Silovali, palili i kasapili žene i decu: Zločini zbog kojih je uvedena doživotna robija

Od kada je kazna doživotnog zatvora uvedena u Krivični zakonik Srbije, najteža kazna koju domaće pravosuđe poznaje izricana je u slučajevima koji su duboko potresli javnost. Reč je o otmicama, ubistvima dece, ženama koje su ubijene nakon godina nasilja, bivšim partnerkama koje su stradale i pored zabrana prilaska, starijim i nemoćnim žrtvama, ali i zločinima koji su po svojoj surovosti i okolnostima ostali upamćeni kao jedni od najtežih u novijoj istoriji Srbije.

Prema dostupnim podacima, kazna doživotnog zatvora u Srbiji je od 2019. godine izrečena 18 puta. Posebno zabrinjava podatak da su u 15 slučajeva žrtve bile žene i devojčice, što još jednom otvara pitanje femicida, porodičnog nasilja, proganjanja, prijavljenih pretnji i zaštite žrtava pre nego što se dogodi najgori ishod.

Neki od osuđenih već pravnosnažno služe najtežu kaznu, ali u pojedinim slučajevima prvostepene presude još nisu konačne, dok su neke odluke ukidane ili preinačavane u postupku pred apelacionim sudovima.

Ninoslav Jovanović "Malčanski berberin"

Prva izrečena kazna doživotnog zatvora u Srbiji vezuje se za ime Ninoslava Jovanovića, poznatog kao "Malčanski berberin". On je osuđen zbog otmice i zlostavljanja dvanaestogodišnje devojčice iz okoline Niša, slučaja koji je krajem 2019. godine pokrenuo jednu od najvećih potraga u Srbiji.

On je 20. decembra 2019. godine u niškom naselju Brzi Brod oteo dvanaestogodišnjakinju koja je krenula u školu. Deset dana je najsurovije zlostavljao, držaо ju je u zatočeništvu, vukao kroz napuštene kuće i zemunice i izmicao poteri u kojoj su policija, pripadnici bezbednosnih službi, meštani, rođaci i brojni građani pretraživali teren u nadi da će dete biti pronađeno živo. Slučaj je izazvao ogromnu pažnju javnosti, a strah porodice i cele zajednice rastao je iz dana u dan.

Devojčica je pronađena živa krajem decembra, dok je Jovanović uhapšen 5. januara 2020. godine na seoskom groblju gde se skrivao. Tokom postupka, sud je ocenio da je reč o jednom od najtežih krivičnih dela, posebno imajući u vidu uzrast žrtve, trajanje otmice i činjenicu da je Jovanović bio višestruki povratnik.

Tokom suđenja Ninoslav Jovanović nije pokazao ni zrnce kajanja i služio se svim mogućim sredstvima kako bi izbegao kaznu, uključujući i brojne zahteve za izuzeće delilaca pravde. Ni nakon donošenja pravnosnažne presude nije se smiro već je pokušao da je obori izjavljivanjem vanrednog pravnog leka koji je Vrhovni kasacioni sud odbio.

Viši sud u Nišu izrekao mu je doživotnu kaznu zatvora, a presudu je kasnije potvrdio Apelacioni sud u Nišu. Time je ova presuda postala prva pravnosnažna doživotna kazna u Srbiji.

Pre otmice devojčice, odležao je dvanaest godina robije zbog silovanja i pokušaja silovanja dve maloletnice koje je takođe izvršio ubrzo nakon što je pušten iz zatvora zbog istovrsnih krivičnih dela. Njegova porodica je pokušala da za Jovanovića pronađe opravdanje ističući da je psihijatrijski bolesnik ali veštačenja nisu pokazala da je Malčanski berberin patio od bilo kakvog stanja koje bi uticalo na njegovu uračunljivost.

Ninoslav Jovanović je preminuo 8. jula 2022. godine tokom izdržavanja kazne, a sahranjen je upravo na onom groblju gde ga je pronašla policija, uz nekoliko članova porodice, kao i meštana.

Dve meštanke koje su otišle na njegovu sahranu su novinarima rekle da je to zato što "ništa loše njima nije učinio".

- Znamo ga od deteta, on nije bio loš za nas. Nikad ništa loše nije učinio u selu, a šta je radio tamo na strani, mi ne znamo - prokomentarisala je tada svoju odluku da prisustvuje Berberinovoj sahrani, jedna od njih.

Prozvan je "Malčanski berberin" zbog svog bolesnog običaja da svoje žrtve ošiša na ćelavo nakon što ih napastvuje.

Zbog ljubomore iskasapio bivšu 

Druga pravnosnažna kazna doživotnog zatvora u Srbiji izrečena je Dejanu Daboviću iz Herceg Novog, koji je osuđen zbog ubistva bivše devojke Dušanke Jocović u Novom Sadu.

Ubistvo se dogodilo 26. decembra 2019. godine u Novom Sadu, nakon što je Dabović došao iz Crne Gore i iznajmio smeštaj u blizini zgrade njegove bivše partnerke, nakon čega ju je dva dana pratio pre kobnog događaja.

Prve informacije ukazivale su na to da je muškarac na ulici usred dana izbo 25-godišnju devojku u Novom Sadu. Nakon zločina je seo u automobil i odvezao se u nepoznatom pravcu, ostavivši nesrećnu Dušanku da krvari u haustoru u kom ju je sačekao i napao.

Dušanka je imala ubodne rane u predelu dušnika i grudnog koša, te je Hitna pomoć u naselju Grbavica zatekla prizor koji je bio jeziv. Devojka je ležala na ulici, dok joj je iz usta išla krv. Oko nje su bile kese iz kojih je, kada ih je ispustila, poispadalo voće i povrće. Život joj je oduzet dok se vraćala iz nabavke, ni do bolnice nije stigla. Uprkos upornosti lekara i tome što je bilo više pokušaja reanimacije, umrla je u sanitetu Hitne pomoći, na putu ka bolnici.

Dabović je ubrzo uhapšen zbog ubistva. Policija ga je istog dana, u večernjim satima, presrela na ulici dok je izlazio iz hostela u kom je boravio.

Kako je rekao, "bilo mu je drago da je nije video sa drugim muškarcem". Tog četvrtka ju je sačekao u prolazu ispred zgrade i oduzeo joj život.

Na saslušanju je rekao da mu je, kada joj je kobnog dana prišao da razgovaraju, tokom rasprave "pao mrak na oči".

- Pre nekoliko meseci smo raskinuli dugogodišnju vezu. Voleo sam je. Iako smo živeli odvojeno, ja u Herceg Novom, ona u Novom Sadu, gde je radila. U četvrtak sam neko vreme čekao Dušanku ispred zgrade. Video sam je da ide s posla s kesama punim voća i povrća. Istrčao sam ispred nje, a ona je počela da viče da je ostavim na miru. Ne znam, puklo mi je nešto u glavi, izvukao sam nož iz jakne, ostalo sve znate - rekao je na saslušanju.

Kada je shvatio da devojka ne diše, seo je u automobil i otišao u hostel da se presvuče. Kako je rekao, to je uradio, jer je svuda po njemu bila Dušankina krv. Odlučio je da se vrati u Crnu Goru. Pozvao je taksi i i samo što je uzeo kofer i pošao ka vozilu, presrela su ga dva inspektora u civilu.

Dušankina drugarica je za medije nakon ubistva ispričala da je i Dušanka državljanka Crne Gore, a da je u Novom Sadu bila osam godina. Dejan i ona imali su razmirice, jer on nije želeo da dođe u Novi Sad, a Dušanka nije htela da se vrati u Crnu Goru.

Dabović je pravnosnažno osuđen na doživotni zatvor, a njegovi pokušaji da kaznu služi u Crnoj Gori nisu prihvaćeni.

Kako je navedeno u presudi, u toku napada je uporno pokušavao da joj oduzme mobilni telefon, pa ju je, nakon prepirke, osam puta udario šakom i četiri puta povukao oštricom noža preko njenih ruku i šaka. Četiri puta ju je ubo u predelu vrata i grudnog koša, zbog čega je oko 10 minuta trpela bolove jakog intenziteta koji prevazilaze uobičajene bolove, od kojih povreda je Dušanka preminula. Na taj način je, kako je ocenio sud, Dabović realizovao svoju nameru za bezobzirnom osvetom, čime je izvršio krivično delo teško ubistvo.

Dabović je kaznu doživotnog zatvora u Srbiji izdržavao u pritvorskoj jedinici OZ Novi Sad, nakon čega je najpre sproveden na izdržavanje kazne u KPZ Sremska Mitrovica, a nakon toga u KPZ Beograd - Novi zavod, Padinska Skela, gde se i danas nalazi.

Ovaj slučaj je posebno uznemirio javnost jer se dogodio na javnom mestu, usred dana, i jer je žrtva bila mlada žena koja je pokušala da nastavi život posle prekida veze.

Maltretirao, silovao, pa ugušio staricu

Virđinel Jovanov osuđen je na doživotni zatvor zbog silovanja i ubistva starije žene u selu Rečica kod Požarevca. Žrtva je bila Radinka Kostić, žena od 82 godine, koja je svirepo ubijena u svojoj kući.

Prema navodima iz postupka, Virinđel Jovanov je ušao u dom starice, napao je, fizički maltretirao i silovao, a zatim nesrećnu ženu ugušio jastukom. Sud je ovaj slučaj ocenio kao naročito težak, imajući u vidu da je žrtva bila starija, nemoćna i u sopstvenoj kući, mestu gde je trebalo da bude najbezbednija.

Prvobitno mu je bila izrečena kazna od 20 godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Kragujevcu preinačio presudu i izrekao kaznu doživotnog zatvora, ističući da je Jovanov pokazao totalno odsustvo ljudskosti napadajući potpuno nemoćno i staro lice.

Ovaj slučaj ostao je upamćen kao jedan od najpotresnijih zločina nad starijom osobom, jer je žrtva napadnuta u svom domu, bez mogućnosti da se zaštiti ili dozove pomoć.

Polio je benzinom, pa zapalio

Radomir Blagojević pravnosnažno je osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva Zorice Kalinić u Surčinu, kao i zbog krivičnog dela silovanje koje je počinio nad drugom ženom.

Zločin se dogodio 13. jula 2020. godine. Prema presudi, Blagojević je Zoricu Kalinić polio benzinom i zapalio, nakon čega je žena u bolnici preminula od zadobijenih povreda. Napad se dogodio u zgradi u kojoj je žrtva živela, dok je svega mesec dana pre toga silovao ženu R. N. u svojoj kući u Smederevu, nakon čega je pobegao.

Prvostepenu presudu izrekao je Viši sud u Beogradu, a Apelacioni sud u Beogradu kasnije je pravnosnažno potvrdio kaznu doživotnog zatvora.

Apelacija je utvrdila da je Viši sud u Beogradu pravilno postupio kada ga je osudio za teško ubistvo i izrekao najveću kaznu. Prihvaćena mu je olakšavajuća okolnost da je priznao izvršenje radnji na štetu oštećene Zorice Kalinić, dok su mu otežavajuće okolnosti praćenje Zorice, zatim način na koji je izvršio krivično delo, jer ju je polio benzinom čim mu je okrenula leđa u trenutku kada je ulazila u zgradu u kojoj je živela. Bacio je na nju celu kanticu i upaljačem je zapalio.

Otežavajuće je i njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, budući da se, iako je video da oko njega sve gori, samo okrenuo i otišao iz ulaza, da je nakon toga, prema sopstvenom kazivanju, prvo išao sporednim ulicama ka Surčinu, a onda ušao u neki autobus prema gradu, potom otišao do Pančeva, te obalom Dunava peške otišao u svoje selo gde je stigao oko 4.30 časova ujutru, a tek sutradan rekao šta je učinio nesrećnoj Zorici.

Ova presuda se navodi kao šesta pravnosnažna doživotna kazna u Srbiji.

Kuhinjskim nožem ubio ženu, ćerku rasekao po rukama

Dejan Pavlović iz Vranja pravnosnažno je osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva supruge Slavice Pavlović.

Zločin se dogodio u martu 2022. godine, prema informacijama iz sudskog postupka, žena je najpre bila teško povređena, nakon čega je preminula u bolnici, pa je delo prekvalifikovano iz pokušaja ubistva u teško ubistvo. Ovaj slučaj je posebno težak jer se dogodio u porodičnom okruženju i jer je, prema navodima koji su pratili postupak, nasilje bilo deo šireg porodičnog konteksta.

Dejan Pavlović je 23. marta prošle godine sa umišljajem ubio suprugu kuhinjskim nožem, koju je prethodno zlostavljao, a na teret su mu stavljena još dva krivična dela nasilje u porodici koje je učinio nad svojim ćerkama, jednom tad maloletnom.

Nakon što je nožem izbo suprugu, Dejan Pavlović je posekao i njihovu ćerku koja je pokušala da zaštiti majku.

Pavlović je tri meseca nakon kršenja hitne mere protiv nasilja u porodici lišio života svoju suprugu, a on je prethodno osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vranju zbog dva krivična dela nasilje u porodici na štetu pokojne supruge i majke.

Pavlović je osuđen i za nasilje u porodici, a izrečena mu je i mera obaveznog lečenja od alkoholizma. Apelacioni sud u Nišu potvrdio je doživotnu kaznu zatvora, čime je presuda postala pravnosnažna.

Ubio, pa spalio celu porodicu zbog novca

Jedan od najpoznatijih slučajeva u kojima je izrečena doživotna kazna jeste slučaj Gorana Džonića, penzionisanog vatrogasca iz okoline Aleksinca, osuđenog za ubistvo tročlane porodice Đokić.

Vlasnik menjačnice Goran Đokić iz Aleksinca, njegova supruga Gordana i dvadesetpetogodišnja ćerka Lidija svirepo su ubijeni 26. septembra 2021. godine. Ubijeni su iz vatrenog oružja, a njihova tela potom su zapaljena, dok je istraga dovela do njihovog rođaka Gorana Džonića.

Prema presudi, motiv zločina bio je koristoljublje. Džonić je osuđen jer je ubio brata od tetke Gorana Đokića, njegovu suprugu Gordanu i njihovu ćerku Lidiju, a zatim pokušao da prikrije tragove zločina.

Porodica Đokić je, prema navodima iz postupka, kobne večeri bila na putu kući. Džonić ih je poznavao, imao je njihovo poverenje i upravo ta činjenica dodatno je potresla javnost. Tokom istrage i suđenja pominjalo se da je novac bio razlog zbog kog je odlučio da počini zločin.

Viši sud u Nišu prvostepeno ga je osudio na doživotni zatvor, a Apelacioni sud u Nišu potvrdio je presudu. Džonić je, nakon izrečene presude izustio samo jedno pitanje: "Zašto?"

Prema rečima sudije Marka Draškovića, sud je većao sve dokaze i ustanovio da je Goran Džonić kriv, kao i da je sam priznao da je bio na licu meta, te da je umešao i druge osobe za koje je utvrđeno da nisu bile sa njim. On j etakođe dodao da je Džonić na glavnom pretresu izmenio odbranu, te da je tvrdio da g aje tukla policija, a zašta nije bilo dokaza.

- Tvrdili ste da niste krivi, da su sve besmislice. Međutim, niste odgovorili na pitanja kako to da su čaure pronađene na mestu zločina ispaljene iz pištolja koji je oduzet iz stana u Aleksincu. A rekli ste da ste vi jedina osoba koja je imala kontakt sa tim pištoljem. Niste objasnili odakle Lidijin DNK na pištolju niti odakle vaš DNK na novcu oduzetom od Đokića i kesama u kojima se nalazio. Postoji čitav niz drugih dokaza, izjave svedoka, snimci video nadzora kako kupujete benzin koiji dokazuju da ste baš vi izvršili zločin - rekao je sudija Mirko Drašković.

Komentarišući visinu kazne, sudija Marko Drašković je rekao da je samo najstroža odgovarala zločinu.

- Ovakva kazna je jedino ispravna za ovako monstrouzan zločin. Ona neće vratiti Đokiće, ali predstavlja satisfakciju porodici i odgovor društva da postoji nulta tolerancija na ovakva dela. Niste pokazali kajanje, a o monstrouznosti zločina govori to što ste tela zapalili - rekao je sudija.

Džonić je nakon izricanja presude burno reagovao, počeo je da viče da nije kriv i da će da se ubije. Ustao je sa klupe i udario glavom o sto, anda se otimao strojici stražara koji su priskočili kako bi ga smirili i izveli iz sudnice.

Time je Džonić pravnosnažno osuđen na najtežu kaznu.

Tukao devojčicu (2) dok nije izdahnula

Miloš Nikolić iz sela Donji Dejan pravnosnažno je osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva dvogodišnje devojčice u Zaječaru, ćerke svoje vanbračne supruge.

Zločin se dogodio 21. februara 2023. godine, a dete je preminulo od posledica teškog nasilja. Slučaj je potresao javnost upravo zbog uzrasta žrtve - devojčica je imala samo dve godine.

U obdukcionom nalazu koji je nakon smrti devojčice dostavljen Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, smrt deteta je nastupila neposredno usled prestanka disanja i srčanog rada, uzrokovanog obimnim jakostepenim povredama glave i posledičnim razvojem jakostepenog otoka mozga. Kod deteta su utvrđene i druge povrede koje sve zbirno predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život.

Veštačenje sudskog veštaka iz oblasti neuoropsihijatrije ukazuje da je Miloš Nikolić u vreme ubistva, bio u stanju srednjeg pijanstva, odnosno bio je pod dejstvom alkohola sa količinom alkohola u krvi od 1,63 promila.

Viši sud u Zaječaru izrekao je Nikoliću doživotnu kaznu, a Apelacioni sud u Nišu odbio je žalbu odbrane i potvrdio prvostepenu presudu. Time je kazna postala pravnosnažna, a Nikolić osuđen zbog toga što je u iznajmljenom stanu u Zaječaru, više puta po glavi i telu udario dvogodišnju ćerku svoje vanbračne supruge i teško je povredio, a dete je prevezeno u Zdravstveni centar u Zaječaru gde je preminulo.

Sud je izricanjem najteže kazne poslao jasnu poruku da zločini nad decom, posebno u okruženju u kojem bi trebalo da budu zaštićena, predstavljaju najteži oblik krivičnog dela.

Pocepao joj odeću, pa je izbo nožem

Stojan Ilić iz Ripnja pravnosnažno je osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva šesnaestogodišnje Nevene Petrović i pokušaja ubistva članova njene porodice.

Zločin se dogodio 10. aprila 2023. godine u Ripnju, tako što je Stojan Ilić najpre bio u porodičnoj kući devojčice, odakle je odvezao nju i njenog brata do prodavnice, da kupe baterije. Kada je njen brat izašao do prodavnice, nije ih zatekao na ulici jer je Stojan Ilić Nevenu odvezao na put u blizini pruge Beograd-Niš.

Došlo je do svađe, a kada je ona izašla iz vozila, Stojan je, navodno, počeo da je vuče i obnažuje, dok se ona opirala, pa je počeo da je ubada nožem u predelu trupa, vrata i ruke, usled čega je trpela jake bolove i zadobila teške telesne povrede opasne po život, od kojih je preminula.

Nakon što je izvršio ubistvo vratio se u njenu porodičnu kuću i nožem napao članove njene porodice. Neveninoj majci zadao je sedam uboda u rame, leđa, vrat i butinu, dok je njenom ujaku i baki zadao po jedan ubod nožem.

Iako je pobegao automobilom, Stojana je policija pronašla i on se ubrzo predao, ali je pre toga vitlao nožem i krio se iza kombija, dok je telo tinejdžerke pronađeno pored puta u šipražju sa ubodima u predelu stomaka.

Prvostepeno, Ilić je bio osuđen na 19 godina zatvora. Međutim, Apelacioni sud u Beogradu preinačio je presudu i izrekao mu doživotni zatvor, ocenivši da prvostepeni sud nije dao dovoljan značaj otežavajućim okolnostima.

Među tim okolnostima posebno je istaknuto to što je ubijena maloletna osoba, kao i činjenica da je napadnuto više članova porodice. Odluka Apelacionog suda označila je ovaj slučaj kao jedan od najtežih u kojima je doživotna kazna izrečena nakon preinačenja prvostepene presude.

Upucao je ispred pijace

Miroslav Marković pravnosnažno je osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva bivše emotivne partnerke Sanje M. u Pirotu.

Zločin se dogodio 5. marta 2023. godine u centru grada, na javnom mestu, kada je, prema presudi, Marković prišao bivšoj partnerki i usmrtio je iz vatrenog oružja. U trenutku ubistva imao je zabranu prilaska, što je ovaj slučaj učinilo jednim od najbolnijih primera femicida u kojem mere zaštite nisu sprečile ubistvo.

Sanja je, prema medijskim navodima, tog jutra bila u povratku iz crkve i zaustavila se u blizini pijace, kada je napadnuta. Zločin je izvršen pred prolaznicima, u centru Pirota, što je dodatno uznemirilo građane.

Viši sud u Pirotu osudio je Markovića na doživotni zatvor zbog teškog ubistva, kao i na kaznu za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, pa mu je izrečena jedinstvena kazna doživotnog zatvora, a Apelacioni sud u Nišu potvrdio je presudu, čime je ona postala pravnosnažna.

Prva žena prvostepeno osuđena na doživotni zatvor

Aldina Lakota iz okoline Sjenice bila je prva žena u Srbiji kojoj je prvostepeno izrečena kazna doživotnog zatvora. Ona je bila osuđena zbog ubistva svekrve u selu Dubnica kod Sjenice.

Prema navodima iz prvostepene presude, zločin se dogodio u maju 2024. godine, a sud je tada ocenio da je ubistvo izvršeno na svirep i podmukao način. Upravo zbog tih kvalifikacija i okolnosti slučaja, Viši sud u Novom Pazaru izrekao je Aldini Lakoti najtežu kaznu.

Naime, sumnja se da je Aldina, nemačka državljanka, u porodičnoj kući nožem usmrtila svoju 26 godina stariju svekrvu. Prema navodima optužnice, žrtvi je naneto više od 120 uboda sa dva različita noža, što je javnost ostavilo u šoku zbog neviđene surovosti.

Istraga je ukazala da je motiv ovog svirepog čina bio duboki porodični konflikt. Aldina je navodno smatrala svekrvu direktnim krivcem za svoj razlaz sa mužem i decom. Kobne večeri, nakon svađe, sukob je eskalirao u krvavi pir koji je okarakterisan kao zločin počinjen na svirep i podmukao način.

Međutim, ta presuda nije pravnosnažna. Apelacioni sud u Kragujevcu je u martu 2026. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. Sud je naložio da se u ponovljenom postupku uradi dodatno psihijatrijsko veštačenje i dodatno razjasni da li je krivično delo izvršeno na način koji bi opravdao najtežu kvalifikaciju.

Zbog toga se Aldina Lakota trenutno ne može navoditi kao pravnosnažno osuđena na doživotni zatvor, već kao prva žena kojoj je takva kazna bila izrečena prvostepenom presudom, koja je kasnije ukinuta.

Ipak, ono što komplikuje odbranu jeste precizno osmišljen plan bekstva. Aldina je nakon zločina pešice otišla do Sjenice, a potom koristeći dva taksi vozila stigla do Zlatibora i Užica, gde je uhapšena tek narednog dana.

Ubio bivšu suprugu i njenu majku

Branislav Radić prvostepeno je osuđen na doživotni zatvor zbog dvostrukog ubistva u Rakovcu kod Beočina. On je osuđen jer je 18. februara 2024. godine ubio bivšu suprugu Draganu Radić i njenu majku Nadu Četnik.

Prema presudi, Radić je prekršio meru zabrane prilaska koja mu je bila određena u odnosu na bivšu suprugu.

Dragana Radić je ranije prijavljivala nasilje, a odnos sa bivšim suprugom bio je opterećen porodičnim nasiljem i strahom. Njena majka Nada Četnik ubijena je zajedno sa njom, čime je ovaj zločin postao dvostruko ubistvo koje je potreslo celu Vojvodinu.

Viši sud u Novom Sadu izrekao je Radiću prvostepenu kaznu doživotnog zatvora za teško ubistvo, ali presuda nije konačna, jer odbrana i tužilaštvo imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Novom Sadu.

Ubio ženu, pa sebe u zatvoru

Vladimir Maksimović iz Kragujevca prvostepeno je bio osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva supruge Milene Maksimović, doktorke iz Kragujevca.

Prema presudi, on je pucao Mileni u vrat dok je spavala, a nesrećna žena je nakon toga preminula u bolnici.

Motiv se navodno krio u ljubomori jer je Milena radila u Nemačkoj, a on sumnjao u njenu vernost. Prema rečima komšija ništa nije ukazivalo da će doći do tragedije.

- Sve su isplanirali, bili su spremni da se presele. Pozdravili su se sa rodbinom, on je valjda dao i otkaz u firmi u kojoj je radio da bi išao sa njom. Koliko znam, trebalo je danas da odu, znači upucao je dan pred odlazak. Imaju dvoje male dece koja su bila u kući kada je on pucao u nju. Šta se tu desilo, niko ne zna, pričaju da misli da ga ona vara, jer tri godine već živi u Nemačkoj - ispričale su komšije tada za medije.

Vladimir Maksimović se, nakon pucnjave, zabarikadirao u svoj automobil i odbijao da se preda policiji, ali je nakon ubeđivanja od strane policijskih službenika pristao da izađe iz vozila i predao pištolj kojim je počinio krivično delo.

Ipak, Maksimović ne spada u one koji su pravnosnažno ostali na doživotnoj kazni. Apelacioni sud je kasnije preinačio prvostepenu presudu i smanjio mu kaznu na 20 godina zatvora, ali je Vladimir preminuo tokom izdržavanja kazne.

Naime, on je izvršilo suicid vešanjem u kasnim popodnevnim satima u sobi u kojoj je bio smešten u KPZ Kragujevac, a uprkos naporima lekara da ga reanimiraju, smrt je konstatovana 7. avgusta 2024. godine.

Nasilje, proganjanje, ljubomora i nemoćne žrtve

Kada se pogleda spisak slučajeva u kojima je izrečena kazna doživotnog zatvora, jasno se vidi nekoliko obrazaca. U velikom broju predmeta žrtve su bile žene koje su ubili sadašnji ili bivši partneri. U nekim slučajevima žrtve su ranije trpele nasilje, prijavljivale nasilnike ili imale izrečene mere zaštite, ali su i pored toga ubijene.

Kazna doživotnog zatvora uvedena je kao zamena za raniju maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora. U javnosti se najčešće povezuje sa "Tijaninim zakonom", odnosno izmenama zakona koje su usledile nakon borbe porodice ubijene Tijane Jurić da se pooštre kazne za najteža krivična dela, posebno ona počinjena nad decom.

Ipak, svaka od ovih presuda pokazuje da doživotna kazna dolazi tek kada je ljudski život izgubljen. Zato neki od ovih slučajeva nisu samo spisak imena osuđenih, već i spisak propuštenih prilika da se nasilje zaustavi ranije.

U predmetima femicida posebno se iznova otvara isto pitanje: da li su pretnje shvaćene ozbiljno, da li su prijave nasilja bile dovoljne da institucije reaguju odlučnije i da li su mere zabrane prilaska zaista zaštitile žene kojima su bile izrečene.

Doživotni zatvor je najteža kazna koju sud može da izrekne, ali za porodice žrtava, nijedna presuda ne može da vrati izgubljeni život.

(Telegraf.rs)