10 GODINA ENIGME: Da li je Jelena Marjanović ubijena 2. aprila?! Dve glavne teorije, ova verzija zastrašuje

Tačno 10 godina prošlo je od monstruoznog ubistva pevačice Granda Jelene Marjanović, a posle hiljade novinskih izveštaja, javnost Srbije još ne zna ko je ubica, niti šta je motiv zločina!

Zbog zločina je krajem 2017. godine bio uhapšen, optužen i prvostepeno na 40 godina osuđen Jelenin muž Zoran Marjanović. Posle ukupno 14 meseci provedenih u pritvoru (u dva navrata) Zoran Marjanović je pušten u oktobru 2023. godine, a Apelacioni sud je saopštio da su „izrečena presuda i dati razlozi nejasni i nerazumljivi“.

Preporučujemo

Misterija slučaja koji je potresao Srbiju i dalje izaziva polemike, sumnje i različita tumačenja. Zvanična verzija događaja, kako je navedeno u optužnici, jeste da je Jelena ubijena 2. aprila 2016. godine, tokom trčanja na nasipu u Borča. Međutim, deo javnosti i pojedini sagovornici već godinama ukazuju na alternativnu teoriju - da je zločin možda počinjen dan ranije.

Mesto gde je pronađeno telo Jelene Marjanović, Foto: Telegraf.rs

Zvanična verzija događaja

Jelena Marjanović nestala je 2. aprila u popodnevnim časovima. Suprug Zoran Marjanović je u 17.30 časova toga dana pozvao policiju i prijavio da je "njegova supruga nestala kada je otišla na trčanje". Tog 2. aprila u večernjim satima obavešteni su mediji, a beživotno telo Jelene Marjanović pronađeno je narednog dana u kanalu pored nasipa, u naselju Crvenka u Borči, odnosno nedaleko od mesta sa kog je Zoran Marjanović prijavio nestanak.

Istraga je utvrdila da je smrt nastupila nasilnim putem, a slučaj je ubrzo dobio ogroman medijski prostor. Institucije su tokom postupka iznele brojne konstrukcije dokaza i nalaza, uključujući forenzičke analize, iskaze svedoka i rekonstrukciju kretanja. Uprkos tome, u javnosti nikada nije u potpunosti nestala sumnja da li je vremenski okvir ubistva precizno utvrđen.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Alternativna teorija: ubistvo 1. aprila

Pojedini sagovornici, uključujući bivše operativce, novinare i ljude koji su pratili slučaj od početka, ukazuju na nelogičnosti u vremenskoj liniji događaja.

„Postoje indicije da telo nije moglo da bude na tom mestu sve vreme od 2. aprila, kako se tvrdi“, rekao je svojevremeno jedan od bivših istražitelja. On navodi da su određeni forenzički detalji, poput stanja tela i okoline, otvorili prostor za sumnju da je telo moglo biti doneto naknadno.

Takođe, bivši načelnik Odeljenja za krvne delikte Žarko Popović je tvrdio da je Jelena bila mrtva kada je bačena u kanal. Popović, koji je među prvima stigao na lice mesta, izneo je tvrdnju da je Jelenina patika bila potpuno čista i da ona uopšte nije trčala 2. aprila 2017.

Foto: Milena Đorđević

Zanimljivo je da je u porodičnom automobilu pronađena krv Jelene Marjanović na zadnjem sedištu, što ukazuje na to da je njeno telo ubačeno u auto, odvezeno i bačeno u kanal. Odbrana je tvrdila da je krv pronađena jer se "Jelena posekla nekoliko dana uoči ubistva".

Zoranov telefon bio nedostupan

Jedna od najvećih nedoumica izazvalo je veštačenje telefona Jelene i Zorana.

"Zoran Marjanović svesno je isključio telefon u periodu od 16.38 do 17.04, u vreme kada je njegova supruga Jelena ubijena 2. aprila 2016. godine u Borči", kazao je na sudu veštak za telekomunikacije Dragoljub Vasiljević pred Višim sudom u Beogradu. Međutim, pošto je mobilni operater saopštio da telefon nije ugašen, tužioci su izneli tvrdnje da je Zoran mogao da zavije telefon u foliju, što bi blokiralo signal, koji se takođe može isključiti aktiviranjem avio-moda.

Veštak je na osnovu baznih stanica i snimaka sa sigurnosnih kamera imao zadatak da utvrdi gde se nalazio Zoran Marjanović za vreme ubistva supruge.

Veštačenje telefona Jelene i Zorana Marjanovića pokazali su da su se njih dvoje (odnosno njivovi telefoni) sreli kobnog dana kada je ubijena između 16.57 i 17.04. Telefon Zorana Marjanovića je u tom trenutku bio ugašen i to od 16.38 do 17.04, zaključeno je analizom.

Foto: A. Nalbantjan

Veštak je objasnio da je Jelenin telefon sve vreme bio upaljen tako da je njeno kretanje moglo da se prati non stop, dok sa Zoranovim to nije bilo moguće. Veštak je naveo i da je Zoran kada je ponovo uključio telefon pet puta zvao suprugu Jelenu. Prvi poziv uputio je supruzi u 17.04 sati, kada bazna stanica ponovo registruje signal telefona okrivljenog.

- Drugi poziv ka Jeleni bio je sa druge bazne stanice, a treći se registruje u 17.09. Nakon toga, bila su još dva poziva usmerena ka Jeleni u 17.11 i 17.13 sati” - rekao je veštak.

Zatim je u 17.14 pozvao svog brata Miloša koji mu nije odgovorio na taj poziv. I njegov telefon je bio ili isključen ili u "režimu letenja".

Odbrana Zorana Marjanovića nizom pitanja pokušala je da opovrgne tu tvrdnju veštaka.

- Jelena Marjanović poslednji put je registrovana na nasipu u 16.56 sati. Po mom stručnom mišljenju njen silazak s nasipa bio je u 16.57 časova, dok se Zoranov telefon uključuje u 17.04 na mestu na kom je Jelena bila u 16.56 - objasnio je veštak Vasiljević i dodao da je reč o mestu od oko 100-120 metara od zvaničnog mesta ubistva.

Takođe, nekoliko forenzičara tvrdilo je da je telefon Jelene Marjanović, tokom celog 2. aprila bio u porodičmoj kući.

Forenzika i dileme

Forenzički stručnjaci ističu da precizno određivanje vremena smrti može biti izuzetno kompleksno, naročito kada telo nije odmah pronađeno.

U takvim slučajevima postoji uvek određeni raspon, a ne tačan sat ili dan. Temperatura, vlaga, položaj tela i drugi faktori mogu značajno uticati na procenu. Upravo u tom prostoru „raspona“ neki vide mogućnost da se događaji nisu odigrali onako kako je zvanično predstavljeno.

Foto: A. Nalbantjan

Zaključak

Slučaj Jelene Marjanović postao je jedan od najpraćenijih u novijoj istoriji Srbije, ne samo zbog brutalnosti zločina, već i zbog brojnih nejasnoća koje su pratile istragu. Dok jedni veruju u zaključke zvaničnih organa, drugi smatraju da postoje elementi koji nikada nisu do kraja razjašnjeni. Iako zvanična verzija ubistva Jelene Marjanović ostaje ona koja je izneta u optužnici, teorije o drugačijem vremenu zločina i dalje kruže u javnosti. Da li je reč o pogrešnoj interpretaciji činjenica ili o nečemu što nikada nije do kraja istraženo – pitanje je koje i dalje nema definitivan odgovor. Poražavajuće je to da zločinac, ko god da je, nije odgovarao za ubistvo.

(Telegraf.rs)