Neki nikad neće sesti pred sud: Ovim Vračarcima sudi se za najgore zločine, ali su iza rešetaka u inostranstvu

Suđenje takozvanoj grupi Vračarci traje pune dve godine, a od 16 okrivljenih kojima se sudi u odsustvu, samo je jedan konačno seo na optuženičku klupu, dok njih 15 nikada nisu. Njih petorica izdržavaju zatvorske kazne u drugim državama, dok je jedan nedavno uhapšen u inostranstvu, ali vesti o njegovom izručenju nema, dok se za njih devet ne zna gde su.

Telegraf.rs donosi informacije o tome gde se nalaze Vračarci koji su osuđeni u inostranstvu, koji najverovatnije nikada neće sesti na optuženičku klupu zbog dugogodišnjih kazni, dok jedan, čak i ukoliko bude osuđen, neće nikada završiti iza rešetaka u Srbiji, čak i ukoliko bude osuđen.

Nikola Vušović označen je kao vođa vračarske grupe, a uhapšen je u oktobru 2024. godine u Barseloni. Iako se najpre govorilo o tome da je uhapšen po poternici koju je raspisao Interpol Beograd, Vušović nije izručen Srbiji, već Nemačkoj, koja je za njim takođe raspisala poternicu u martu prošle godine. Navodno je "pala" odluka da Nikola Vušović bude izručen Nemačkoj jer je Savezna kriminalistička policija u Visbadenu pomogla pri njegovom lociranju i hapšenju.

On je, navodno, lociran nekoliko meseci pre nego što je uhapšen. Pet tržava tragalo je za njim, ali je poteškoću predstavljala potvrda njegovog identiteta jer je navodno promenio lični opis. Tek kada je potvrđeno da je zaista reč o Vušoviću, uhapšen je u najvećoj tajnosti. Lisice su mu na ruke stavljene u centruu Barselone, a sa njim je privedena i njegova partnerka, koja je kasnije puštena na slobodu.

Prvom optužnicom podignutom protiv Vračaraca, Vušoviću je na teret stavljeno krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela u kom je označen kao vođa kriminalne grupe. Nikola Vušović je takođe okrivljen za teško ubistvo Aleksandra Šarca u podstrekivanju, teško ubistvo Aleksandra Halabrina u podstrekivanju, teško ubistvo Dragana Ristića u podstrekivanju, kao i pokušaje teškog ubistva Samira Divljanovića, Miloša Nilovića i Lazara Vukićevića u podstrekivanju.

Iako nijedno od ubistava nije izvršio sam Nikola Vušović, sumnja se da je on bio glavni kada je bilo u pitanju određivanje ko je naredna žrtva Vračaraca, te da je izdavao naloge i obezbeđivao logistiku.

Drugom podignutom optužnicom Vušoviću su na teret stavljena krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, prinuda, izazivanje opšte opasnosti i pokušaj ubistva navodnog pripadnika njegove grupe Strahinje Savića u podstrekivanju.

Nikola Vušović našao se i na poternici Crne Gore zbog sumnje da je sa navodnim vođom kavačkog klana Radojem Zvicerom učestvovao u planiranju ubistva visokopozicioniranog pripadnika škaljarskog klana Marka Ljubiše Kana, Austrija ga traži zbog navodne otmice, mučenja i traženja milion evra za otkup sina hrvatskog biznismena u Beču u martu 2020. godine. Nemačka, u koju je izručen, tražila ga je zbog sumnje da je naručio ubistvo koje je trebalo da se dogodi 17. januara 2020. u Berlinu, ali je plan za pokušaj tog ubistva propao. Njegovo izručenje je, osim spomenutih država, tražila i Hrvatska.

Nikola Vušović je zbog pokušaja ubistva u Nemačkoj osuđen na 12 godina zatvora, te bi, ukoliko u Srbiji takođe bude bio osuđen, mogao da bude izručen tek nakon što odsluži zatvorsku kaznu u Nemačkoj i to pod uslovom da ga Nemačka ne izruči nekoj drugoj državi, te se gotovo sa sigurnošću može reći da Nikola Vušović neće ni sesti na optuženičku klupu u okviru suđenja Vračarcima.

Učestvovao u ubistvima i pranju novca

Drugookrivljeni Uroš Piperski, koji je označen kao najbliži saradnik Nikole Vušovića i visoko pozicionirani član vračarske grupe, uhapšen je u Portugalu, gde služi kaznu zatvora od osam i po godina i tek će nakon tog perioda, eventualno, moći da bude izručen Srbiji, ukoliko bude osuđen. Uroš Piperski je u Potrugalu osuđen u aprilu 2024. godine.

U martu 2024.godine, pred sudom u Lisabonu, počelo je suđenje sedmorici okrivljenih u postupku za međunarodnu trgovinu drogom, u kojem je jedan Portugalac navodno bio otet od strane članova brazilske kriminalne grupe "Primerio Comando da Capital" i srpskih mafijaša - Uroša Piperskog i Aleksandra Stojkovića, zbog navodnog nestanka pošiljke od 240 kilograma kokaina na parkingu u Montižu u Portugalu.

Pošiljka od 240 kilograma kokaina, skrivenog u kafi, stigla je u luku Sineš u Portugalu u oktobru 2022. godine iz Brazila. Droga je pripadala brazilskoj kriminalnoj grupi koja je planirala da uđe u evropsko tržište, istovremeno održavajući veze sa srpskim mafijašima.

Brazilac Markus Miranda, član brazilske kriminalne grupe PCC, preuzeo je drogu koja je bila pod nadzorom u logističkoj firmi u Alverci u Portugalu, predstavljajući se kao zaposleni u kompaniji koja uvozi kafu. On je, prema lisabonskom tužilaštvu, vozio kombi dva sata, izvodeći manevre protiv nadzora na južnoj obali kako bi zbunio moguće pratioce. Kombi je ostavio na parkingu tržnog centra u Montižu gde je plan bio da kombi tada preuzme njegov saradnik, Portugalac Fransisko Martins.

Martins je imao uputstvo da preuzme vozilo sa drogom, ali je na dogovoreno mesto došao tek sledećeg dana. Međutim, kombija sa drogom tu više nije bilo. Portugalska policija je prethodne noći zaplenila vozilo i svu drogu.

Portugalac Martins kontaktirao je Markusa i Vandersona Oliveira, drugog člana brazilske kriminalne grupe, te im je javio da je droga nestala i on je ubrzo počeo da se plaši za svoj život. Prema navodima optužnice, brazilska kriminalna grupa i srpski mafijaši - Piperski i Stojković, verovali su da je Martins umešan u nestanak pošiljke.

Ubrzo je iz Brazila došao Flavio Oliveira, koji je inače osuđen na 104 godine zatvora zbog ubistva porodice radi pljačke, međutim kazna je posle promenjena i on je pušten iz zatvora 2020. godine.

Piperski i Stojković, koji su označeni kao kupci droge, stigli su iz Španije u Lisabon. Fransisko je potom, kako je tvrdilo tužilaštvo, otet od strane Piperskog i Stojkovića, a članovi kriminalne grupe ga tukli i pritiskali da otkriju gde je kokain. 

Plan je bio da ih Portugalca odvedu u Španiju, koristeći ga kao "ličnu garanciju" za povraćaj kokaina, ali ih je portugalska policija zatekla i uhapsila na delu. Oni su bili optuženi za kriminalno udruživanje, trgovinu narkoticima, otmicu i otežanu prinudu.

On je takođe okrivljen na temelju dve optužnice protiv Vračaraca, ali je takođe obuhvaćen novom istragom, u okviru koje je "palo" više Vračaraca, zbog tri pokušaja ubistva Nenada Alajbegovića.

Prvom optužnicom protiv Vračaraca, Piperskom su na teret stavljena krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, teško ubistvo Aleksandra Šarca, Aleksandra Halabrina i Dragana Ristića u podstrekivanju, pokušaj teškog ubistva Samira Divljanovića, Andrije Zarića i Arsenija Stefanovića u podstrekivanju.

Uroš Piperski se takođe tereti i za pranje novca, a tužilaštvo navodi da je izvršio konverziju i prenos imovine - novca za koji je znao da ga je pribavio kriminalnom delatnošću, u vrednosti višoj od milion i po dinara, a od stečenog novca navodno je kupovao nepokretnosti u Srbiji i to stan u Zemunu i sef, koje je omogućio preko majke i oca.

Piperskom je na teret stavljeno i krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje, nođenje i promet oružja i eksplozivnih materija, a tužilaštvo navodi da je 11. novembra 2022. godine neovlašćeno nabavio i držao bojevu municiju, odnosno 56 metaka.

Uroš Piperski nije se našao u drugoj optužnici protiv vračarske grupe.

Osuđen na doživotnu robiju

Navodni pripadnik vračarske grupe koji neće dospeti na opruženičku klupu ili iza rešetaka u Srbiji, čak i ako bude osuđen, je Dario Đorđević Dekster, koji je u inostranstvu osuđen na doživotnu robiju.

Suđenje Đorđeviću u Beču počelo je u novembru 2022. godine, a bio je optužen za tešku krađu. Naime, Dario Đorđević Dekster je u Austriji smatran za ključnu ličnost jednog od crnogorskih narko klanova, te je suđenje počelo pod strogim bezbednosnim merama, uz prisustvo specijalnih jedinica i državne bezbednosti.

Prema optužnici je Dekster, sa šest drugih članova klana, u jednoj garaži u Beču 28. decembra 2019. godine drugoj narko bandi, uz primenu sile, oteo 13 kilograma kokaina i 106.000 evra.

- Sve je bilo savršeno pripremljeno - preneo je pripadnik Savezne kriminalističke službe sudu.

Dekster i njegovi ljudi su se pretvarali da žele da kupe kokain, za šta su iznajmili posebnu halu, u koju su pozvali dva prodavca. Kada su krijumčari droge došli u tu halu, oni su brutalno napadnuti, a jedan od njih je čak uboden nožem u leđa.

- Nisam učestvovao u tome za šta sam optužen - rekao je Dekster pred sudom.

On je rekao da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, a njegov advokar je dodao da Dekster u Austriji nije počinio nijedno krivično delo i da se optužba oslanja samo na "protokolu četova", te je istakao da će se Dario Đorđević braniti ćutanjem.

Državni tužilac je izneo da je policija ušla u trag Deksteru i njegovoj kriminalnoj grupi pošto su komunicirali preko aplikacije "Skaj" navodno bezbedne od prisluškivanja, čije dešifrovanje je, međutim, pomoglo policiji širom sveta da brojne kriminalce smesti iza rešetaka. Poruke Dekstera i njegovih saucesnika austrijska policija dobila je od Evropola.

Prema podacima Savezne kriminalističke službe Austrije, Deksterovu kriminalnu organizaciju samo u Beču činilo je 200 osoba. Tako mu je na teret stavljane i preprodaja više stotina kilograma narkotika u Beču. Počinjena krivična dela ta grupa je, navodno, redovno dokumentovala i fotografijama koje je slala na "Skaj" aplikaciju. Đorđeviću nije pomoglo što je na kriptovanoj aplikaciji radijeo slao glasovne poruke, nego što je kucao, te je sud mogao da čuje njegov glas.

Dario Đorđević Dekster je u martu prošle godine pravnosnažno osuđen na doživotni zatvor. Vrhovni okružni sud u Beču sada je potvrdio prvostepenu presudu kojom je Dario Đorđević u decembru 2023. godine osuđen zbog šverca više stotina kilograma kokaina, heroina i drugih narkotika na teritoriji Austrije.

- Okrivljeni Srbin označen je kao visokorizičan mafijaš. Zbog toga je oko 50 policajaca moralo da obezbeđuje zgradu suda tokom njegovog sprovođenja iz zatvora i tokom samog ročišta. Specijalci su očigledno bili spremni na sve nemoguće scenarije, pa i na mogućnost da Đorđević pokuša da pobegne tokom sprovođenja u sud - navode austrijski mediji.

Svoju kriminogenu karijeru Dekster je počeo kao navijač koji se po prvi put ozbiljnije spominje 2008. godine u vezi sa tučom u Kaluđerici kada su smrtno stradali Vladimir Dosković i Dalibor Milenković, dok su dve osobe teško povređene. Tada je Dekster učestvovao u navijačkoj tuči i bio među uhapšenim i osumnjičenim za teško ubistvo. Navodno je  u "višu" ligu ušao zahvaljujući Belivuku, sa kojim je bio dobar prijatelj i odani saradnik. Zbog tog ubistva je u Srbiji iza rešetaka proveo 11 godina.

Dario Đorđević zvani Dekster bio je na spisku nestalih, koji je zvanično objavljen, a za koje se sumnjalo da ih je otela i ubila grupa Belivuka i Miljkovića. Činjenica je, da je još ranije prijavljen nestanak Daria Đorđevića, a da je on sa lažnim dokumentima napustio Srbiju. Po svemu sudeći bila je to odlična maska za njegov "posao" u Austriji.

Kada je u pitanju vračarska grupa, Dario Đorđević Dekster okrivljen je po obe optužnice koje su podignute. Osim za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, koje je stavljeno na teret svim navodnim pripadnicima klana, Dario Dođević tereti se i za teško ubistvo Aleksandra Šarca u pomaganju, teško ubistvo Aleksandra Halabrina i Dragana Ristića u podstrekivanju, pokušaj teškog ubistva Andrije Zarića u pomaganju prema informacijama iz prve optužnice.

Kada je u pitanju druga podignuta optužnica, Dario Đorđević Dekster se, osim za udruživanje, tereti za prinudu, izazivanje opšte opasnosti i pokušaj teškog ubistva Strahinje Savića u podstrekivanju.

Dario Đorđević je, prema navodima optužnice, po nalogu Nikole Vušovića i zajedno sa njim planirao lokacije koje su pogodne za ubistvo Aleksandra Šarca i izdavao naloge Nikoli Kačareviću, kao i precizirao lokacije na koje bi bilo najbolje da se namami Aleksandar Šarac.

Kada je u pitanju ubistvo Aleksandra Halabrina, tužilaštvo navodi da je Dario Đorđević sa organizatorima grupe Urošem Piperskim i Nikolom Vušovićem organizovao ubistvo Halabrina "jer je imao navodna pouzdana saznanja da Aleksandar Halabrin planira da njega i Uroša Pperskog liši života, što je preneo Nikoli Vušoviću i Urošu Piperskom i predao neutvrđeni iznos novca za izvršenje ubistva NN izvršiocima".

Kada je u pitanju ubistvo Dragana Ristića, Dario Đorđević je, navodno, sa Vušovićem i Piperskim organizovao izvršenje zločina, a tužilaštvo navodi i da je finansirao izvršenje ubistva sa 60.000 evra, nabavio oružje kojim je trebalo da bude izvršeno ubistvo, odnosno pištolj, prigušivač i municiju, ali i neposredno izdavao naloge okrivljenom Aleksandru naumovskom da preuzme oružje i kako da ga koristi da ne bi ostavio biološke tragove, a potom i da ga preda okrivljenom Nikoli Božiloviću. Naumovskog je, prema navodima optužnice, obavestio i o vremenu i mestu izvršenja ubistva i naložio Nikoli Božiloviću da oružje i municiju spakuje u torbu i preda je okrivljenom Vuku Ursulovu.

Dario Đorđević Dekster je navodno drugim pripadnicima grupe javio da je Ristić ubijen, ali i da je nakon hapšenja Ursulova njegovoj supruzi nabavio telefon sa "Skaj" aplikacijom radi prikrivanja dokaza i davao novac za troškove u krivičnom postupku.

Kada je u pitanju pokušaj ubistva Andrije Zarića, tužilaštvo navodi da je Dario Đorđević, postupajući po nalozima Piperskog, angažovao veći broj NN lica da prate Zarićevo kretanje tokom nekoliko meseci, nakon čega je krajem maja 2020. godine navodno prihvatio predlog okrivljenih Stevana mandarića i Vladana Miketića da kao direktni izvršilac ubistva ude angažovan okrivljeni Rajko Topić i preneo mu nalog da se planirano uzbistvo izvrši što pre.

Kada je u pitanju druga optužnica protiv Vračaraca, osim udruživanja radi vršenja krivičnih dela, Dario Đorđević se tereti za prinudu i izazivanje opšte opasnosti, a tužilaštvo navodi da je Dario Đorđević prenosio naloge Vušovića okrivljenom Ognjenu Draškoviću, koji je potom angažovao dvojicu muškaraca kako bi zapalio automobil vanbračnog supruga Jelene Savić, sestre navodnog pripadnika grupe Strahinje Savića. Savić je, naime, uhapšen u Crnoj Gori, a paljenje automobila pretstavljalo je pretnju i trebalo je da Jelenu Savić prinudi da utiče na brata kako bi prestao da nadležnim organima u Crnoj Gori iznosi svoja saznanja o izvršenim krivičnim delima.

Iz istog razloga izazvan je i požar u restoranu brze hrane Jeleninog supruga, a Deksterova uloga je takođe navodno bila prenošenje naloga. Naposletku je, tvrdi tužilaštvo, došlo i do pokušaja ubistva Strahinje Savića, a Dario Đorđević je, navodno, učestvovao u organizovanju, preuzimanju i prenošenju cijanida kojim je trebalo da ubiju Savića i to u Srbiju iz Bugarske.

Zatvor mu jedini spas

Okrivljeni Lazar Ilić uhapšen je u Crnoj Gori, gde je osuđen na zatvorsku kaznu, a prošlog meseca je iz Kazneno-popravnog doma prebačen u Istražni zatvor u Spužu, gde se nalazi pod posebnim bezbednosnim tretmanom zbog procene da mu je ugrožena lična bezbednost.

Prilikom njegovog premeštaja službenici Istražnog zatvora dobili su striktno uputstvo da Ilića ni u kom slučaju ne smeštaju sa zatvorenicima koji su označeni kao pripadnici kavačkog ili škaljarskog klana. Prema evidencijama bezbednosnih službi, Lazar Ilić je pripadnik vračarskog klana, navode crnogorski mediji.

Operativni podaci ukazuju na to da bi Ilić mogao biti meta oba kotorska kriminalna klana, zbog čega mu je još od hapšenja u Crnoj Gori 2021. godine određen poseban režim boravka u zatvoru. Takav tretman primenjuje se i sada, nakon što je sa izdržavanja kazne prebačen u istražni zatvor. Službenicima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija naglašeno je da sve aktivnosti obavlja odvojeno od pripadnika pomenutih klanova, kao i da mu se posete organizuju u posebnim prostorijama, a ne zajedno sa ostalim zatvorenicima. Identičan bezbednosni režim Lazar Ilić je imao i tokom ranijeg boravka u istražnom zatvoru.

Ilić je uhapšen u Budvi u januaru 2021. godine, zajedno sa Strahinjom Savićem, sa kojim je boravio u stanu. Sumnjičio se za učešće u pripremi ubistva Marka Ljubiše, zvanog Kan, dok je u Srbiji optužen za ubistvo Aleksandra Šarca. Pred Višim sudom u Podgorici osuđen je zbog članstva u kriminalnoj organizaciji, a u obrazloženju presude navedeno je da nema osnova za optužbe da su Ilić i Savić kao saizvršioci počinili krivično delo ubistva u pokušaju Marka Ljubiše. Po isteku izrečene kazne, Lazar Ilić je premešten u istražni zatvor zbog novog postupka koji je protiv njega pokrenut, a koji se odnosi na sumnju da je organizovao pokušaj unošenja droge u spuški zatvor.

- Tačno je da je moj branjenik nakon isteka kazne zatvora u trajanju od pet godina prebačen u istražni zatvor jer mu je određen pritvor u drugom predmetu koji se protiv njega vodi pred Višim sudom, a u kojem mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od tri godine. Oba postupka nalaze se pred drugostepenim sudom, povodom žalbi koje je odbrana izjavila na prvostepene presude. Prema informacijama koje imam od kolege Vladimira Jankovića, koji Ilića zastupa u tom drugom postupku, rešenje o određivanju pritvora primljeno je danas i u zakonskom roku biće uložena žalba - rekao je Ilićev branilac.

Lazar Ilić je, prvom optužnicom podignutom protiv Vračaraca, okrivljen za krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela i teško ubistvo. On je označen kao direktni izvršilac ubistva Aleksandra Šarca.

Šarac se 17. oktobra oko 16.30 sati dovezao svojim blindiranim "mercedesom" u garažu tržnog centra. Parkirao je na mestu za invalide i ušao u zgradu, gde se zadržao nekoliko sati, nakon čega je ponovo došao u garažu i krenuo ka svom automobilu. Tada mu je, kako se sumnja, Lazar Ilić prišao s leđa i pucao. Pogodio ga je u potiljak i levi obraz. Pištolj je, nakon punjave, bacio u žbunje ispred tržnog centra, gde su ga forenzičari naknadno pronašli. Na njemu je serijski broj bio izbrušen, te je gotovo nemoguće ući u trag poreklu oružja, a nije bilo ni otisaka prstiju.

Lazar Ilić tada je identifikovan kao osoba koja je pucala na osnovu snimaka sigurnosnih kamera, ali i zbog specifičnog hoda. Uhapšen je 22. januara u Budvi, zajedno sa sugrađaninom Strahinjom Savićem, gde su navodno planirali likvidaciju Marka Ljubiše Kana, visokopozicioniranog člana škaljarskog klana i prijatelja Luke Bojovića. Kod Ilića je prilikom hapšenja pronađen telefon sa instaliranom kriptovanom "Skaj" aplikacijom, pištolj, ali i fotografija Marka Ljubiše Kana. Razgovori Radoja Zvicera Veljka Belivuka i Marka Miljkovića su praćeni, te je Ilić na taj način doveden u vezu sa klanom. Takođe, na taj način je sprečena likvidacija Kana.

Kada su pričali o učiniocu ovog ubistva Lazaru Iliću, kako to tvrdi tužilaštvo, vođa klana Nikola Vušović je rekao da je on "kamikaza", da nije deo grupe i da će verovatno "pasti" nakon ubistva, odnosno da će biti uhapšen.

Izvršilac ubistva Šarca je, kako je navodno Vušović napisao u jednoj poruci, čekao Lazara Vukićevića ispred Palate pravde da ga ubije, ali se on nije pojavio. U jednoj poruci je navedeno da je ubica prišao Šarcu sa leđa, nekoliko puta pucao na njega, a kada je pao, pucao mu još jednom u glavu. Za ubistvo Aleksandra Šarca su, kako proizilazi iz poruka, izvršioci dobili 150.000 evra.

U jednoj od poruka je napisano: "Dve devetke u glavi, ako preživi, ja ne znam", kao i da ne smeju da isključe Šarca sa aparata jer mu stoji metak u mozgu, i poruka: "Lutko, Meksiko u sred Beograda", što se spominjalo i na suđenju Belivukovom klanu.

Aleksandar Šarac je preminuo u bolnici 26. oktobra, kada je jedan od optuženih na "Skaju" napisao: "Kraj, brate".

"Sasuo sam mu tri ili četiri komada u noge"

Navodni pripadnik vračarskog klana Nikole Vušovića Petar Jevtić uhapšen je u septembru prošle godine u Atini. Za njim je raspisana Interpolova poternica i u Srbiji mu se sudilo u odsustvu zbog pokušaja ubistva. Posle informacija pristiglih od srpske policije, njihove kolege u Grčkoj uspele su da lociraju Jevtića i liše ga slobode.

Petar Jevtić je bio tražen zbog izdržavanja kazne zatvora od pet i po godina zbog droge i ilegalnog oružja, a takođe je u toku i sudski postupak protiv njega zbog pokušaja ubistva. U bekstvu je bio još 2022. godine, a umeđuvremenu je podignuta i prva optužnica protiv Vračaraca, kojom je obuhvaćen i on.

Prvom optužnicom podignutom protiv vračarskog klana, Petar Jevtić se, kao i drugi pripadnici klana okrivljen za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela. Kako je navedeno u tački jedan optužnice, Petar Jevtić se tereti i za krivična dela teško ubistvo i teško ubistvo u pokušaju.

Petar Jevtić se tereti za krivično delo teško ubistvo u pokušaju. Kako je navedeno, on je postupao po nalozima okrivljenog Uroša Piperskog i pristao da liši života oštećenog Arsenija Stefanovića, te je zajedno sa okrivljenim Filipom Grujićem isplanirao izvršenje ubistva, pratio kretanje i ustaljene navike Arsenija Stefanovića i preuzeo oružje od okrivljenog Filipa Grujića.

Po dobijanju naloga da bude spreman oko 16 sati, Petar Jevtić je 1. februara 2021. godine otišao na dogovoreno mesto na kom su mu rekli da čeka da Arsenija Stefanovića da parkira automobil kako bi izvršio ubistvo. Na dogovoreno mesto na parkingu na Bežanijskoj kosi došao je oko 16.50 sati, u trenutku kada se Arsenihe Stefanović dovezao svojim "audijem A3". Oštećeni je neko vreme sedeo na vozačkom mestu držaći telefon, dok je Petar Jevtić čekao u zasedi da napusti vozilo.

Pošto Arsenije Stefanović nije izlazio iz automobila, Petar Jevtić je, kako je navedeno u optužnici, prišao vozilu i iz pištolja nepoznate marke pucao kroz zatvorena vozačeva vrata. Ispalio je šest metka u žrtvu i pogodio ga dva puta u levu butinu. Jedna od rana bila je prostrelna, dok je druga bila ustrelna.

Nakon pucnjave, Petar Jevtić se sakrio u stan poznanika u Ulici Dušana Vukasovića na Novom Beogradu kako bi izbegao hapšenje. Prethodno je uništio garderobu koju je nosio tokom napada i okrivljenom Filipu Grujiću predao pištolj iz kog je pucao kako bi ga on uništio i kako bi bilo sprečeno da policija otkrije tragove i učinioce izvršenog krivičng dela.

Petar Jevtić je 26. januara, odnosno četiri dana kasnije, ponovo piše Filipu Grujiću kako bi ga pitao "da li možda zna cenu ovog posla".

- Posao je prihvaćen, treba mi samo jedna usluga. Ti da me voziš jer ne želim da budem spojen ni sa kim drugim. Kada to obavimo, samo me odvezi do autobuske stanice, da pičim negde na sedam dana - napisao je Petar Jević.

Sutradan Uroš Piperski Grujića pita "šta kaže Perica naš dobri" i govori da i suta mogu da mu daju novac, a istog dana Petar Jevtić piše Grujiću.

- Znam samo da treba istresem nekog lika u noge, dalje ništa nemam pojma, a da kad to završimo treba da nas isplati šef, pa da idemo malo da odmorimo - napisao je.

Nakon pucnjave, Petar Jevtić Grujiću u 15.59 sati šalje poruku da je završio i da neko treba da mu pokupi pištolj iza "Cezar" kafea.

- Dugo je sedeo parkiran u kolima. Prišao sam mu i kroz vrata mu sasuo tri ili četiri komada u noge. Iza "Cezar" kafea sam, dosta sam trčao, nemam snagu. Uzmi utoku i baci je. Buraz, ako možeš, samo ovde dođi, buraz, iza "Cezar" kafea, ljubim te. To je naspram mene, buraz, naspram mene, samo sa ove strane. Zabo sam se u zgradu, gde si? Ja sam iza "Cezar" kafea, naspram glavnog ulaza. Doći će drugar da te pokupi, garantujem za ovog momka. Nailazi interventna, morao sam da otrčim kod nekog, ne brini, kupio sam hleb samo radi fore, dva puta je prošla patrola pored mene, mislim da zbog hleba nisam popušio start. Da su me zaustavili, em bi me priveli, em bi propala akcija. Hleb je i dalje kod mene. Tu sam za bilo šta što ti treba, u to budi uveren - Petar Jevtić šalje Grujiću u nizu tekstualnih i glasovnih poruka na "Skaju" neposredno nako pucnjave.

U nastavku poruka, Petar Jevtić navodi da mora da promeni patike i da nema gde da spali odeću koju je nosio jer nema uslove, a da će "utoku da prebriše za svaki slučaj, za ne daj Bože" i da nema DNK na oružju.

- Sve ću da spržim, da odem do gajbe da se okupam i pedala na par dana. Šef mi je potvrdio da je pos'o realizovan. Nezgodno je da se sad ovde pali kontejner, a brat je jako svirep po tom pitanju. Poslao sam nekog po alkohol i medicinsku krpu, prebrisaću utoku, a za stvari me ka*aju jer nemam gde da ih zapalim i da vidim svojim očima da je to sve izgorelo - poruke su koje je od Jevtića dobio Filip Grujić, a u nastavku komunikacije Petar Jevtić šalje da se otarasio patika, čarapa i jakne i da su u ostala dva duksa, treberka i utoka.

On navodi da je "utoku ribao pola sata svaki deo alkoholom, odnosno etanolom", kao što mu je rečeno, a istovremeno ga moli da stvari istrese iz kese i da kesu u kojoj je sve od pištolja ne ostavi zajedno sa stvarima, te da ga čeka da to reše.

- Ima li nešto po vestima, je l' laju? Zavalio sam da sam upucao advokata, hit baš - slao je Jevtić uz gomilu smajlija, a potom rekao Grujiću da ode na neko mesto o kom mu je pričao, i da "iz sve snage baci, da ode što dublje".

Kada je policija izuzela snimke sa nadzornih kamera, na njima je videla muškarca za kog se sumnja da je u pitanju Petar Jevtić, u tamnijoj odeći i kesom sa hlebom u ruci kako u 17.29 sati ulazi u hodnik zgrade, a sa istom kesom iz zgrade izlazi oko 17.34. U zgradu ponovo ulazi u 17.35 Petar Jevtić ponovo ulazi u zgradu, a u 17.47 se ispred zgrade nalazi sa muškom osobom koju poznaje i ponovo ulaze u zgradu.

U 20.49 sati Petar Jevtić izlazi iz zgrade u Ulici Dušana Vukasovića u šarenoj jakni, a u 21.53 sati ispred zgrade dolazi osoba koja u ruci nosi kesu i čeka, dok tri minuta kasnije pred ulaz stiže i Petar Jebrić u jakni zelene boje i farmerkama i uzima kesu od osobe koja ga je čekala, da bi potom ušli u zgradu. Petar Jevtić potom ulazi u lift, dok drugi muškarac čeka u hodniku. Nakon nekoliko minuta Petar Jevtić drugom muškarcu daje kesu i on odlazi, dok Jevtić zgradu napušta skoro tri sata kasnije.

Petar Jevtić je više puta osuđivan od 2012. godine do danas.

Četiri meseca zatvora, odnovno dve godine uslovno, dobio je 2012. godine presudom Prvog osnovnog suda. Već naredne godine osuđen je na dve godine zatvora, a 2015. godine na tri meseca.

Godine 2017. osuđen je na dva meseca zatvora da bi 2020. godine presudom Višeg suda u Beogradu bio osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, a od strane Trećeg osnovnog suda u Beogradu na novčanu kaznu. Još jedna novčana kazna izrečena mu je 2022. godine.

Njemu je 2022. godine određen pritvor i za njim je raspisana međunarodna poternica.

"Utoke služe za to da se slikaju"

U velikoj policijskoj akciji u saradnji Srbije i Evropola u Srbiji je uhapšeno 10 pripadnika vračarske grupe, a Aleksandar Ostojić uhapšen je u Španiji. Aleksandar Ostojić se već nalazi u jednoj od optužnica protiv vračarskog klana, a tereti se za ubistvo Aleksandra Halabrina, inače prijatelja Nenada Alajbegovića Alibega, zbog čijih su pokušaja ubistava, između ostalog, Vračarci pohapšeni juče.

Aleksandar Ostojić i Marko Đorđević sumnjiče se da su organizovali tri pokušaja ubistva nekadašnjeg vođe "Zabranjenih" Nenada Alajbegovića Alibega, kao i paljenje jednog lokala u Beogradu. Preciznije, Marko Đorđević se sumnjiči da je ubistvo Alajbegovića organizovao dok je još bio u zatvoru u Pančevu i to upravo preko Ostojića i još nekoliko osoba čiji identitet policija tek treba da utvrdi.

Na konstataciju okriljenog Miloša Raičevića da Aleksandar Halabrin i Nenad Alajbegović "non-stop" pokazuju utoke, kao i da "bleje s Kovačem i sa narkomanima sa Banjice, da prde da će da se brane i svete", Aleksandar Ostojić je odgovorio da "utoke služe za to da se slikaju".

Tokom priče o tome kako da dođu do Aleksandra Halabrina i utvrde kuda se kreće kako bi mogli da izvrše ubistvo, ali i tome da je Nenad Alajbegović preživeo pucnjavu, Aleksandar Ostojić navodi da "Alibegu mali bleji na gajbi dok je ovaj u bolnici". Pripadnici klana, između ostalog pišu o tome kako će Halabrinu da stave bombu pod automobil, ali i da čekaju da dođe Alajbegoviću u posetu u bolici "da mu uzmu meru". Između ostalog, govore i o tome da je neko od pripadnika klana "produžena ruka Markiđanija i Piperskog", što govori o visokoj poziciji Marka Đorđevića u klanu.

Aleksandar Ostojić, između ostalog, komentariše Alajbegovića rečima da mu "mnogo puštaju kuma na tom Urgentnom".

- Ako je butna kost, taj neće izaći tri meseca. Javite kad izlazi iz bolnice, samo da znamo kad izlazi. Na izlazu sa auto-puta svaku Hitnu da pecamo to je pakao, ali tu možda možemo da uradimo mališu. Mališa je meta. Alija može nešto samo preko mališe da proba i jedino se taj mali u stvari nudi. Ako se sazna da kad Alija izlazi iz bolnice, da se stavi bomba pod stepenice kod ulaza u lift i sve da se oduva. Jedino tako, drugačije će biti teško - pisao je Aleksandar Ostojić, komentarišući stanje Alajbegovića nakon ranjavanja i planove za ubistvo Halabrina.

Kada dobije informaciju da Nenad Alajbegović ima problema sa plućima i da će da ostane u bolnici još tri nedelje ukoliko mu nađu tromb, Aleksandar Ostojić komentariše kako će na kraju "ostati bez noge", a na poruku Uroša Piperskog da "možda i crkne", odgovara: "U svakom slučaju hoće".

- Ako preživi, to će biti fenomen - piše Aleksandar Ostojić u jednoj od prepiski, dok u jednoj od narednih od Raičevića, koji se viđao sa povređenim Alajbegovićem zahteva "da čuje polumrtvog Aliju". Kada Uroš Piperski izražava bojazan da će Nenad Alajbegović izaći iz bolnice i umaći im, Aleksandar Ostojić odgovra da će ga "dovesti na noge".

On potom na konstataciju da Nenad Alajbegović neće izaći iz bolnice dok se potpuno ne oporavi, a da kasnije planira da ide u London, te da zna da ima problema sa ljudima koji ne odustaju od njegovog ubistva, Aleksandar Ostojić navodi da "on nema tu nikog". Pripadnici klana, uključujući Ostojića, pričaju da su oni za druge "mafija".

- Alija je besan sa svih strana, ne zna gde će - piše Ostojićm dok Uroš Piperski šalje fotografiju Alajbegovića i Halabrina, koju Raičević komentariše porukom: "Dva brata rođena na zidu smrti" i dodaje da je "sad najjači Velja koji juri Cigane po gradu" i da je on "idol mladima".

Nakon ubistva Aleksandra Halabrina, okrivljeni Dario Đorđević i Nikola Božilović 20. marta 2020. godine oko 20.30 sati šalju fotografiju Halabrina sa kesom na glavi, u ležećem položaju na podu, pored čijeg tela je lokva krvi. Dopisujući se o ubistvu Halabrina, Aleksandar Ostojić piše da je Aleksandar Halabrin "možda pao", a potom na poruku da se Nenad Alajbegović plaši za svoj život odgovara: "Ostalo mu je još malo da se plaši". Nakon što jedni drugima šalju članke iz medija o nestanku Hlaabrina, Aleksandar Ostojić šalje da "provere letove za Kanadu, da tamo nije otišao, da je pobegao od korone, pa će da se vrati i da možda nekome pravi spid".

Pripadnici klana se potom 21. maja 2020. godine dopisuju o tome da je pronađeno telo Aleksandra Halabrina, dok Raičević javlja da su telo pronašli u nekom selu i da "Alija nije normalan, pokazuje im gde je upucan".

- Sutra pravimo plan da mu uđemo u trag i da završimo ovu agoniju. Prekosutra ću organizovati da mu daju "Skaj" i dobiće žicu smrti - pisao je Aleksandar Ostojić na "Skaju", nakon čega pripadnici klana komentarišu da će "Alija sam doći na klanje".

Kako je navedeno u optužnici Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, ubistvo Aleksandra Halabrina planirano je i počinjeno tako što je drugi čovek klana, okrivljeni Uroš Piperski, zajedno sa vođom klana Nikolom Vušovićem i okrivjenim Dariom Đorđevićem organizovao izvršenja ubistva i izdavao naloge ostalim okrivljenima, među kojima je bio i sada uhapšeni Aleksandar Ostojić.

Zadatak Ostojića je, navedeno je u optužnici, bio da prati kretanje i utvrdi navike sada pokojnog Halabrina, da prikuplja saznanja o tome. Pripadnici klana su, u dogovoru sa svojim vođama iznajmili stan u koji su planirali da namame Halabrina i ubiju ga, što si u činili 20. marta 2020. godine. Nakon ubistva, Uroš Piperski je, prema navodima optužnice, ostale pripadnike klana obavestio o tome da je Aleksandar Halabrin ubijen, a njegovo telo zakopano.

Aleksandar Ostojić, koji je uhapšen u Španiji, je, kako navodi tužilaštvo, postupao po nalozima Piperskog i zajedno sa NN licima prikupljao informacije u navikama i kretanju Halabrina. On se tereti za krivično delo teško ubistvo u pomaganju.

Izručen Srbiji iz Crne Gore

Jedini navodni pripadnik grupe koji je do sada izručen Srbiji, jeste Strahinja Savić, koji je nedavno prvi put seo na optuženičku klupu sa Vračarcima.

Strahinja Savić je okrivljen da je učestvovao u ubistvu Aleksandra Šarca u garaži tržng centra, a izručen je krajem prošle godine Srbiji iz Crne Gore. Za njega se takođe sumnja da je bio blizak i sa navodnim klanom Veljka Belivuka, a sumnja se da je umalo i sam postao žrtva grupa sa kojima je sarađivao i da je njegovo ubistvo naručio lično vođa kavačkog klana Radoje Zvicer.

Crnogorska policija predala je srpskoj Strahinju Savića nakon što je odslužio zatvorsku kaznu u Crnoj Gori. On je potraživan zbog prisustva krivičnom postupku koji se protiv njega vodi zbog sumnje da je izvršio krivična dela teško ubistvo u pomaganju i udruživanje radi vršenja krivičnih dela, saopštila je Uprava policije nakon izručenja.

Strahinja Savić je rodom iz Kraljeva i od strane kriminalne grupe koja je navodno planirala njegovo ubistvo navodno je bio angažovan da u januaru 2021. u Budvi učestvuje u ubistvu Marka Ljubiše Kana, bliskog škaljarskom klanu i prijatelju Luke Bojovića! Zbog planiranja ubistva Kana, "ležao" je u Crnoj Gori. Kako se sumnja, Radoje Zvicer je naručio likvidaciju Savića, jer je pogrešio u Budvi, u vreme kada su u Crnoj Gori boravili Veljko Belivuk i Marko Miljković.

Prema poznatim informacijama, Strahinja Savić je policiji odao informacije o grupi, što je bio povod za planiranje njegovog ubistva. On je uhapšen u januaru 2021. godine u Budvi, zajedno sa Lazarom Ilićem, koji se tereti i za ubistvo Aleksandra Šarca. Lisice su im tada stavljene zbog sumnje da su u Crnoj Gori planirali likvidaciju Marka Ljubiše Kana, bliskog škaljarskom klanu.

- Moj zadatak je bio da odem u Budvu i iznajmim tri stana. Kasnije mi je Ilić rekao da moram da pratim lice koje se zove Marko Ljubiša Kan i da izveštavam o tome na grupu preko kriptovanog telefona. Ključeve od stanova sam ostavio ispod otirača. Kada sam došao u Crnu Goru da pratim Kana, napravili su mi lažna dokumenta na ime Marin Milan. Na kriptu su mi saopštili da moram da pratim lice koje je poznato kao Marko Ljubiša Kan, da on treba da bude likvidiran - navodno je Strahinja Savić ispričao policiji.

Kako je ispričao, Lazar Ilić mu je dao "Skaj" telefon i rekao mu da će morati nešto da odradi, a on je pristao jer mu je dugovao 10.000 evra na kamatu. Međutim, pred sudom je izjavio da je prošao torturu u policiji i da je zbog toga lažno priznao i optužio i druge pripadnike grupe.

Strahinja Savić našao se na listi okrivljenih u okviru prve optužnice i to za krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela i teško ubistvo u pomaganju. Kako je navedeno u optužnici koju je podiglo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, njegov zadatak navodno je bio da prati Šarca, prikuplja informacije o njegovom kretanju, priprema ubistvo i uništi tragove nakon što je ubistvo izvršeno.

Okrivljeni Strahinja Savić navodno je od vođe grupe Nikole Višovića dobio nalog da bude vozač i da neposrednje izvršioce ubistva dovede na mesto na kojem je trebalo da izvrše zločin, kao i da ih, nakon što izvrše ubistvo, odveze sa lica mesta i tako im omogući bekstvo. U optužnici je navedeno da je vozio Filipa Grujića sa kojim je "prethodno postigao dogovor da izvrši krivično delo ubistvo" i sada pokojnog Aleksu Vasiljevića koji će, "ako bude potrebno, učestvovati u izvršenju", a zatim i okrivljenog Lazara Ilića kao neposrednog izvršioca ubistva.

Strahinja Savić je, navodno, po nalozima Nikole Vušovića, iznajmljivao automobile preko agencija koje su za to namenjene, a kojima je prevozio ostale učesnike do mesta izvršenja ubistva. Tužilaštvo tvrdi da je iznajmljivao i stanove u Beogradu sa okrivljenim Lazarom Ilićem, za njegov smeštaj i pripremu ubistva.

"Po izvršenom ubistvo zajedno sa okrivljenima Nikolom Vušovićem, Ivanom Biletićem i Vojinom Stuparom organizovao je da se okrivljeni Lazar Ilić ilegalno, mimo graničnog prelaza, prebaci preko državne granice u Republiku Crnu Goru", navedeno je u optužnici.

Nakon što je uhapšenu Crnoj Gori, Vračarci su navodno pokušali da ubiju Savića cijanidom, o čemu više možete da pročitate ovde, dok njegovo iznošenje odbrane pred sudom možete da pročitate ovde.

(Telegraf.rs)