KRIK OCA IZ ARILJA: "Njegova deca imaju oba roditelja, a moja unučad NIJEDNOG!"

Prošlo je više od godinu dana otkako je utihnulo ognjište porodice Novaković, ali bitka za dostojanstvo žrtava tek dobija svoj najpotresniji epilog.

Nakon ročišta povodom dvostrukog ubistva koje je Arilje zavilo u crnu maramu, oglasio se Milivoje Novaković, otac ubijenog Predraga.

Preporučujemo

Dok sudska presuda od ukupno 18 godina zatvora Branku Pušici pokušava da podvuče crtu pod ovaj zločin, Milivojeve reči podsećaju da se bol ne može uokviriti u paragrafe.

Sudija pred ispitom savesti

Milivoje je u sudnici gledao čoveka koji mu je oduzeo sina, ali je posmatrao i onoga koji deli pravdu. Opisao je trenutak koji ledi krv u žilama - trenutak u kojem se, prema njegovim rečima, i sama pravda postidela.

"Prošli put kad je čitao presudu koja je, po meni, izuzetno sramna, samo što sebi desno oko nije iskopao. Trljao je to oko, čitao presudu... imao sam utisak da će da zaplače," kaže Milivoje.

Za njega, to nije bio samo gest umora, već znak da je sudija svestan težine odluke koja ne donosi mir.

„Dato mu je sada da ispravi grešku. Ako to ne uradi, ne znam šta ćemo.“

Surova istina oca koji je izgubio sina

Ono što Milivoja najviše razdire nije samo gubitak deteta, već sudbina koja je zadesila njegove unuke. Dok ubica, uprkos zločinu koji je, prema tužiocu, izvršio iz „niskih pobuda i bezobzirne osvete“, ostaje otac koji će jednog dana videti svoje troje dece, Milivojeva unučad su ostala u apsolutnoj tišini.

Branko Pušica, osuđen na 18 godina, ali njegova deca imaju oba roditelja.

Predrag je mrtav, njegova supruga je mrtva, a njihova deca su ostala bez ijednog oslonca.

„Njegovo troje dece ima oba roditelja. Moja unučad nemaju nijednog. Ja se sa tim neću pomiriti sigurno,“ poručuje Milivoje, otac koji je preuzeo ulogu štitnika onih najranjivijih.

Borba do poslednjeg daha

Milivoje Novaković ne krije da ne poznaje suptilnosti prava, ali poznaje svaku stopu bola koju je njegova porodica prošla u poslednjih godinu dana. Za njega postoji samo jedna mera pravde - doživotna robija.

„Ja ne razumem pravo, ali neću odustati od borbe do krajnjih granica,“ zaklinje se ovaj slomljeni, ali prkosni otac. Njegova borba nije samo pravna, ona je moralna - to je zavet sinu i obećanje unucima da njihovi roditelji nisu samo broj u sudskom predmetu.

Dok javnost čeka konačnu odluku, Arilje ostaje nemi svedok tragedije u kojoj se jedan otac bori protiv nepravde koja mu je, kako kaže, „ispred očiju“. Jer dok god ubica ima pravo na posete, a njegova unučad samo na grobove, za Milivoja Novakovića pravda ostaje nedostižna.

(Telegraf.rs, Blic)