Sledi udar na korporacije! Pukovnik Milović: Zašto je ova grupa ljudi na meti i kako se pravi neprobojni štit!

Dok šira javnost bezbednost često doživljava kroz sliku krupnih momaka u crnim odelima, pukovnik Milan Milović, čovek koji je karijeru gradio u najosetljivijim strukturama policije i bio deo obezbeđenja Slobodana Miloševića, tvrdi da je istina potpuno drugačija.

U razgovoru za naš portal, Milović demistifikuje pojam "bodigarda", objašnjava zašto su korporacije danas na udaru više nego ikada i otkriva kako se gradi neprobojan sistem zaštite.

Preporučujemo

• Miloviću često ističete da javne ličnosti i vlasnici velikih kompanija greše u samoj postavci svoje zaštite. Gde je ključna zabluda?

Najveći problem je što ljudi mešaju obezbeđenje i bezbednost. Ljudi iz javnog života moraju da shvate da angažovanje fizičkog obezbeđenja ne štiti automatski njihov integritet, ugled, porodicu ili finansije. Fizičko obezbeđenje je svega 5% zaštite u odnosu na ceo bezbednosni sistem koji morate imati oko sebe. U Srbiji se bezbednost firme i dalje doživljava samo kroz portira na ulazu i momke koji obilaze objekte. To je pogubno.

• Ako su momci na ulazu samo 5%, šta čini onih 95% o kojima govorite?

To je sistem koji funkcioniše diskretno i tiho. Uzmite firmu od 5.000 zaposlenih. Korporativna bezbednost tu znači sprečavanje hakerskih napada, sprečavanje curenja informacija, kontrolu nivoa komunikacije i zaštitu ugleda. Ne smete dozvoliti da nepažnja jednog radnika napravi milionsku štetu. Pravi sistem bezbednosti znači da se tačno zna ko sa kim sme da razgovara o poslu i ko ima pristup kojim podacima. Svaki izlazak iz zone odgovornosti je rizik.

Foto: Marko Jovanović

 Od vlasnika do porodice

• Zamislimo da ste na čelu bezbednosti jedne takve velike korporacije. Kako biste postavili tu "piramidu zaštite"?

Prvo i osnovno je odnos apsolutnog poverenja između vlasnika kompanije i šefa bezbednosti. Tu nema tajni. Kod nas je čest problem što ljudi na tim pozicijama, kada napuste firmu, počnu da iznose informacije. To se sprečava ozbiljnim ugovorima, ali i pravilnom procenom karaktera pri zapošljavanju. "Dobar čovek" ili "moj rođak" nisu radne karakteristike. Profesionalac se prepoznaje po rezultatima: nema prekida rada, nema curenja podataka, nema nezadovoljstva radnika. Statistički, upravo su nezadovoljni radnici ti koji prave najveće probleme velikim sistemima.

• Spomenuli ste da se napadi na moćne ljude retko vrše direktno. Koje su najslabije karike?

Napada se tamo gde je najtanje: porodica, najbliži saradnici ili "rupe" u IT sektoru. Danas neko može biti na Novom Zelandu i da vas ucenjuje, hakuje račune ili vrši iznudu, a da nikada nema fizički kontakt sa vama. Ta evolucija kriminala će u Srbiji tek uzeti maha u naredne dve-tri godine. Kompanije koje nemaju kvalitetan sistem su već u riziku. Često je šteta nastala zbog nedostatka sistema desetostruko skuplja od samog sistema koji je to mogao da spreči.

Foto: Telegraf

Kako sačuvati porodicu?

• Dotakli ste se porodice. Nedavno smo imali pokušaj otmice makedonskog pevača. Da li se takve stvari mogu preduprediti?

Taj konkretan slučaj je bio amaterski, ad hoc pokušaj iznude. Ali, da li je mogao biti otet? Da. Tu dolazimo do onoga što zovem "bezbednosna kultura". Ja sam među prvima počeo da radim bezbednosne intervjue sa članovima porodica štićenih lica.

• Kako izgleda takav intervju sa, recimo, decom milionera?

To su diskretni razgovori prilagođeni njihovom uzrastu. Učite ih kako se koriste društvene mreže, kako da reaguju na pozive sa nepoznatih brojeva, kako da sklapaju nova prijateljstva. Objasnite im zašto je važno da budu oprezni, a da ih pritom ne uplašite. Čovek zadužen za bezbednost mora da brine i o tome da deca ne upadnu u loše društvo ili narkomaniju, jer vlasnik ne može uspešno da vodi kompaniju ako ima nesrećnu porodicu.

Od Miloševića do Trampa: Mitovi o "gorilama"

• Vaše ime se vezuje za obezbeđenje Slobodana Miloševića, gde ste bili najmlađi član. Kako iz te perspektive gledate na današnje "telohranitelje" koje viđamo po gradu?

Sistem iz '96. i ovaj danas su neuporedivi. Danas veštačka inteligencija igra ogromnu ulogu, ali ljudski faktor ostaje zadnji bedem odbrane. Što se tiče ovih koje viđate po gradu... znate, mnogi privrednici danas nemaju obezbeđenje, oni imaju "društvo za šetnju". Ružno je reći, ali to su samo pratioci. Pravi profesionalac se prepoznaje po tome kako se kreće oko štićenog lica, kako parkira auto, kako sedi u restoranu. Meni je dovoljno 10 minuta da vidim da li je neko obučen ili je znanje skupljao na YouTube-u i ChatGPT-u.

• Kako laik da razlikuje stručnjaka od "dobre reklame"? Danas se mnogi tako potpisuju u medijima.

To je "lov u mutnom" koji dovodi klijente u rizik. Ja bih svakom rekao: "Pokažite diplome, recite gde ste i na kojim poslovima radili". Imate ljude koji se predstavljaju kao telohranitelji Slobodana Miloševića, a nikada ga u životu nisu videli. To je neodgovorno prema struci, vojsci i policiji.

Foto-kolaž: Marko Jovanović, DAN MATERNA / MFDNES + LN / Profimedia

• Za kraj, kakvo je Vaše mišljenje o domaćim specijalnim jedinicama, konkretno o "Kobrama"?

"Kobre" su vrhunski profesionalci. Znam te momke još iz vremena generala Pavkovića. Prošli su najteže obuke i to su ljudi koji zaista znaju svoj posao. Građani ne treba da se vode rezultatima sa sportskih takmičenja specijalaca gde odlučuju sekunde. Poligon je jedno, a realna situacija na terenu nešto sasvim drugo. U realnim uslovima, oni su vrhunski.

(Telegraf.rs)