"Moram da proslavim što smo živi": Milorad i njegova ćerka za dlaku izbegli SMRT u Guči

U Guči se sinoć, oko jedan ujutru, desio incident u kome je došlo do curenja amonijaka u jednoj hladnjači. Povređeno je nekoliko lica.

Za stanvnicima Guče je teška i napeta noć, posebno onih meštana koji žive u Ulici Prvomajskoj nakon što je došlo do akcidenta i curenja amonijaka u hladnjači koja se tu nalazi.

Preporučujemo

Jedan od njih je Milorad Kovačević koji živi tačno prekoputa hladnjače u kojoj je došlo do curenja. On je ekipi Telegrafa ispričao šta se sinoć dogodilo.

- Kuća mi je baš preko puta hladnjače. Moja ćerka i ja smo sinoć legli. U jednom momentu ona je samo povikala: "Tata, dođi ovamo!". Ja sam njoj rekao: "Amonijak, 'ćero."  Moja ćerka je počela da se guši, pozvala me je da hitno dođem. Dete nije znalo šta je guši. I onda mi je rekla da bežimo. Uspeli smo da izađemo iz kuće i dvorišta u poslednjih deset sekundi, jer je tolika koncentracija amonijaka mogla biti smrtonosna. Bili smo ugroženi životno, ali uspeli smo da izbegnemo da ne nastradamo - rekao je Milorad za Telegraf.

Kao i drugi očevici, i on je video ogroman otrovni oblak koji se nadvio nad Gučom i sa ćerkom je panično počeo da budi sve komšije.

- Tamo smo videli oblak dima, u stvari oblak amonijaka. To je pod visokim pritiskom izlazilo da je došlo do centra varoši. Ljudi su se budili, kao što smo i mi budili komšije, a onda komšije bude ove druge komšije, jednostavno da pokušamo da pomognemo koliko se pomoći može, jer ljudi su ovde, noć je, spavali, i to je veoma otežavajuća okolnost. Treba ljude probuditi, a da ne znaju ni oni šta se dešava. Tako da smo uspeli, bar koliko-toliko, da te ljude obavestimo, i na kraju krajeva, prošlo je onako kako je prošlo. Nema žrtava, srećom - prisetio se.

Ovo nije prvi put da dolazi do akcidenta sa amonijakom. Slična situacija se desila i 2008. godine.

- To je bilo u manjem obimu i to je izašlo na ventil sigurnosti. Nije baš bilo bezazleno, ali je bilo manjih razmera. Ovo je baš "maksimalno". Jedva su uspeli da zatvore taj ventil, koji je to ventil, njima tamo falio, ne znam, ali eto, dešava se - ispričao je Milorad.

Kako on, kao i ostali meštani, navodi, hladnjača je napunjena amonijakom pre samo pet dana.

- Oni su to napunili pre pet dana, mada se osećao pomalo taj amonijak, negde je cureo. Ne mogu da znam baš tačno gde, kako, ali se osećalo. Neko je zatajio ili nešto je zatajilo, ne mogu da znam da li je ljudski faktor ili je to tamo neki ventil - istakao je.

Većina ljudi je pobegla na benzinsku pumpu koja se nalazi na uzvišenju gde je vazduh bio nezagađen amonijakom.

- Ljudi su se snalazili. Mi smo ovde okruženi ovim brdima. Jednostavno, kako se ko snašao. Jer kad je otrov u pitanju, tu nema milosti, nego beži gde možeš. To je tako, nema druge. Dobro je što niko nije nastradao. A to što je meni puna kuća amonijaka - izvetriće, šta ću - kazao je i dodao:

- Stavio sam vodu u kadice. Taj amonijak voda privlači iz sobe i to je to. Vremenom, on će da iščezne, ali nije baš jednostavno, treba sve uraditi - izjavio je.

Otkrio je i zašto je amonijak toliko opasan i potencijalno smrtonosan.

- Tada nema kiseonika. Dolazi do gušenja. Samo što sam ja čovek koji ima neko iskustvo, pa onda, normalno, mokar peškir preko lica i u tom momentu beži što dalje. To je tako, nema druge - objasnio je.

Deca su posebno teško podnela sinoćni incident, a mnoga su i povraćala.

- Bilo je dece i bilo im je muka. Amonijak izaziva stomačne tegobe. To je tako. Koliko je njih bilo, ne bih znao da kažem, ali bilo je masovno. Ne bi valjalo da se ovo ponovi - naglasio je.

Milorad je istakao i da se najviše uplašio za svoje pse, jer ih je u tom haosu ostavio kod kuće, što je jako zabrinulo i njega i njegovu ćerku.

Foto: Telegraf.rs

- Imam dva psa, oni su moja porodica i mnogo ih volim. A moja ćerka isto, mnogo smo brinuli dok smo bili na tom putu tamo kružnom - šta je sa njima. Mislim, to je nešto što ljudi možda ne mogu da shvate. Ta ljubav prema njima je ogromna. Ogromna ljubav. I oni znaju da uzvrate. To su moja Malena i Garov - naglasio je.

Ispričao nam je i da se vratio jutros kući, oko 7 ujutru, a da su to vreme proveli kod njegove tetke u centru varoši.

Zahvalan je što se sve dobro završilo i da nije došlo do tragedije, a da će ovaj dan pamtiti do kraja života.

- Moram da proslavim, još 10 sekundi i ne bi bili danas ovde ni ja ni moja ćerka - zaključio je Milorad.

(Telegraf.rs)