„OBRAZOVAN, ALI NE I VASPITAN U LJUBAVI”: Sudija otkrio zašto je dečak pre izabrao kišu metaka nego majku

Predsednik sudskog veća Višeg suda u Beogradu, sudija Dragan Martinović, izrekao je danas presudu kojom su Vladimir i Miljana Kecmanović proglašeni krivim za krivična dela zapuštanje maloletnog lica i teško delo protiv opšte sigurnosti.

Sudija Martinović je tokom opsežnog i izuzetno emotivnog obrazloženja presude izneo do sada nepoznate detalje o psihičkom stanju dečaka-ubice, njegovim internet pretragama, ponašanju u kući, kao i o samom toku krvavog pira u OŠ „Vladislav Ribnikar”.

Preporučujemo

Sudnica je tokom čitanja liste povreda koje su pretrpela stradala deca bila preplavljena suzama - roditelji žrtava, porodica i prisutna javnost tiho su plakali, a pojedinci su morali da sednu kako bi prigušili jecaje.

Zašto je izricanje presude otvoreno za javnost?

Sudija Martinović je odmah na početku skrenuo pažnju da je donošenje presude namerno otvoreno za javnost zbog toga što su se u medijima ranije pojavljivale netačne informacije sa suđenja, koje je inače bilo zatvoreno.

Prema rečima sudije, tokom prvog glavnog pretresa neko iz sudnice je medijima lažno preneo odgovor dečaka na pitanje o njegovom dedi i porodici Zvicer na Cetinju. Sudija je precizirao da je dečak na to pitanje zapravo odgovorio: „Moj deda ništa nije uradio” i dodao da su mogli normalno da idu na Cetinje. Sudija je podsetio i na pretres tokom kojeg su svedočili oštećeni roditelji, nazvavši ga jednim od najtežih: „To je bio izuzetno emotivan pretres, kamen bi zaplakao”.

Foto: Telegraf.rs

Užasne internet pretrage i snimak sa kućne kamere

Tokom obrazloženja otkriveno je šta je maloletni ubica pretraživao na internetu u periodu pre masakra:

Pretraživao je najpoznatije školske pucače, smrtnu kaznu u Srbiji, izjavu majke jednog od napadača u Kolumbajnu, kao i spiskove američkih škola u kojima su se dogodile pucnjave.

Istaknuto je da je 8. marta pretraživao ekstremni pornografski film (odnos sa životinjom), ali i pucnjavu u Koloradu iz 1999. godine. Dečak je u iskazu potvrdio da je u tim pucačima pronašao inspiraciju za ono što je uradio.

Pretraživao je pojmove poput „kompleks niže i više vrednosti”, „antisocijalni poremećaj kod dece”, kao i rečenicu: „Volim životinje, da li i dalje mogu biti psihopata?”

Sudija je otkrio da dečak nije istraživao da li će biti kažnjen, već se nadao kazni kako bi se sklonio od svoje porodice. Zbog zaštite maloletnika, sudija je naglasio da ne može da iznese detalje njegove prepiske sa devojčicom sa kojom je bio u emotivnoj vezi.

Kao jedan od ključnih dokaza sa zatvorenog suđenja pomenut je video-snimak iz kuće Kecmanovića. Na snimku od 21:06 časova vidi se kako dečak prilazi kameri u dnevnoj sobi, maše u nju, smeje se, a zatim je prekriva.

„Izgledao je kao robot, đavo zaleđenog lica”

Sudija Martinović je preneo i potresno svedočenje jedne od preživelih devojčica iz učionice, koja je opisala izgled napadača tokom pucnjave:

„Izgledao je kao robot. Đavo zaleđenog lica... Overavao je decu na podu.”

Psihijatrijskim veštačenjem kod dečaka nije ustanovljena duševna bolest. Prema nalazima veštaka, on je planirao da iskoristi ukupno 92 metka. Na kraju je ispalio 66 projektila, od kojih je čak 50 pogodilo žrtve. Pucao je izuzetno brzo, a povrede pokazuju veliku žurbu tokom izvršenja zločina.

Otkriveno je i da je dečak razmišljao da li da obavesti majku o tome šta sprema, ali je odustao iz straha od njene reakcije. „Pre je izabrao da ispali veliku količinu metaka nego da obavesti svoju majku. Pre je pozvao policiju nego nju”, istakao je sudija.

Dokazano psihičko zapuštanje u porodici

Sud je kroz obrazloženje oštro ukazao na potpunu zakazak vaspitanja u kući Kecmanovića, naglasivši da je otac Vladimir u četiri navrata obučavao sina da rukuje vatrenim oružjem.

Sudija je naveo da su roditelji sina zapuštali do te mere da kobnog jutra niko od njih nije ušao u njegovu sobu da ga proveri, niti su ga ikada pitali zašto je prethodno pokrio kameru u dnevnom boravku. Sud je odbio odbranu roditelja da to nisu činili iz „poštovanja privatnosti”, uz obrazloženje da je kamera pokrivala zajednički dnevni boravak i hodnik, a ne spavaću sobu ili kupatilo.

„Ovde ne pričamo o školovanju, već o vaspitanju. Dečak je bio obrazovan, ali ne i vaspitan u ljubavi. Nije imao poverenja u svoje roditelje da im prenese kako se oseća. On je i sam tokom izjave rekao: 'Ako sam ovo uradio, nisam mogao biti dobar dečak'”, obrazložio je sudija i dodao da je dečak tek tokom boravka u bolnici, zahvaljujući lekarima i policiji, delimično sazreo i pronašao veru u Boga. Sada mu je, kako kaže, jasno zašto mu je otac ponavljao da ne priča nikome da ga je vodio u streljanu.

Inicijativa za promenu zakona

Za sam kraj, sudija Dragan Martinović je poručio da sud smatra da su okrivljeni roditelji krivično delo izvršili sa eventualnim umišljajem. Izrazio je nadu da će ova presuda, mimo svake politike, biti snažan zamajac za izmenu domaćeg zakonodavstva.

„Nadamo se da će ova presuda podstaknuti izmenu zakona u smislu smanjenja starosne granice za krivičnu odgovornost maloletnika, kao i uvođenje stroge zabrane pristupa deci u streljanama”, zaključio je sudija Martinović.

Sve o ovom slučaju čitajte na BLOGU!

(Telegaraf.rs)