Ubica bez trunke kajanja! Goran pre 24 godine Dušicu ubio, pa silovao: Ranije osuđen za identičan zločin

Petnaestogodišnja devojčica, Dušica Ilić, brutalno je ubijena 4. aprila 2001. godine u Parcanima, a njeno telo pronađeno je u jezivom stanju svega jedanaest dana kasnije. Istraga njenog ubistva dovela je do hapšenja i, kasnije, prve maksimalne kazne od 40 godina zatvora u Srbiji za višestrukog ubicu i silovatelja Gorana Ilića.

U periodu koji jedva da premašuje deset dana, idilična slika seoskog mira razbijena je u paramparčad sledom događaja koji prevazilaze i najgore noćne more.

Preporučujemo

Ova petnaestogodišnjakinja, učenica prve godine Srednje frizerske škole u Beogradu, opisana od svih kao "anđeo" i "najbolje dete u selu", svakodnevno je savladavala rutu od Beograda do Ralje autobusom, a zatim pešačila četiri kilometra neosvetljenim putem do svoje kuće u Parcanima. Put od škole do kuće, taj dan, bio joj je poslednji.

Njen komšija, Goran Ilić, rođen 1966. godine, čovek čija je prošlost bila ispisana krvlju i zločinima i za koga je kasnije veštačenjem utvrđeno da je psihopata, tog dana ju je čekao sakriven u žbunju pored puta, poput predatora, vrebao je trenutak i kada je Dušica naišla, napao ju je. Borila se za život, o čemu svedoči i sat koji mu je verovatno strgla sa ruke, a koji je on, kako se sumnja, bezuspešno tražio na mestu zločina.

Međutim, bila je nemoćna protiv njegove sirove snage i monstruozne namere, ubio ju je udarajući je kamenom u glavu. Kao da sam čin oduzimanja nevinog života nije bio dovoljan, Goran Ilić je, kako je kasnije nedvosmisleno utvrđeno, silovao njeno beživotno telo pre nego što ga je odbacio u kanal pored puta. Otišao je kući, oprao tragove svoje monstruoznosti, hladan i proračunat.

Porodica je odmah shvatila da nešto nije u redu kada se Dušica Ilić nije vratila kući. Nestanak je prijavljen, ali su, prema gorkim svedočenjima Dušičine tetke Gordane koja ju je odnegovala, naišli na zid birokratije i nerazumevanja. Rečeno im je da čekaju sedam dana pre podnošenja prijave, da bi tek na insistiranje, kada je shvaćeno da je reč o maloletnici, prijava bila uzeta.

Potraga je trajala mučnih, beskrajnih 11 dana, a onda, na sam dan Uskrsa, 15. aprila, na najradosniji hrišćanski praznik, stigla je najstrašnija moguća vest. Telo nesrećne devojčice, skriveno u priobalnom rastinju, otkrili su psi lutalice.

Na mestu gde je pronađeno telo petnaestogodišnjakinje Dušice Ilić porodica je podigla spomen-ploču u znak sećanja na nju.

- Kada se pročulo šta se desilo sa detetom zavladao je neki strah među meštanima. Mnoga deca i žene po mesec dana nisu smeli da izađu iz kuće jer su se plašili. Dušica je živela sa tetkom i ocem koji su se o njoj brinuli. Njena tetka nije imala decu, ali ju je volela kao da je njeno dete. Dušičini roditelji su se razveli, tako da je ona živela kod oca - ispričao je jedan komšija za medije.

Prema rečima komšija, Dušica je bila dobro dete i uvek se javljala komšijama kada je prolazila pored njihovih kuća.

- Njen otac je preminuo. Godinama je teško živeo sa tim bolom za ćerkom koja je stradala na užasan način. Ona je bila samo jedno dete željno života i pred njom je bio ceo život koji je nasilno prekinut. Kada god prođem pored dela puta gde se nalazi njena spomen-ploča obuzme me jeza kada se setim šta je doživela - ispričala je jedna komšinica za medije.

Od popravnog doma do trostrukog ubice

Hapšenje Gorana Ilića usledilo je brzo nakon pronalaska tela, 19. aprila. Klupko njegove prošlosti počelo je da se odmotava, otkrivajući zastrašujući portret čoveka koji je, činilo se, živeo da bi nanosio zlo. Njegov kriminalni put počeo je još u maloletničkim danima, serijom krađa i razbojništava zbog kojih je poslat u Vaspitno-popravni dom u Kruševcu.

Prvi zaista monstruozni zločin počinio je tokom dopusta iz doma, 19. septembra 1984. godine, kada je imao osamnaest godina. Na izletištu Šuplja Stena na Avali, ubio je Zoru Radojčić (35), majku dvoje maloletne dece, ali, nije se zaustavio na ubistvu. Silovao ju je, zatim se, prema rekonstrukciji, udaljio, prošetao, da bi se potom vratio i još jednom izvršio gnusni čin silovanja nad njenim mrtvim telom.

Za ovaj zločin, koji je uključivao ubistvo, pljačku i dvostruko silovanje mrtve žene, Okružni sud u Beogradu osudio ga je na 14.5 godina zatvora. Vrhovni sud je kaznu neznatno povećao na 15 godina. U to vreme, iako je formalno postojala smrtna kazna, ona mu nije izrečena, a 15 godina je bio zakonski maksimum za samo krivično delo ubistva koje mu je stavljeno na teret zbog njegovih godina i činjenice da je bio mlađi punoletnik, uprkos brutalnosti i pratećim delima.

Ubica Goran Ilić Foto: MUP

Ni boravak iza rešetaka nije zaustavio njegovu ubilačku prirodu, u Kazneno-popravnom domu Zabela, 1987. godine, ubio je drugog osuđenika. Zbog toga mu je Okružni sud u Požarevcu objedinio kazne i osudio ga na ukupno 20 godina robije. Međutim, zahvaljujući amnestiji iz 1990. godine, ova kazna mu je umanjena za čitavu petinu. To je značilo da je, umesto da odsluži punu kaznu za svoja zlodela, na slobodu izašao u septembru 2000. godine, četiri godine ranije.

Nastanio se kod očuha u Parcanima, prijavio prebivalište, ali nikakav poseban nadzor nad ovim čovekom, očigledno, nije uspostavljen. Policijski potpukovnik Gutić, koji je vodio istragu ubistva Dušice, nije imao dilemu, izjavivši da se "osnovano pretpostavlja da se radi o psihopati".

Presuda za istoriju: 40 godina za neokajano zlo

Suđenje Goranu Iliću za ubistvo Dušice Ilić u Beogradskom okružnom sudu postalo je medijski događaj i javnost je tražila najstrožu kaznu. Sudija Zoran Tatalović je 31. maja 2002. godine ispisao istoriju srpskog pravosuđa. Izričući prvu kaznu od 40 godina zatvora, maksimalnu moguću nakon ukidanja smrtne kazne. Sudija se direktno, povišenim i strogim tonom, obratio Iliću, čoveku koji tokom celog procesa nije pokazao ni trunku kajanja, sedeći hladno i bezizražajno.

"Sakriven u žbunju je čekao dete od 15 godina da se vrati iz škole da bi zadovoljio svoju seksualnu strast i pritom je ubio. Da li ljudski život za vas nešto predstavlja? Nijednog trenutka se niste pokajali niti oborili glavu. Koja kazna, osim maksimalne, postoji za vas? Vaša rođena majka je na suđenju rekla da je Dušica bila anđeo i da ste zaslužili da vam sečemo parče po parče mesa ako utvrdimo da ste je ubili", izjavio je tada Tatalović.

Goran Ilić je na ove reči ostao nem, ignorišući sudiju, potvrđujući sliku okorelog zločinca oguglalog na sve, pa i na najstrože presude. On je 30. maja 2002. godine osuđen na maksimalnu zatvorsku kaznu u trajanju od 40 godina, a u zatvoru se nalazi već 24 godine.

U atmosferi straha i zbunjenosti, počele su da kolaju razne teorije. Proširila se vest o mogućoj umešanosti sekte "Devičanska krv", s obzirom da je žrtva bila devojčica i da je zločin počinjen uoči Uskrsa. Dušičin otac nije verovao u te priče, ali pitanje je ostalo da visi u vazduhu: "Da li je slučajnost što su psi pronašli Dušičino telo baš na Uskrs, ili ih je neko tamo odveo?"

(Telegraf.rs)