"Ivana, ustani, šta ti je?" Presudio Peđi, pa mu zapucao na ženu: Rekonstrukcija krvave Nove godine u Arilju

Predrag i Ivana Novaković ubijeni su 31. decembra 2024. godine u jednom poznatom kafiću u centru Arilja za vreme dnevne proslave Nove godine. Branko Pušica osumnjičen je da je počinio ovaj jezivi zločin, prvostepeno je osuđen na 18 godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Kragujevcu poništio presudu i vratio je Višem sudu u Užicu na ponovno odlučivanje.

Te večeri, lokal u centru Arilja izgledao je kao i svaka novogodišnja proslava u malom mestu, prepuna ljudi, ispunjena dimom, muzikom i glasovima, sa stolovima zbijenim da se konobari provlače između stolica, a gosti podižu čaše jedni drugima. Sigurni da će u istom tom prostoru, sa istim tim ljudima, dočekati i sledeću godinu.

U prizemlju se, prema kasnije prikupljenim informacijama, nalazilo oko stotinu ljudi, dok je na spratu bilo još nekoliko desetina gostiju. Većina su bili meštani, ljudi koji se međusobno poznaju po imenima, nadimcima ili barem po liku, a među njima bila su i dva bračna para. Predrag Novaković sa ženom Ivanom, kao i Branko Pušića sa svojom ženom, čovek sa kojim je porodica Novaković godinama unazad imala komplikovan odnos zbog posla, duga i osećaja nepravde koji se vukao iz prošlosti.

Naime, dug koji je pominjan u medijima, nije bio dug porodice Novaković prema Branku Pušici, kako tvrde članovi porodice Novaković, već Brankov prema vozačima iz njegove hladnjače. Kako je Milivoje Novaković ispričao za vreme sudskog postupka, Branko Pušica je dugovao preko 700.000 dinara svojim vozačima i, zbog nemogućnosti da im isplati, tražio je pomoć od njega i njegovog sina Predraga.

- Pomagao sam mu koliko sam mogao. Doveo sam ga sa njegovom ženom kod nas, živeli su u hladnjači, radili, a on je čak i malo kraduckao. Kada sam mu otvorio njegovu hladnjaču kod njegovog oca, biznis mu prosto nije uspeo i dugovao je vozačima - naveo je Milivoje Novaković.

Prema njegovim rečima, on je Branku objasnio da nije u mogućnosti da mu pomogne, a Predrag se tada ponudio da mu oni angažuju advokata, kao jedinu moguću pomoć koju oni, uprkos svemu mogu da mu pruže.

- Objasnio sam mu da nisam u mogućnosti toliko para da dam, da sam u penziji i da posao ne ide baš najbolje u tom trenutku, a Peđa mu je ponudio da angažujemo advokata, međutim Branko nije odustao. Nastavio je više puta da traži taj novac od nas - ispričao je Milivoje.

Razgovor prethodio ubistvu

Do trenutka kada je veče postalo poprište zločina, sve je bilo uobičajeno, muzika je bila glasna jer je bend svirao do 19 časova, alkohol se pio, a žamor gostiju bio je veseo. Prema navodima iz presude, kao i svedoka koji su bili prisutni u lokalu, Branko Pušica stigao je sa ženom u lokal par sati pre Predraga i Ivane Novaković.

Predrag Novaković i njegova žena Ivana došli su oko 18 časova do lokala gde su, prema izjavi jednog od svedoka sa suđenja, trebali da se nađu sa prijateljima, popiju po piće, a zatim da idu u vikendicu kod Novakovića gde će dočekati ponoć. Pojedini svedoci su tada primetili da, između stolova gde sede Branko Pušica i njegova žena i stola gde su bili Ivana i Predrag Novaković, postoji neka napetost.

S. L. prijatelj ubijenog Predraga, ispričao je da je prvi znak da nešto nije u redu dobio od Ivane, koja mu je prišla i tiho rekla: "Predraga ponovo napada Branko Pušica", i da je tada, pogledavši u pravcu njihovog stola, video kako Predrag i Branko stoje i razgovaraju, bez gurkanja ili nekog koškanja. Prema njegovim rečima, on je tada verovao  da će, kao i ranije, stvar ostati na tom razgovoru između njih, možda nekoliko ružnih reči jer su i jedan i drugi popili, ali ne na onome što je usledilo.

U jednom trenutku, prema izjavama svedoka koji su prisustvovali jezivom ubistvu, nakon nekoliko prilazaka Predragu, Branko Pušica, sa telefonom na uvetu, napušta lokal. Prolazi pored šanka, izlazi napolje, dok su oni koji su to primetili, pomislili da je izašao kako bi telefonirao, zapalio cigaretu ili se našao sa nekim, u zapisnicima se navodi da je tada otišao do stana i uzeo pištolj "TT Tokarev" kalibra 7.62 milimetra, i da je tek tada, naoružan, doneo odluku da se vrati u lokal.

Hladnokrvna overa u glavu

Kada je Branko Pušica ponovo ušao u lokal, nikome nije palo na pamet da pretraži njegovu odeću, da mu gleda u ruke, fokus gostiju i dalje je bio na ljudima sa kojima su pričali, piću i muzici. Svedoci opisuju da je tada prišao delu kafića kod ulaza u toalet, gde se nalazio Predrag, i da je sve što se zatim dogodilo stalo u nekoliko sekundi koje su mnogima ostale nejasne, isprekidane, kao isečci iz filma koji su im se trajno urezali u um.

Prvi pucanj presekao je muziku, a većina svedoka navela je da su odmah shvatili da nisu u pitanju bile petarde, da je zvuk bio "tup, jak, stvaran", a kada su se okrenuli, videli su Predraga kako pada na pod, dok Branko Pušica stoji na maloj udaljenosti od njega sa pištoljem u ruci.

Dalji tok događaja precizno je opisan u presudi, Branko Pušica je, nakon prvog hica usmerenog ka glavi, ispalio još nekoliko hitaca u Predragovo telo dok je ležao na podu, čime je, prema nalazima veštačenja, praktično isključena mogućnost preživljavanja.

U istim tim trenutcima, u kafiću je nastao opšti metež dok su ljudi izbezumljeno pokušali da pobegnu. Stolice su se prevrtale, čase padale na pod i razbijale, a vriska koja je usledila posle pucnja svedocima je i danas razlika između "pre" i "posle".

U haosu koji je nastao, dok je jedan deo ljudi pokušavao da dođe do Predraga, Ivana je ostala nezaštićena. Prema presudi i iskazima, Branko Pušica se nakon pucanja u njenog supruga okreće ka njoj, prilazi joj na nekoliko koraka i ispaljuje hice u predelu grudnog koša, nanoseći joj teške povrede vitalnih organa kojima je, uprkos hitnoj intervenciji lekara, podlegla u bolnici.

Ivana Novaković pada pored stola za kojim je svega nekoliko trenutaka ranije stajala, a oko nje odmah okupljaju ljudi, ne shvatajući da je ranjena, već misleći  da se nesrećna žena onesvestila kada je saznala šta se dogodilo njenom suprugu.

"Ivana, ustani"

D. M. koja je sedela nekoliko stolova dalje, rekla je da je u prvi mah pomislila da su pucnji petarde, jer je Nova godina, ljudi su navikli na buku, ali da je ono što je usledilo odmah posle toga razbilo tu iluziju. Prema njenim rečima, prišla je briže stolu gde je Ivana bila i videla je kako leži na pločicama pored stola.

- Nisam shvatila šta se dogodilo. Prišla sam joj sa rečima: "Ivana, šta ti je? Ustani", ali odgovor nisam dobila - navela je D. M. prilikom svog svedočenja.

Prema rečima D. M, tek tada je primetila da joj je gornji deo tela krvav, dok su oko nje ljudi stajali, klečali, pokušavali da je dozovu, da nešto urade u prostoru koje je u trenutku postalo mesto jezivog zločina.

U svom tom haosu, dok jedni pokušavaju da pomognu povređenoj Ivani, drugi šokirano kleče pored Predraga, dogodio se još jedan ključan trenutak. Jedan od prisutnih gostiju, prema iskazima, hrabro je prišao osumnjičenom i prvostepeno osuđenom Branku Pušici.

Muškarac ga je uhvatio za ruku i oteo mu pištolj, a Branko Pušica tada okreće leđa i istrčava napolje i nestaje iz lokala. Njegova žena bila je prisutna tokom celog čina, a jedan od Brankovih prijatelja ju je kasnije izveo iz lokala i poveo ka kući.

Beg i hapšenje

Dok na vrata lokala stižu prve patrole policije i ekipe Hitne pomoći, grad počinje da bruji, a informacije počinju da se šire poput divljeg požara. Od telefona do telefona, mešaju se poluinformacije i tačna imena, pita se "ko je bio unutra", "ko je video šta", ali ono što je sigurno jeste da je Predrag preminuo na licu mesta, dok je Ivana, uprkos ukazanoj pomoći, izgubila bitku u bolnici u Užicu.

Branko Pušica pobegao je i, prema iskazu svedoka, otišao do stana jednog od svojih prijatelja koji je odmah obavestio svedoka D. S. koji je vozio Brankovu suprugu.

Prema iskazu D. S, kada je ušao u prostoriju, zatekao je Branka kako sedi za stolom, sa vidnim tragovima emocionalne rastrojenosti - oči su mu bile crvene, pogled izgubljen, telo ukočeno.

- Više ljudi me je pozvalo to veče da me pita šta se dogodilo, a onda me je pozvao A. M. i uznemirenim glasom mi rekao da dođem kod njega. Rekao sam B. Pušici da pođe sa mnom i odvezao sam nas do stana gde se nalazio Branko Pušica. Kada sam ušao u stan zatekao sam ga kako sedi za stolom i upitao ga: "Crni Branko šta si uradio?". On mi je na to rekao da je morao i da ga je to tištilo godinama. Oči su mu bile krvave, velike, izbezumljeno je gledao - naveo je D. S.

Prema njegovom iskazu, on mu je tada rekao da mu je žena ispred zgrade i pozvali su je da uđe u stan. Ona je ušla i sela na stolicu pored Branka i, prema navodima iz presude, upitala ga što je to učinio, na šta joj je on odgovorio: "Muka, tištilo me to godinama, nisam mogao da istrpim".

- Neko od prisutnih upitao je Branka da li je pucao u Ivanu Novaković na šta je on odgovorio: "Ne znam, jesam" - naveo je u iskazu svedok D. S.

Okupljeni u stanu su mu tada, prema njihovim iskazima, rekli da mora da se preda i ode u policiju, da kaže šta se dogodilo, nakon čega je Branko Pušica izašao sa ženom iz stana, a ubrzo potom i uhapšen na jednoj od raskrsnica u mestu.

Prema zvaničnim informacijama, Branko Pušica uhapšen je iste večeri, oko 20.40 časova, i od tog trenutka počinje borba za pravdu porodice Novaković. Branko Pušica osuđen prvostepeno na 17 godina zatvora za ubistvo i godinu dana za nedozvoljeno držanje oružja, ali je Apelacioni sud u Kragujevcu poništio presudu i vratio je Višem sudu u Užicu na ponovno odlučivanje.

"Izvukao sam ga iz opanaka"

O presudi, gubitku sina i snaje, ali i o bolu koji, kako kaže, ne prestaje ni posle više od godinu dana, za Telegraf.rs govorio je Predragov otac Milivoje Novaković, čovek koji je sa sinom decenijama gradio posao i imanje, a danas kaže da mu je jedina želja da sud izrekne kaznu kakvu smatra pravednom.

- Da mu ne pominjem ime… Ja sam ga izvukao iz opanaka. Radio je kod mene 17 godina. Između ostalog, znao je i da kraducka, ali sam ga ostavio na poslu kao dobrog radnika i štitio sve vreme. Štitio sam ga i pred sinom i pred snajom, i pred ženom. Govorio sam da je dobar radnik i da treba da ostane. Nisam mogao da pretpostavim šta će se desiti - kaže Milivoje.

Najveći bol, kaže, nije ni presuda ni suđenje, već činjenica da je ostao bez sina i snaje i što su njegove unuke tako mlade ostale bez oba roditelja.

- Najviše me pogodilo to što nemam dvoje dece. Izgubio sam i sina i snaju. To veče su trebali posle proslave da idu u vikendicu sa prijateljima. Otišao sam tamo ranije kako bih založio vatru da im bude toplo kada stignu, ali eto... Sudbina je bila takva da nikada nisu otišli - govori tiho.

Jedno pitanje, kaže, i dalje ga progoni, uprkos svemu, presudi, Apelaciji, izjavama svedoka i odbrani samog Branka Pušice.

- Ubio je mog sina. Ali zašto se vratio i ubio i snaju? Zašto je prešao tri, četiri metra i pucao i u nju? Ona je samo podigla ruke kao da se zaštiti. Kao da želi da mu kaže - nemoj, ali od toga ne možeš da se odbraniš - priseća se Milivoje Novaković bolnih detalja.

Ostatak ispovesti Milivoja Novakovića možete pročitati OVDE.

Porodica ubijenih smatra da izrečena kazna ne odgovara težini zločina i poručuje da će nastaviti da traži, kako kažu, punu pravdu za ubistvo Predraga i Ivane.

(Telegraf.rs)