Kik bokser ubijen pre 17 godina, valjevska grupa osuđena tek ove godine! Izvršilac preminuo pre presude

Kik bokser Željko Đedović (30) ubijen je pre 17 godina u centru valjeva, kada je u njega 3. aprila zapucala osoba obučena u maskirnu uniformu. Za ubistvo su osuđeni pripadnici valjevske grupe.

Napadač je, pre pucnjave, pokazao predmet nalik na službenu legitimaciju i od Đedovića zatražio da preda svoj pištolj, a odmah zatim je, iz neposredne blizine ispalio šest hitaca, od kojih je Željko Đedović preminuo na licu mesta.

Preporučujemo

Izbor lokacije, vreme, korišćenje lažne uniforme i legitimacije, te sama egzekucija, nedvosmisleno su ukazivali na visok stepen planiranja i njihovu rešenost da eliminišu metu. Vest o ubistvu brzo se proširila Valjevom, unoseći nemir i strah među građane.

Intenzivna istraga koja je usledila nije dugo tapkala u mraku. Tragovi su vodili ka Milanu Lazareviću, u podzemlju poznatijem po zlokobnom nadimku "Laza Bombaš", koji je identifikovan kao neprikosnoveni vođa valjevske grupe i ključni čovek koji je naručio Đedovićevu likvidaciju.

Za direktno povlačenje obarača optužen je Zoran Jeličić, dok je Milanu Milijanoviću na teret stavljeno pomaganje u izvršenju teškog ubistva. Međutim, suđenje koje je usledilo razotkrilo je mnogo širu sliku kriminalnog delovanja ove organizacije, koja je godinama sejala strah u valjevskom kraju.

Optužnica i kasnije i presuda obuhvatile su čitav spektar teških krivičnih dela - osim organizacije i izvršenja ubistva, tu su bile i iznude, nedozvoljeno držanje arsenala oružja i eksplozivnih materija, kao i falsifikovanje dokumenata. Postojale su čak i ozbiljne indicije, navedene u spisima, koje su grupu potencijalno povezivale i sa nerešenim ubistvom jednog saobraćajnog policajca.

Kao centralni motiv za Đedovićevo ubistvo iskristalisala se osveta, duboko ukorenjena u prethodnim sukobima unutar kriminalnog miljea.

Ubijeni Željko Đedović; Foto: printskrin/youtube.com/@rudar7

Označio Joksovića kao naručioca

Sam Željko Đedović bio je daleko od nevine žrtve, imao je sopstvenu kriminalnu istoriju i bio je direktno sukobljen sa Lazarevićem. Pre nego što je ubijen, Đedović je proveo više od dve godine u pritvoru, u novembru 2006. godine i dva puta mu je suđeno, odnosno 2007. i 2008. godine, zbog sumnje da je podstrekavao Dejana Velimirovića da izvrši ubistvo upravo Milana Lazarevića.

Interesantno, Velimirović, koji je kasnije osuđen kao član Lazarevićeve grupe za druga dela, priznao je samo posedovanje oružja, a u decembru 2008. godine, dok je bio na slobodi tokom ponovljenog postupka protiv Đedovića, i sam je preživeo pokušaj ubistva.

Iako je Đedović bio prvobitno osuđen na pet i po godina, Vrhovni sud Srbije je oba puta ukidao presude zbog procesnih manjkavosti. Pušten je iz pritvora samo mesec dana pre nego što će i sam biti likvidiran.

Međutim, priču je dodatno zamrsila odbrana navodnog direktnog izvršioca, Zorana Jeličića. On je tokom suđenja uporno tvrdio da je na Đedovića pucao, ali po nalogu sasvim druge osobe - Nebojše Joksovića, figure poznate javnosti kao svedoka saradnika u drugim velikim procesima protiv narko-klanova.

Jeličić je tvrdio da sud štiti Joksovića zbog njegovog statusa. Da li je ovo bio samo pokušaj Jeličića da skrene krivicu sa Lazarevića ili sebe, ili je ukazivalo na još dublje i kompleksnije sukobe i saveze u podzemlju, ostalo je jedno od otvorenih pitanja koja su dodatno otežavala posao sudu.

Nebojša Joksović; Foto: Privatna arhiva

Suđenje trajalo 15 godina

Suđenje valjevskoj grupi, započeto još davne 2010. godine, pretvorilo se u pravu pravosudnu epopeju. Različiti izveštaji pominju trajanje od 11, 12, pa čak i 13 godina do prvostepene presude, ali svi se slažu u jednom - bio je to maratonski proces. Njegovu dužinu uslovili su ne samo kompleksnost predmeta, broj optuženih i obimnost dokaznog materijala, već i serija gotovo neverovatnih incidenata koji su ga konstantno ometali i pretvarali u medijski cirkus.

Zoran Jeličić bio je centralna figura ovih incidenata. Njegovo ponašanje u sudnici prelazilo je sve granice - otvoreno je pretio sudskom veću, uključujući i slanje pisma sudiji u kojem je najavio "veliko finale" njihovog "druženja", šokirao je javnost pokušajem samoubistva u sudnici prerezivanjem vena, iskazivao je nepoštovanje uriniranjem u sudnici, fizički je napao svog advokata.

Zoran Jeličić; Foto: RTS

Kao vrhunac, iskoristio je meru kućnog pritvora da pobegne i proveo je godinu i po dana u bekstvu, sa raspisanom poternicom, pre nego što je ponovo uhapšen.

Ni prvooptuženi Lazarević nije bio bez ispada - iskoristio je pauzu u suđenju da napusti zgradu suda, što je rezultiralo kratkotrajnom poternicom pre njegovog brzog hapšenja. Pored toga, Lazarevićeva odbrana je tražila izuzeće predsedavajuće sudije Svetlane Aleksić i tadašnjeg predsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića. Ovakva turbulentna atmosfera, prepuna opstrukcija i nepoštovanja suda, neminovno je doprinela odugovlačenju postupka i stavila ogroman pritisak na pravosudni sistem.

Konačno, 8. novembra 2023. godine, posle više od decenije suđenja, Viši sud u Beogradu izrekao je prvostepenu presudu. Kazne su bile drakonske, srazmerno težini zločina.

Tužilac je za Lazarevića i Jeličića tražio maksimalnih 40 godina, a sud im je izrekao po 35 godina zatvora za teško ubistvo Željka Đedovića. Pomagač Milan Milijanović osuđen je na 15 godina, a tužilac je tražio 20.

Ostali članovi grupe osuđeni su za iznude, oružje i druga dela: Nebojša Goloskoković na 7 godina i 6 meseci, Aleksandar Pavlović i Mirko Lazarević na po 5 godina, a Dejan Velimirović i Marko Miličković na po 4 godine i 6 meseci. Aleksandar Bošković je oslobođen optužbe za iznudu.

Ukupna izrečena kazna za osuđene članove valjevske grupe dostigla je impozantnih 111 godina zatvora.

Umro pre konačne presude

Zoran Jeličić umro je na Vojnomedicinskoj akadeiji usled teške i smrtonosne neurološke bolesti. Bio je jedan od pritvorenika sa najdužim stažom, a na dan kada je preminuo trebalo je da se održi drugostepeno suđenje i da sazna da li mu je izrečena zatvorska kazna potvrđena ili oborena. Zoran Jeličić se lečio od aprila, najpre u civilnoj bolnici potom u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Ipak, stanje mu se naglo pogoršalo 6. juna, zbog čega je smešten na Vojnomedicinsku akademiju.

Valjevska grupa dobila 71 godinu zatvora

Apelacioni sud je 19. septembra 2025. godine doneo presudu kojom je odbačena žalba okrivljenog Milana Lazarevića, kao i sve ostale podnete žalbe i potvrdio je prvostepenu presudu, a ta odluka je u januaru ove godine objavljena i na sajtu Apelacionog suda.

Tako je prvookrivljeni Milan Lazarević, zvani Laza Bombaš, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od 35 godina zbog krivičnih dela teško ubistvo i iznuda. Zoran Jeličić takođe je osuđen na 35 godina zatvora za krivično delo teško ubistvo, ali je on, podsetimo, preminuo u junu prošle godine.

Milan Milijanović je osuđen na 15 godina zatvora za teško ubistvo u pomaganju. Nebojša Goloskoković osuđen je na šest i po godina zatvora za dva krivična dela iznuda, a Aleksandar Pavlović na pet godina zatvora zbog istih krivičnih dela. Zbog iznude Mirko Lazarević je osuđen na pet godina zatvora, a Dejan Velimirović i Marko Miličković na četiri i po godine zatvora.

Takođe je određeno da se od okrivljenih oduzima imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela iznuda, za koje su oglašeni krivim, i to novčani iznos od 2.330 evra u dinarskoj protivvrednosti od Nebojše Goloskokovića i novčani iznos od 7.000 dinara, od okrivljenih Nebojše Goloskokovića, Aleksandra Pavlovića i Mirka Lazarevića. Prema Mirku Lazareviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to stranog pasoša izdatog na ime K. Ј. 19. juna 2002. godine.

Okrivljeni su oglašeni krivim i to okrivljeni Milan Lazarević, Dejan Velimirović, Marko Miličković i Aleksandar Pavlović jer su, u periodu od kraja novembra do 8. decembra 2006. godine, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, pretnjom da će napasti na život i telo oštećenog M. P, prinudili oštećenog da na štetu svoje imovine isplati iznos od ukupno 12.000 evra.

Okrivljeni Nebojša Goloskoković jer je, u periodu od 6/7. oktobra 2008. godine, do neutvrđenog dana marta 2009. godine, u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist, pretnjom da će napasti na život i telo oštećenog S. R, prinudio oštećenog da na štetu svoje i imovine svojih roditelja isplati iznos od ukupno 2.330 evra.

Okrivljeni Nebojša Goloskoković, Aleksandar Pavlović i Mirko Lazarevićjer su u Valjevu, u periodu od neutvrđenog dana krajem septembra - početkom oktobra 2008. godine do 28. oktobra 2008. godine, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, silom i pretnjom da će napasti na život i telo oštećenog V. T, prinudili oštećenog i radnicu njegovog lokala da na štetu oštećenog predaju novac u ukupnom iznosu od 7.000 dinara i pokušali da prinude oštećenog da im na štetu svoje imovine preda putničko vozilo marke "mercedes".

Milan Lazarević je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje, dok su Aleksandar Bošković, Aleksandar Pavlović i Dejan Velimirović oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo iznuda.

Odbijena je optužba prema okrivljenima Zoranu Jeličiću, Milanu Milijanoviću, Nebojši Goloskokoviću, Aleksandru Pavloviću, Dejanu Velimiroviću, Mirku Lazareviću, Marku Miličkoviću i Aleksandru Boškoviću za izvršenje krivičnog dela zločinačko udruživanje, zatim prema Mirku Lazareviću i za izvršenje produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave, a prema Milanu Lazareviću i Zoranu Jeličiću i za izvršenje krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija.

Sud utvrdio kako je došlo do ubistva

Milan Lazarević, Zoran Jeličić i Milan Milijanović su oglašeni krivim da su 3. aprila 2009. godine u Valjevu, po prethodnom dogovoru, i to Lazarević i Jeličić, na podmukao način lišili života oštećenog Željka Đedovića, u čemu im je sa umišljajem pomagao Milan Milijanović stvaranjem uslova za izvršenje krivičnog dela na podmukao način. Zločin su izvršili tako što je Lazarević, nezadovoljan odlukama Vrhovnog suda kojima su prema oštećenom ukinuti pritvor i presuda kojom je oglašen krivim u postupku koji se prema njemu vodio zbog sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u podstrekavanju na štetu Lazarevića, doneo odluku da se osveti oštećenom tako što će ga ubiti na podmukao način.

Plan je bio da izvršilac prilikom ubistva nosi policijsku uniformu kako bi kod Đedovića otklonio sumnju da se radi o napadaču i kako bi sprečio njegovu reakciju koja bi omela izvršenje krivičnog dela, što je saopštio okrivljenom Zoranu Jeličiću sa kojim je prethodno bio na izdržavanju kazne zatvora, gde su i upoznali okrivljenog Milana Milijanovića od kojeg je početkom marta 2009. godine zatražio delove policijske uniforme koju je okrivljeni Milijanović kao policajac posedovao.

Milijanović je tokom marta 2009. godine u više navrata donosio delove policijske uniforme Lazareviću, a Lazarević ih je vraćao i to prvi put neutvrđenog dana u martu 2009. godine, prilikom čega je delove uniforme probao okrivljeni Jeličić, koji je po planu okrivljenog Lazarevića trebalo da bude neposredni izvršilac, te su okrivljeni Lazarević i okrivljeni Milijanović dogovorili posebne šifre koje su označavale mesta na kojima treba da se sretnu prilikom predaje i vraćanja uniformi.

Milan Lazarević; Foto: MUP

"Lazarević je dao Milijanoviću dva mobilna telefona sa karticama na kojima su pod šifrom bili memorisani samo njegovi brojevi telefona, kako bi ih on i okrivljeni Milijanović koristili isključivo za međusobnu komunikaciju, te je 31. marta 2009. godine okrivljeni Jeličić, po pozivu okrivljenog Lazarevića, ponovo došao u Valjevo i smestio se u stan koji je zakupio okrivljeni Lazarević i ključ dao okrivljenom Jeličiću, koji je ranije više puta dolazio i boravio u tom stanu. Tako je 2. aprila 2009. godine okrivljeni Lazarević pozvao okrivljenog Milijanovića da dođe na prethodno dogovoreno mesto pod šifrom 'Kec' i donese uniformu, gde mu je okrivljeni Milijanović predao tražene delove policijske uniforme, nakon čega je okrivljeni Lazarević istog dana dovezao okrivljenog Jeličića u svoju kuću, predao mu uniformu okrivljenog Milijanovića u kojoj će okrivljeni Jeličić lišiti života Željka Đedovića kao i pištolj marke 'CZ 99' i revolver marke 'Kolt'. Okrivljeni Jeličić je potom 3. aprila 2009. godine u kući okrivljenog Lazarevića, gde je prespavao, obukao navedenu policijsku uniformu, a nakon što je okrivljeni Lazarević dobio informaciju da se oštećeni nalazi u sportskoj hali, okrivljeni Lazarević i okrivljeni Jeličić su se vozilom dovezli u ulicu gde je bilo parkirano vozilo oštećenog", navedeno je u presudi.

Jeličić je potom ušao u sportsku halu da bi proverio da li je Željko Đedović unutra, a pošto ga nije video, vratio se u vozilo u kojem ga je čekao Milan Lazarević, pa su u vozilu, koje su potom parkirali na oko 30 metara od vozila oštećenog, čekali da se oštećeni pojavi. Za to vreme su se Lazarević i Jeličić, navodi sud, dogovarali da, nakon što Jeličić liši života Đedovića, Jeličić uđe u prostorije šah kluba i prisutnima kaže da je došlo do pucnjave i da zovu Hitnu pomoć kako bi obmanuli policiju, s obzirom na to da je Jeličić na sebi imao policijsku uniformu.

"Kada se na ulazu pojavio oštećeni, okrivljeni Jeličić je, obučen u policijsku uniformu sa pištoljem u futroli na opasaču i revolverom za opasačem, izašao iz vozila i prišao oštećenom na udaljenosti od oko tri do četiri metra, te izvadio revolver koji je držao za opasačem i obratio se oštećenom rečima: 'Ruke gore'. Nakon što prvo nije reagovao, oštećeni je polako krenuo prema okrivljenom Jeličiću, te je okrivljeni Jeličić iz revolvera ispalio tri hica u telo i dva hica u glavu oštećenom, nanevši mu povrede usled kojih je nastupila smrt oštećenog, a potom je okrivljeni Jeličić ušao u šah klub, rekao prisutnima da zovu Hitnu pomoć jer je upucao čoveka, pa otišao do vozila u kojem ga je čekao okrivljeni Lazarević i potom ga odvezao sa lica mesta. Za to vreme je u vozilu okrivljeni Jeličić skinuo policijsku uniformu i istu, zajedno sa pištoljem i revolverom, spakovao u najlonsku kesu i predao okrivljenom Lazareviću, koji je posle toga pozvao okrivljenog Milijanovića na mobilni telefon sa karticom na kojoj je pod šifrom 'Rade' bio umemorisan samo njegov broj telefona, da dođe na prethodno dogovoreno mesto pod šifrom 'Dvojka', kako bi mu vratio delove uniforme", dodato je u presudi.

(Telegraf.rs)