovom razvoju. I tako smo radili taj posao dok nam ga nisu zabranili... Neki drugi su preuzeli posao i ja sam postao niko i ništa. I kao takav, počeo sam da igram tuđu igru. I igrao sam je i gubio. A onda sam počeo i da pobeđujem - pisao je Predrag Bećirić.

(Telegraf.rs)