"PUCAO SAM IZ HUMANIH RAZLOGA!" Krvnik Balijagić divljao u sudnici: Jezivo priznanje o ubistvu brata i sestre!

Hodnici Osnovnog suda u Bijelom Polju juče su bili poprište nesvakidašnjeg skandala.

Alija Balijagić, čovek čije je ime mesecima sejalo strah širom Crne Gore i Srbije, ponovo je pokazao svoje pravo lice. Iako je već osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora zbog svirepog ubistva brata i sestre Jovana i Milenke Madžgalj, Balijagić je u novom postupku za krađu demonstrirao silu, nepoštovanje suda i apsolutno odsustvo ljudskosti.

"Možete mi suditi i 100 godina"

Čim je uveden u sudnicu, postalo je jasno da Balijagić ne priznaje autoritet institucija. Optužen da je mesec dana pre masakra u Sokocu, 18. septembra 2024. godine, obio kuću pokojnog Veršigore Bulatovića, ubica je počeo da viče na sudiju.

„Osuđen sam na 40 godina. Vi ste me osudili na još 14 i po. Za šta? Možete da mi sudite koliko hoćete. Ima li iko u svetu da je toliko osuđen? Šta - 100 godina da dobijem?“, urlao je Balijagić, odbijajući da stoji dok mu se sudija obraćao.

Kada mu je naloženo da iznese odbranu, drsko je seo bez dozvole, poručivši da ga „ovo suđenje uopšte ne interesuje“.

"Naredio mi je vojnički"

Zajedno sa Balijagićem, na optuženičkoj klupi našao se Milorad Zejak. Njegova odbrana oslikala je atmosferu terora koju je Balijagić širio i pre nego što je povukao obarač u Sokocu. Prema optužnici, njih dvojica su metalnom motkom obili vrata i ukrali deset flaša rakije, hranu, tehniku, ali što je najvažnije - dve lovačke puške „Zastava ARMS M80“.

Zejak je, vidno potresen, izjavio da je bio primoran da učestvuje:

Balijagić mu je na vrata došao sa sjekirom u ruci, pripit i agresivan.

„Naredio mi je vojnički da ga vozim. Rekao je: 'Možeš samo jednom da me zaj..eš'.“

Zejak tvrdi da je pobegao kada je čuo pucnje kod kuće Bulatovića, ali se vratio jer mu je Balijagić pretnjom telefonom. „Kada sam došao po njega, imao je pušku, snajper i redenik preko grudi. Repetirao je i rekao: 'Ubiću te noćas'.“

Zejak je u suzama objasnio da se u svoj kraj ne sme vratiti jer ga meštani krive što monstruma nije ranije prijavio, na šta je on odgovorio: „Nisam imao snage da mu se oduprem. On je zver.“

 „Pucao sam iz humanih razloga“

Najmučniji deo procesa odnosio se na podsećanje na iskaz koji je Balijagić dao o samom ubistvu brata i sestre Madžgalj. Njegova logika zločina ostavlja bez teksta i najiskusnije istražitelje.

Ubica je priznao da je žrtve sreo tog dana dok su radili oko kuće. Jovan ga je, prema njegovim rečima, „drsko pitao šta traži tu“ i nazvao ga „džukelom“. To je za Balijagića bio dovoljan razlog za smrtnu presudu. Vratio se po mraku, postavio betonske blokove ispod prozora kako bi imao bolji ugao i zapucao.

„Nisam hteo da mu pucam u leđa. Sačekao sam da ustane, pa sam pucao bočno“, priznao je hladnokrvno.

Opis ubistva Milenke Madžgalj bio je još brutalniji. Tvrdi da ne bi pucao u nju da ga nije pljunula i počela da doziva policiju.

„Nakon prvog pucnja u grudi, video sam da je živa. Pucao sam drugi put iz humanih razloga, da se ne bi mučila“, izjavio je ubica, dodajući da mu je jedino žao što nije uspeo da ubije četvoricu komšija koji su ga pretukli pre deset godina.

Sistem zakazao?

Zejak je dva dana pre masakra u policiji u Podgorici rekao da Balijagić preti osvetom i smrću četvorici ljudi. Ipak, niko nije reagovao na vreme da spreči krvoproliće u Sokocu.

Suđenje se nastavlja dok javnost čeka pravdu koja, bar u slučaju Madžgalja, nikada ne može biti potpuna. Balijagić, čovek koji ne preza ni od suda ni od Boga, ostaje iza rešetaka, ali njegova svedočenja nastavljaju da uznemiravaju region.

(Telegarf.rs, Vijesti.me)