DAČIĆ ZA PRAZNIKE: "Moja najveća želja je da 2026. bude DOSADNA - bez protesta, barikada i policijskih sirena"

"Srbija je u godini za nama bila poligon za opasne igre - od 29.000 neprijavljenih skupova i uličnih blokada do otvorenog terora nad Srbima na Kosovu i pretnji islamskog ekstremizma koje nikada ne miruju", poručuje ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u velikom prazničnom intervjuu.

Prvi čovek srpske policije otvoreno govori o tome kako je MUP izdržao pritisak uličnih nereda, zašto je svesno birao uzdržanost pred provokacijama i kako planira da "stane na rep" bahatim vozačima ugradnjom alko-blokatora u automobile.

Dok sumira rezultate borbe protiv piromana i kriminalnih grupa koje vrebaju iz senke, Dačić pred svoj 60. rođendan otkriva i ličnu cenu decenijskog rada u vrhu države: "Privatni život nemam, a rođendan mi je na Novu godinu, pa sam uvek oštećen za jedan poklon."

Pročitajte kako ministar vidi budućnost Srbije i zašto nam u 2026. godini želi samo jedno - da nam zemlja bude "dosadna".

• Gospodine ministre, iza Vas je godina koju ste proveli u "vrućoj stolici" MUP-a. Kako danas, kada podvučete crtu, izgleda bilans bezbednosti u Srbiji?

- Imajući u vidu da sam promenio resor, ova godina je za mene bila izazovna zato što je MUP, a samim tim i cela Srbija, bila izložena velikim bezbednosnim rizicima koji su dolazili u kombinaciji spolja i iznutra. Kada vam kažem da smo imali oko 29.000 neprijavljenih skupova i više od 14.000 neprijavljenih blokada saobraćajnica, to vam govori o ogromnom naprezanju sistema. Cilj onih koji su protestovali bio je jasan: izazvati incidente sa policijom kako bi to poslužilo kao pogonsko gorivo za priču o represiji i brutalnosti. Imajući sve to u vidu, ova godina je bila izuzetno teška, pre svega za očuvanje bezbednosti, stabilnosti i javnog reda i mira, ali mislim da smo sačuvali i odbranili državu.

• Ipak, često smo viđali scene gde su policajci meta napada. Zašto je odgovor bio tako suzdržan?

- To je bila direktna sugestija državnog rukovodstva – budite uzdržani. Ne zato što smo slabi, već zato što smo razumeli namere. Kada uporedite našu policiju sa onom na Zapadu i vidite da je kod nas broj povređenih policajaca bio veći nego broj povređenih demonstranata koji su ih napadali, jasno vam je da su priče o brutalnosti obična propaganda.

• Pitanje Kosova i Metohije ostaje rak-rana. Šta kažu bezbednosni izveštaji sa terena, ima li pomaka nabolje?

- Nažalost, nije se mnogo promenilo. Sa jedne strane imate nastavak terora koji na KiM sprovode Kurtijeve vlasti. Taj teror ima veoma jasan cilj, a to je da fizički protera preostale Srbe sa KiM, a da oni koji ne žele da odu žive u strahu, sa tendencijom da se i oni kasnije odsele. Imamo užasavajući podatak da se od 1999. godine, iako postoji Rezolucija 1244, svega dva odsto proteranih Srba vratilo na KiM. To gotovo više niko ne spominje, a manir vlasti iz Prištine je da, kada je neki akt sproveden, to važi jednom zasvagda i sa time su završili – suprotno Rezoluciji 1244 donose akt o formiranju svoje vojske, da ne pričam o jednostrano proglašenoj nezavisnosti. Ponašaju se kao da je to na neki način međunarodno verifikovano.

Iako je potpisan Briselski sporazum, i dalje se ne formira Zajednica srpskih opština čiji je cilj bio da postoji organizovana vlast Srba koji žive na KiM u deset opština, što je značajan deo KiM. Kad tome dodate veoma mali procenat rasvetljenih krivičnih dela prema Srbima i procenat onih koji su za to kažnjeni, vidite da su Srbi na KiM izloženi velikom teroru. Upravo činjenica da je Srpska lista i sada pobedila i dobila najveći broj glasova pokazuje koliko je čvrsto opredeljenje našeg naroda na KiM da ostane da živi tamo i da ima čvrste veze sa Beogradom.

• Često se u kontekst destabilizacije stavlja i jug Srbije, odnosno ono što neki nazivaju "Preševska dolina"?

- Godinama i decenijama pokušavaju da internacionalizuju i pitanje juga Srbije, odnosno Preševske doline. Inače, Preševska dolina nema geografsko niti istorijsko-političko utemeljenje u smislu naziva, ali je to očigledno bilo urađeno sa ciljem, i to odmah posle 5. oktobra 2000. godine, kada je država bila u konfuziji, da dođe do pobune i naoružanog otpora, nasilja, ubijanja policijskih službenika i Srba na jugu Srbije. Tada se govorilo o tome da taj deo treba internacionalizovati i da treba praktično da proglasi neku svoju nezavisnost ili autonomiju u odnosu na Republiku Srbiju.

• Kakva je situacija u Srbiji kada su u pitanju teroristički napadi? Da li smo zemlja kojoj to preti i kako smo se organizovali da prepoznamo i sprečimo eventualne napade?

- Mi smo zemlja koja je godinama služila kao neka vrsta regiona ili zemlje za regrutovanje mogućih terorista. Procentualno najveći broj takvih lica dolazi sa teritorije KiM. Potencijalna mogućnost za terorističke napade postoji, kao što se desilo prilikom napada na izraelsku ambasadu, kada je ranjen naš žandarm. Naravno, taj stepen opasnosti je daleko niži nego u mnogim zapadnim zemljama, ali mi smo uvek na oprezu i nikada kod nas nije isključen taj alarm koji prati potencijalne terorističke aktivnosti.

• Poslednjih meseci učestali su piromanski napadi na lokale i automobile. Najviše u pojedinim opštinama u Beogradu, ali imamo zabeležene primere i u ostatku Srbije. Tokom poslednjih nekoliko dana rešili ste neke značajnije slučajeve. Da li je reč o pojedincima ili o kriminalnoj organizaciji i šta se zaista dešava?

- Ne mogu da kažem detalje svega toga, ali ono u čemu sigurno neću pogrešiti jeste ako kažem da je policija u Srbiji ove godine bila prinuđena da se bavi javnim redom i mirom, što je za posledicu imalo angažovanje velikog broja naših pripadnika, a funkcija MUP-a je daleko šira od javnog reda i mira. Imajući sve u vidu, verovatno pojedine grupacije traže svoj prostor kako bi nastavile sa kriminalnim aktivnostima. Policija veoma ozbiljno shvata te izazove i radi na hapšenju i identifikaciji svih tih grupa ili pojedinaca. Obično su takve radnje povezane sa određenim ucenama ili pretnjama pojedinim ljudima, a tiču se imovinskih odnosa.

• Ove godine je zabeleženo više od 500 stradalih u teškim saobraćajnim nezgodama. Sprema se Zakon o bezbednosti saobraćaja. Kakve izmene su u pitanju? Znamo da je oduzimanje vozila bahatim vozačima dalo rezultate, ali šta nas još očekuje?

-  Kada sam prošli put bio ministar, ta brojka je bila oko 900 stradalih. Danas je ona manja, iako je broj registrovanih automobila za oko 50 odsto veći. Znači, nešto je uspelo da se uradi. Tada su donete izmene zakona kojima su pooštrene kazne. Međutim, tu zaista treba napraviti analizu šta ima najbolji efekat. Najveći broj dela čine povratnici. Sada postoji inicijativa za ponovnu promenu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Treba dobro izmeriti šta bi pomoglo. U svetu postoje alkometri koji se ugrađuju u automobile, gde vozilo ne može da se pokrene ukoliko se primeti prisustvo alkohola. Kada bismo išli na to, pitanje je da li bi to izazvalo pozitivne ili negativne komentare, ali za povratnike treba razmisliti o oštrijim kaznama.

Cilj zakona je smanjenje broja poginulih, naročito dece, i, naravno, sagledavanje komparativnih prednosti mehanizama koji postoje u svetu - kako su regulisane kazne, prekršaji, kako se utvrđuju i naplaćuju. Postoje i sistemi za spasavanje o kojima je bilo dosta reči prilikom saobraćajne nesreće u okolini Čačka, gde je sistem koji postoji u nekim automobilima bio bez logističke podrške. To mora da bude kompatibilno, a suština je da se brzo pomogne ljudima.

• Broj slučajeva nasilja u porodici je u blagom padu, ali smo svedoci više porodičnih ubistava. Može li to da se spreči zakonom ili strožim sankcijama?

- Bilo je u porastu jer to delo ranije nije bilo ni evidentirano pošto se nije prijavljivalo. To sada nije stvar za ministre ili političare, već za struku - šta bi bio odvraćajući faktor. Statistika kaže da je nasilje u padu, ali se i dalje pojavljuju teški slučajevi gde stradaju ljudi. O tome se vode teoretske rasprave, ali mislim da bi bilo korisno da one daju konkretne predloge kako bi zakoni doveli do toga da se porodično nasilje smanji ili iskoreni.

• Dosta mladih policajaca je ove godine kročilo u MUP. Šta ste im rekli i šta očekujete od njih?

- Policijsko obrazovanje se sprovodi na tri nivoa: Srednja škola unutrašnjih poslova, Kriminalističko-policijski univerzitet i Centar za osnovnu policijsku obuku. Interesovanje je zaista veliko. U Beogradu je godinama bio najmanji procenat prijavljenih, ali smo za 900 mesta dobili 3.500 prijava iz cele Srbije. To je velika čast, ali i velika odgovornost.

• Završava se 2025. godina. Koje su Vaše privatne želje, a šta biste poželeli građanima Srbije?

- Ja gotovo i nemam privatni život, a najbolji pokazatelj toga je da nisam ni svestan koliko su mi deca porasla. Meni je 1. januara 60. rođendan. Teško da ću dobiti poklon i za Novu godinu i za rođendan - uvek sam oštećen za jedan. Osnovno što bih poželeo svim građanima, pa i policajcima, jeste da imamo dosadnu godinu. Želeo bih da građani imaju što manje posla sa policijom, a i policija sa građanima.

(Telegraf.rs)