MOGU SAMO DA ME UBIJU, NE ODUSTAJEM" Pokrenuta peticija za Branislava (24): Traže se veće kazne za ubice!

Povećanje zakonskih kazni za nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom, ali i oštrija primena već postojećih zakonskih odredbi, zahtevi su Inicijative "Dostojanstven život", koja je na tribini održanoj u ponedeljak uveče Beogradu započela prikupljanje potpisa za izmene Krivičnog zakonika, a koje će, nakon završetka akcije, dostaviti Skupštini Srbije kao zakonodavcu, ali i pravosuđu, koje te kazne izriče.

Neposredni povod za ovu inicijativu je smrt Branislava Milenkovića, mladića koji je imao samo 24 godine kada je, posle kraće rasprave, naočigled prolaznika, usred dana, u centru Beograda, zadobio udarac nakon kog je pao, glavom udario o beton i preminuo posle 85 dana borbe za život u Urgentnom centru.

Postupak je i dalje u fazi istrage, osumnjičeni Marko P. je saslušan, ali se brani sa slobode, dok porodica mladića, ali i članovi Inicijative "Dostojanstven život", upozoravaju da je problem mnogo širi od jednog slučaja, jer, kako navode, porazna statistika pokazuje da se za dela u kojima neko od posledica prebijanja izgubi život u Srbiji najčešće izriču kazne u donjem delu zakonskog raspona.

Predsednica izvršnog odbora Inicijative "Dostojanstven život" Sofija Stojković rekla je da je ova organizacija osnovana 20. aprila 2025. godine sa ciljem građanskog aktivizma i unapređenja delovanja u oblastima ljudskih i manjinskih prava, kulture, umetnosti, obrazovanja, zdravstva, socijalne pravde, ekologije, rodne ravnopravnosti i lokalne zajednice.

Kako je navela, tribina je organizovana kako bi se pokrenula inicijativa za izmenu Krivičnog zakonika Republike Srbije, posebno u delu koji se odnosi na nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom, ali i na druge stavove člana 121 Krivičnog zakonika koji tretiraju nanošenje teških telesnih povreda.

- Okupili smo se večeras radi pokretanja inicijative za izmenu Krivičnog zakonika Republike Srbije, posebno u onim članovima koji se odnose na nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom, ali i svih drugih stavova člana 121 Krivičnog zakonika koji tretira nanošenje teških telesnih povreda. Povod za ovu izmenu je brutalno prebijanje Branislava Milenkovića 21. novembra 2025. godine, koji je podlegao nanetim povredama 85 dana kasnije u Urgentnom centru u Beogradu, u svoje 24 godine života - rekla je Stojković.

Ona je podsetila da je za ovo krivično delo trenutno predviđena kazna od dve do 12 godina zatvora, ali da je sudska praksa u Srbiji takva da se kazne, po pravilu, izriču u donjoj polovini propisanog raspona.

"Oni ne ubijaju samo žrtvu, već i roditelje i najbliže"

Govoreći o primerima iz sudske prakse, Sofija Stojković navela je nekoliko slučajeva u kojima su mladi ljudi izgubili život nakon jednog udarca, pada na beton ili napada iz obesti, dok su kazne za počinioce bile dve godine, dve godine i osam meseci ili tek nešto više od zakonskog minimuma.

- Jedan od primera odnosio se na vršnjački sukob mlađih punoletnika, kada su se dvojica srednjoškolaca potukla u školskom dvorištu zbog devojke, a stariji mladić je mlađem zadao udarac u predelu vrata, što je izazvalo trenutni zastoj srca i smrt na licu mesta. Sud ga je osudio na dve godine zatvora, uzimajući u obzir njegovu mladost, ranije primerno ponašanje, kajanje i činjenicu da je u pitanju bila povreda koja izuzetno retko dovodi do smrtnog ishoda - ispričala je Stojković.

Drugi slučaj koji je navela Sofija Stojković, odnosio se na prepirku na ulici, tokom koje je, kako je navela, optuženi oštećenom zadao jedan udarac pesnicom u glavu. Oštećeni je izgubio ravnotežu, pao unazad, glavom udario u asfalt, zadobio prelom lobanje i preminuo dva dana kasnije. Napadač je osuđen na dve godine zatvora, odnosno zakonski minimum.

Treći slučaj, kako je navela, dogodio se u pekari, kada je mladić od 22 godine stajao u redu, sam i ni sa kim nije komunicirao, a grupa pijanih i agresivnih mladića prošla je pored njega. Jedan od njih mu je prišao, dodirnuo ga po ramenu da se okrene i potom mu zadao snažan udarac pesnicom u vrat.

- Mladić je momentalno izgubio svest, pao unazad i udario potiljkom o beton. Zadobio je tešku frakturu lobanje i preminuo nekoliko sati kasnije. Presuda: Viši sud je optuženog osudio na svega dve godine i osam meseci zatvora. Kako je sud obrazložio ovako nisku kaznu? Kroz pravni apsurd. Nije bilo kontinuiteta u nasilju, sud navodi da je zadao samo jedan udarac i da se zaustavio, što navodno dokazuje da nije hteo smrtni ishod. Splet nesrećnih okolnosti, tretira se da jačina udarca nije bila smrtonosna već da je smrt nastupila kao posledica pada na beton, kao da je u pitanju nesrećan slučaj, a ne direktna posledica divljačkog napada. Mladost i neosuđivanost, standardni izgovori - navela je Sofija Stojković.

Ona je takođe dodala da su to minimalne kazne koje su dobili osuđenici, kao i da uz primereno vladanje mogu brže da izađu na slobodu.

- Ove minimalne kazne od dve i tri godine u praksi znače da osuđeni zločinci, nakon odsluženja dve trećine kazne i dobrog vladanja, prođu sa svega godinu i po dana iza rešetaka za ugašen ljudski život, ali ne samo to, jer oni tako ubijaju i roditelje ubijenih i zauvek unište živote njihovih najbližih. Niko u ovoj zemlji nije saglasan sa tim da ugašeni životi njihovih najmilijih, očeva, majki, sinova, ćerki, ne vrede više od godinu dana u zatvoru i to samo zato što ti zlikovci ne znaju da verbalne rasprave reše rečima, nego potežu za pesnicama i ubijaju - poručila je Stojković.

Kazne od pet do 15 godina

Inicijativa "Dostojanstven život" od države traži da poveća zakonom propisane kazne za nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom, i to sa sadašnjih 2 do 12 godina na 5 do 15 godina zatvora.

Od pravosuđa, istovremeno, traže da izrečene kazne ne budu po pravilu minimalne i da sudovi, prilikom odlučivanja, u većoj meri imaju u vidu posledicu - izgubljen ljudski život, ali i uništene porodice koje nakon takvog gubitka nastavljaju da žive sa posledicama koje nijedna presuda ne može da izbriše.

Na tribini je počelo i simbolično prikupljanje potpisa za peticiju, a najavljeno je da će Inicijativa obilaziti gradove širom Srbije kako bi što veći broj građana podržao zahtev za promenu zakona i drugačiji odnos sistema prema nasilju koje se završava smrću.

Filip Čolović: "Moj brat je ubijen iz čiste dosade"

Na tribini je govorio i pisac i reditelj Filip Čolović, brat ubijenog Fedora Frimermana, koji je rekao da se, nažalost, uvek odaziva ovakvim akcijama, jer i sam nosi gubitak koji porodica nikada ne može da prevaziđe.

- Moj brat, Fedor Frimerman, ubijen je 2013. godine i uvek sam se, nažalost, odazivao ovakvim akcijama. Za ovaj slučaj čuo sam na snimanju, glumci su mi preneli, a to je deo našeg sveta i to što ja nisam poznavao njegovog sina ne čini ovaj slučaj ni manje bolnim, niti manje teškim meni samom, a ni okolini - rekao je Čolović.

On je istakao da u ovakvim slučajevima postoje dva ključna aspekta: način na koji se društvo odnosi prema nasilju i način na koji funkcioniše pravosudni sistem.

- Kada govorimo o ovakvim slučajevima, tu postoje dva aspekta. Prvi je kako se mi kao društvo odnosimo prema ovome, a druga stvar je pravosudni sistem, i u oba ta dela postoje brojni problemi koji otežavaju porodici da se pomiri sa ovim gubitkom koji, nažalost, svi mi nosimo u sebi i nosićemo do kraja života - naveo je Čolović.

Kako je rekao, Srbija je društvo koje je naviklo da blagonaklono gleda na nasilje i na rešavanje sukoba pesnicama, dok se posledice takvog odnosa najčešće vide tek onda kada neko izgubi život.

- Mi živimo u jednom nasilničkom društvu. To pokazuju stvari koje se dešavaju oko nas i sada. Mi smo navikli na to neko blagonaklono gledanje prema nasilju, prema rešavanju sukoba nasiljem - rekao je on.

Govoreći o smrti svog brata, Čolović je rekao da je dugo pokušavao da pronađe razlog zbog kog se takvo nasilje dogodilo, sve dok nije morao da se suoči sa činjenicom da ponekad racionalnog razloga nema.

- Nakon smrti mog brata ja sam se dugo bavio tom temom, pokušavao sam da nađem razlog zašto se to desilo, jer vi ne možete to da shvatite, da nekada i nema razloga za takvo nasilje i ne postoji nikakav racionalni razlog. Moj brat je takođe ubijen bez da je postojala neka ljubomora, neka prethodna svađa, neki neraščišćeni računi ili bilo šta slično. On je ubijen iz čiste dosade tog obezbeđenja - rekao je Čolović.

Posebno je naglasio da su, od četvorice osuđenih za ubistvo njegovog brata, dvojica već imala ozbiljnu kriminalnu prošlost i dela nanošenja teških telesnih povreda.

- To znači da su oni bili na slobodi i nastavili su sa svojim delovanjem. U tom sistemskom lancu propušteno je nešto i oni niti su kažnjeni adekvatno, niti su njihovi primeri delovali preventivno na neke naredne slučajeve - rekao je Čolović.

"Želim da znam da dete mogu da pošaljem do prodavnice i da će se vratiti"

Glumac i član Inicijative "Dostojanstven život" Fuad Tabučić rekao je da nesreća uvek deluje kao nešto što se dešava nekom drugom, sve dok ne postane priča ljudi koje poznajemo, volimo ili sa kojima delimo isti strah - strah roditelja da dete pošalje na ulicu i ne zna da li će se vratiti.

- Ja sam otac. Otac dvoje tinejdžera, zdravih, pravih, živih. Ja želim da takvi i ostanu, da žive u bezbednom svetu, da znam da mogu svog sina, koji ima 16 i po godina, da pošaljem do prodavnice, do samoposluge, i da znam da, čak i ako se sporečka i posvađa sa nekim, neće tu završiti svoj život - rekao je Tabučić.

On je poručio da je dužnost roditelja, ali i društva, da ulože svaki napor kako bi svet bio bezbednije mesto, ne samo za njihovu decu, već i za svu decu koja dolaze.

- Dužan sam kao roditelj pre svega da uložim sav napor i svu snagu ovog sveta da svoju decu, a i vašu decu, i sutra decu naše dece, zaštitimo i da damo sve od sebe da ovaj svet učinimo bezbednijim mestom. Da ove reči ne budu samo neka floskula, da ovo ne pokrene samo nesreća mojih prijatelja koji su to doživeli i koji imaju svoje nenadoknadive gubitke, nego da budemo dužni da pokrenemo svaku moguću inicijativu - rekao je on.

Tabučić je upozorio da se pitanje bezbednosti ne odnosi samo na mlade, već na svakog čoveka koji sutra može da se nađe na ulici, u prodavnici, na pumpi ili bilo kom javnom mestu, u situaciji u kojoj obična rasprava može da se završi tragedijom.

- Mi sad pričamo o nekim mladima i o deci, a da li će neko na ulici biti bezbedan, da li će mu sutra policajac reći: "Pa zašto ste vi išli u taj kraj?" To su strašne stvari - poručio je Tabučić.

"Zašto je sud na strani nasilnika i ubica?"

Na tribini se obratio i Nenad Milenković, otac Branislava Milenkovića, koji je, govoreći o uporednim podacima, naveo da su kazne za krivična dela u kojima fizički napad dovede do smrti u drugim državama neuporedivo strože nego u Srbiji.

Kako je rekao, Inicijativa je analizirala primere nekoliko zemalja, kako sa istoka, tako i sa zapada, da bi se izbegla bilo kakva pristrasnost.

- Nemačka: raspon tri do 15 godina. Čak 71 odsto osuđenih dobija dugogodišnje kazne između sedam i 12 godina. Rusija: raspon do 15 godina. Čak 78 odsto osuđenih dobija dvocifrene kazne, između 10 i 14 godina zatvora. Italija: raspon od 10 do 18 godina. 65 odsto osuđenih dobija kaznu od 10 do 14 godina, a 35 odsto osuđenih stroge kazne između 14 i 18 godina. U Sjedinjenim Američkim Državama, u zavisnosti od države, čak 84 odsto osuđenih za delo gde je napad doveo do smrti dobije kaznu višu od 12 godina zatvora - naveo je Milenković.

Potom je postavio pitanje gde je u svemu tome Srbija.

- Srbija: raspon od dve do 12 godina. Zvanična statistika Republičkog zavoda za statistiku i pravosudnih organa pokazuje da kod nas svega 10 odsto osuđenih dobije kaznu iznad osam godina zatvora. Između pet i osam godina dobije 28 odsto, a čak 62 odsto dobije kaznu u rasponu od dve do pet godina, uglavnom oko tri godine, jer sudovi maksimalno koriste olakšavajuće okolnosti poput "jednog udarca", "neosuđivanosti" ili "mladosti" - rekao je Nenad.

Govoreći kao otac koji je izgubio sina, ali i kao čovek koji je, kako je naveo, dva puta odgovorio na poziv države da je brani, Milenković je direktno pitao pravosudne organe zašto se prema žrtvama i njihovim porodicama postupa na takav način.

- Kao otac koji je izgubio sina iz nečije obesti, želim da postavim pitanje pravosudnim organima: Zašto ovo radite? Zašto se ovako ponašate prema našoj deci, prema našim žrtvama koje tragično završe? Zašto ste na strani nasilnika i ubica, a ne na strani onih koji izgube život? - pitao je Milenković.

On je dodao da tužioci i sudije primaju platu i da su završavali škole kako bi zastupali interese žrtava i države.

- Da li se interesi države zastupaju tako što se dodeli kazna od dve godine za ubijenog dečka? Da li je moguće da život u Srbiji vredi dve godine, a u Italiji pet puta više ili u Americi deset puta više? - pitao je Nenad.

"Ovo je za mog sina kasno, ali nije kasno za vašu decu"

Milenković je naglasio da je za njegovog sina, kao i za brata Filipa Čolovića, ova inicijativa došla kasno, jer njih više nema, ali da se upravo zato mora govoriti zbog svih drugih ljudi koji sutra mogu da izađu na ulicu i postanu žrtve nečijeg besa, obesti ili jednog udarca.

- Za mene, za mog sina, za njegovog brata, sada je ovo kasno, ali ovo sve govorimo zbog svih vas koji ste ovde, zbog osmoro dece koje imaju ovi ljudi koji sede ovde pored mene ukupno, zbog svih vas koji možete sutra da izađete na ulicu, da se neki idiot uhvati pre vas za korpu u prodavnici, za crevo na pumpi, za bilo šta, i da vam zada samo jedan udarac, mlad, neosuđivan dečko, i da dobije dve godine, a vas više nema - rekao je on.

Zato je pozvao prisutne da simbolično počnu sa potpisivanjem peticije.

- Želeo bih da vas pozovem da sada simbolično krenemo da potpisujemo ovu peticiju. Mi ćemo obilaziti gradove, bićemo svuda po ovoj Srbiji u narednim godinama jer, verujući Filipu, ovo će da potraje. Mene mogu samo da ubiju, ali ja da odustanem neću. Tako da hajde da vidimo ko će duže da izdrži - poručio je Nenad Milenković.

"Dostojanstven život" traži sistemsku promenu

Poruka tribine bila je da se ne traži osveta, linč, niti postupanje mimo zakona, već upravo suprotno. Da zakon bude jasan, da kazne budu ozbiljne i da se u sudskoj praksi prestane sa normalizovanjem nasilja koje se završava smrću.

Članovi Inicijative "Dostojanstven život" poručili su da će borba biti nastavljena kroz prikupljanje potpisa, obraćanje Skupštini Srbije, komunikaciju sa pravosuđem i obilazak gradova, jer, kako navode, nijedna porodica ne sme da ostane sama u borbi sa sistemom nakon što izgubi dete, brata, sestru, roditelja ili prijatelja.

Branislav Milenković tog dana je otišao do prodavnice i nije se vratio kući.

Njegova smrt sada je povod za inicijativu koja traži da se u Srbiji konačno otvori pitanje koliko vredi ljudski život, da li jedan udarac može da bude tretiran kao "splet nesrećnih okolnosti" kada iza njega ostane mrtav čovek, i da li društvo koje želi da bude bezbedno sme da pristane na to da za ugašen život kazna bude kraća od bola porodice koja ga nikada neće preboleti.

(Telegraf.rs)