Arkanov dželat: "Ražnatovića je ubio Milošević" - Slobu su samo jednom pitali o tome: Likvidiran je jer...

Likvidacija Željka Ražnatovića Arkana (48), izvršena pre tačno 26 godina, 15. januara 2000. godine u hotelu „Interkontinental“ u Beogradu, i danas ostaje jedno od najzagonetnijih poglavlja srpskog podzemlja, ali i politike koja je u neraskidivoj vezi sa podzemljen. Iako je zvanična verzija događaja dobila sudski epilog, niz okolnosti, nelogičnosti i prećutanih detalja učinio je da ovaj atentat nikada ne izađe iz zone misterije i sumnje.

Dan danas najveća misterija jeste naručilac ubistva i sam motiv mafijaške egzekucije.

Preporučujemo

Arkan je tog popodneva ubijen u jednom od najobezbeđenijih hotela u prestonici, na mestu koje je smatrano sigurnim utočištem političke i poslovne elite. Kako je atentator Dobrosav Gavrić, tada 23 godišnji mladić i pripadnik MUP-a Srbije, uspeo da se sa saradnicima približi meti, ko im je otvorio put i da li su delovali sami ili kao deo šire strukture — pitanja su koja godinama prate ovaj slučaj, često glasnije od zvaničnih odgovora.

Foto: Profimedia/AFP/MILOS VUKADINOVIC

Dodatnu senku baca činjenica da je Ražnatović u tom trenutku bio figura sa snažnim političkim, bezbednosnim i međunarodnim vezama, ali i sa statusom haškog optuženika. Upravo ta kombinacija moći, kontroverzi i interesa otvorila je prostor za brojne teorije — od kriminalnih obračuna, preko političkih likvidacija, do međunarodnih uticaja.

Misterija ko je zaista naredio atentat, i zašto, i dalje tinja u javnosti, podsećajući da istina o tom januarskom danu možda nikada nije u potpunosti ispričana.

Dobrosav Gavrić, koji je osuđen je na 30 godina za ubistvo Ražnatovića, ali i Milenka Mandića i Dragana Garića, pre nekoliko godine je, u svom zahtevu za azil, koji je podneo vlastima Južnoafričke Republike, tvrdio da nije ubica i navodi da je jedini koji je imao motiv i moć za to ubistvo bio tadašnji predsednik - Slobodan Milošević!

Foto: Profimedia/Zuma Press/Keystone Pictures USA

Gavrić je naveo da se Milošević plašio Arkana kao nezgodnog svedoka protiv njega u Hagu, te da se verovalo da je on i naručio atentat.

- Jedina osoba koja je imala moć i motiv da ubije čoveka poput Arkana bio je predsednik Slobodan Milošević. On je bio poznat po tome što je bio spreman i sposoban da ubija protivnike. Do 2000. godine snage NATO su tražile Miloševića i istraživani su zločini počinjeni tokom njegovog mandata. Tada se očekivalo da će biti prihvaćena optužnica Međunarodnog krivičnog suda za optužbe protiv Miloševića za ratni zločin ili genocid. To je povećalo pritisak na Miloševića. Za istragu je bio potreban svedok visokog profila koji bi lično mogao da svedoči o Miloševićevom znanju i odobravanju zločina počinjenih tokom rata. U tom pogledu, Arkan je bio očigledan izbor. Iz tog razloga je verovatno da je Milošević naredio atentat na Arkana, u pokušaju da sakrije svoja kriminalna dela - piše Gavrić u zahtevu za dobijanje političkog azila.

- Jedina osoba koja je imala moć i motiv da ubije čoveka poput Arkana bio je predsednik Slobodan Milošević. On je bio poznat po tome što je bio spreman i sposoban da ubija protivnike. Do 2000. godine snage NATO su tražile Miloševića i istraživani su zločini počinjeni tokom njegovog mandata. Tada se očekivalo da će biti prihvaćena optužnica Međunarodnog krivičnog suda za optužbe protiv Miloševića za ratni zločin ili genocid. To je povećalo pritisak na Miloševića. Za istragu je bio potreban svedok visokog profila koji bi lično mogao da svedoči o Miloševićevom znanju i odobravanju zločina počinjenih tokom rata. U tom pogledu, Arkan je bio očigledan izbor. Iz tog razloga je verovatno da je Milošević naredio atentat na Arkana, u pokušaju da sakrije svoja kriminalna dela - piše Gavrić u zahtevu za dobijanje političkog azila.

Dobrosav Gavrić, Printskrin: Youtube

Gavrić tvrdi da nije poznavao Arkana i da nije imao nikakav motiv da ga ubije. Ističe da je te večeri, 15. januara 2000, došao u „Interkontinental“ da se nađe sa društvom i da je tada to bilo jedino pristojno mesto za izlazak. Naveo je da je tada video Arkana, ali da nije obraćao pažnju na njega.

- Bilo je puno pritiska na policiju da nađe osumnjičenog za atentat na Arkana, a ja sam kasnije nevin optužen za Arkanovo ubistvo - pisao je Gavrić u aplikaciji za status izbeglice u Južnoafričkoj Republici, koju je sud odbio.

Foto: MN Press/Marko Metlaš

Međutim, sam predsednik Milošević je, nekoliko meseci posle petooktobarskih promena, u intervjuu za Televiziju Palma, novinaru Mikiju Vujoviću u lice demantovao i te tvrdnje nazvao budalaštinama.

- Zar mislite da je ovo što se dogodilo (5. oktobar) moglo da se desi da je Arkan bio živ - upitao je Milošević.

Tada je, indirektno, obelodanio ono što su mnogi (a većina nije) sumnjali - da je Ražnatrović likvidiran u sklopu priprema za 5. oktobar.

Iako Miloševićev ljuti protivnik, ovu teoriju potvrdio je, deset godina kasnije, i bivši ministar unutrašnjih poslova u vladi DOS-a Dušan Mihajlović.

- Arkan je imao Interpol za vratom i policiju, maltene, svih zemalja Evrope. A gonio ga je i Haški tribunal. Arkan je bio u situaciji da nije mogao da ode nigde iz ove zemlje i da mu je jedina zaštita u Srbiji bio sam Slobodan Milošević, njegova tajna služba i njegov režim. Arkan je mogao da bude to što je bio samo sa Miloševićem i tim režimom. Ako bi se Milošević i režim promenili, Arkan bi ostao bez uloge narodnog heroja i bez glave, bilo zbog Interpola, bilo zbog Tribunala. Prema tome, onaj ko je pripremao 5. oktobar morao je prvo da skloni Arkana, jer bi Željko Ražnatović, sasvim sigurno mogao da skupi bar 40 profesionalnih ubica, spremnih da ubijaju i demonstrante 5. oktobra 2000. godine. Tako je i veliko pitanje kako bi taj dan izgedao da je Arkan bio živ", napisao je u svojoj knjizi Mihajlović.

(Telegraf.rs)