OD NASMEJANOG „ČIKE“ DO KRVAVE ZVERI: Ko je Tihomir koji je pred unukom masakrirao baku? Tek izašao iz ZABELE

Postoje zločini koji se ne mogu objasniti samo rečima „razbojništvo“ ili „krađa“.

Ono što se u subotu, usred bela dana, dogodilo na stepeništu zgrade u Bulevaru Arsenija Čarnojevića, nadrasta svaku policijsku beležnicu. To je priča o surovosti koja nema granica i o jednom detinjstvu koje je zauvek ranjeno pred očima onih koji su trebali da ga čuvaju.

Osmeh koji je krio pakao

Tog subotnjeg popodneva, baka S. Ć. (68) i njen trogodišnji unuk vraćali su se iz obične zimske šetnje. Na ulazu u zgradu, iza njih je zakoračio čovek. Neznanac. Verovatno mu je, u onom toplom maniru naših baka, tiho rekla „dobar dan“.

Snimci nadzornih kamera otkrili su najjeziviji detalj, napadač Tihomir Krstić (44) uzvratio joj je osmehom. Bio je to, kako komšije kažu, psihopatski, ljubazan osmeh čoveka koji je u jednoj ruci držao masku normalnosti, a u drugoj nož spreman da porine u meso starice.

Krv na betonu i krici deteta

Čim su zakoračili u mrak stepeništa, osmeh je nestao. Ostala je samo zver. Dok je trogodišnji dečak vrištao, Krstić je besomučno ubadao njegovu baku. Sedam puta. Četiri rane u jedno rame, tri u lopatice. Udarci su bili toliko snažni da su lomili kosti, rebra i lopaticu.

Kada je baka pala, udarivši glavom o beton uz prelom karlice, on joj je istrgao torbu i pobegao. Iza njega je ostalo stepenište natopljeno krvlju i trogodišnje dete koje je, u potpunoj tišini šoka, stajalo pored nepomične bake. Taj prizor je slika poraza našeg društva.

Štek-stan i priznanje koje ledi krv

Potera je trajala satima. Krstić, koji je tek dva meseca ranije izašao iz zatvora „Zabela“, krio se u štek-stanu u Rakovici sa devojkom. Kada su mu specijalci konačno stavili lisice na ruke kod autobuske stanice, na pitanje policajca „Šta uradi to, čoveče?“, on nije pokazao kajanje. Izgovorio je samo: „Ja sam narkoman i HIV pozitivan“.

Za njega je to bio samo još jedan dan u nizu kriminalnih akata, nakon što je samo nekoliko dana ranije opljačkao i lokalnu pekaru. Za porodicu S. Ć, to je početak pakla koji nema kraj.

Borba koja ne prestaje

Dok se lekari u Urgentnom centru bore da saniraju sedam rupa na telu nesrećne žene i zaleče njena probijena pluća, porodica bije drugu bitku , onu za psihu malog dečaka.

Tihomir Krstić je iza rešetaka, ali težina ovog zločina ostaje da lebdi nad Beogradom. To nije bila borba za torbu. To je bio napad na sve ono što smatramo ljudskim.

Sedam rana će možda zarasti, ali slika bake koja krvari i „čike“ koji se smeje dok zamahuje nožem, ostaće zauvek urezana u oči jednog trogodišnjaka koji je tog dana, u trenutku, prestao da bude dete.

(Telegraf.rs)