MISTERIJA NA 10. SPRATU: Isidora (19) otišla kod komšije na 15 minuta, pucao joj u glavu pa podmetnuo pištolj

Isidora Ivković (19) ubijena je pre 22 godine, nakon što je 10. avgusta 2004. godine teško ranjena hicem u glavu u stanu svog komšije Igora Radenovića u Paunovoj ulici na Banjici, samo tri sprata iznad doma u kom  je živela sa porodicom.

Šest dana kasnije, 16. avgusta, Isidora je podlegla povredama, a njena porodica ostala je bez odgovora na pitanje koje kasnije ni suđenje nije uspelo da rasvetli - zbog čega je upucana?

Preporučujemo

Kako su mediji tada pisali, Igor Radenović je dve godine kasnije osuđen na 12 godina i šest meseci zatvora zbog njenog ubistva i nedozvoljenog držanja oružja, a sud je odbacio njegovu priču da je pištolj opalio slučajno dok je pokušavao da se našali sa nesrećnom devojkom.

Jedno veče promenilo sve

Prema navodima iz medija, Isidora je oko 21.30 časova otišla kod Radenovića, mladića koji je živeo u istom ulazu i kog je, prema rečima njenih prijatelja, nešto bolje upoznala tog leta na moru. Prema navodima, u stanu je provela svega petnaestak minuta pre nego što je upucana.

Isidora je pronađena teško ranjena, sa ustrelnom ranom na glavi, a metak ju je pogodio u levu slepoočnicu. Kako su mediji tada naveli, komšije su videle Radenovića kako trkom napušta zgradu, dok je policija, po dolasku u stan, pronašla pištolj u Isidorinoj levoj ruci.

Dok su se lekari danonoćno borili za život nesrećne Isidore, policija je tragala za mladićem u čijem je stanu pronađena. Za to vreme, porodica Ivković je čekala, nadajući se vestima koje nikada nisu stigle. Isidora je preminula u ranim jutarnjim časovima 16. avgusta.

Dok je njegova porodica prolazila kroz nezamisliv bol i patnju, Isidorin otac nije govorio o osveti. Tražio je samo da sazna šta se dogodilo njegovoj ćerki i da čovek odgovoran za njenu smrt bude kažnjen.

- Ne osećam mržnju i ne tražim osvetu, već samo želim istinu i poštenu kaznu za ovaj zločin - govorio je tada on.

Pištolj u levoj ruci

Od samog početka, slučaj su pratila brojna pitanja i nelogičnosti. Prema tadašnjim medijskim izveštajima, policija je po ulasku u stan pronašla pištolj u Isidorinoj levoj ruci. Njen otac je, međutim, tvrdio da je njegova ćerka bila dešnjakinja.

U međuvremenu pojavile su se i informacije o odnosu Isidore i Radenovića. Prema rečima sidorinih prijatelja za medije tada, Radenović nije bio deo njihovog društva i praktično ga nisu poznavali, iako je gotovo dve godine živeo u istom ulazu kao i porodica Ivković.

Jedan od Isidorinih prijatelja je tada za medije ispričao da Isidora nije pominjala Radenovića.

- Možda su se poznavali iz viđenja, pošto on živi u istom ulazu. Znam samo da su se videli na moru, gde je ona bila sa prijateljicama - rekao je on za medije.

Šta se, međutim, dogodilo tokom tih petnaestak minuta u stanu na desetom spratu, dugo je ostalo poznato samo Radenoviću.

Upucao Isidoru, pa pobegao

Igor Radenović je ubrzo nakon ranjavanja Isidore pobegao u nepznatom pravcu, samo kako bi se predao policiji nekoliko dana kasnije.

Policija je tragala za njim, a Igor Radenović se predao istražnom sudiji nekoliko dana kasnije, u pratnji i po dogovoru sa svojim advokatom Borivojem Borovićem.

Prema pisanjima medija, Radenović je tada izneo svoju verziju kobne večeri, prem akojoj nije nameravao da ubije Isidoru, kao i da je pištolj ostavio na polici nakon što je opalio.

Tvrdio je da je sve počelo bezazleno. Isidora je, prema njegovoj priči, došla kod njega, sela u dnevnu sobu i sipala sebi sok. On je krenuo ka kupatilu da se istušira, ali se u hodniku setio fotografija koje je želeo da joj pokaže kako bi imala šta da gleda dok ga čeka.

Prišao je plakaru u kom su se nalazile fotografije, a ispod stvari je, kako je tvrdio, napipao pištolj "beretu" kalibra 6,35 milimetara, naveli su tada mediji.

Oružje mu je, prema njegovoj verziji, oko godinu dana ranije ostavio prijatelj koji je živeo u inostranstvu. Tada mu je, kako je navodno rekao istražnom sudiji, "sinula ideja" da se našali sa Isidorom i sa pištoljem u ruci krenuo je nazad prema dnevnoj sobi.

Tvrdio je da su se vrata te prostorije teško otvarala jer su udarala u orman iza njih, pa ih je naglo otvorio rukom u kojoj je držao oružje, a pištolj je opalio. Metak je pogodio Isidoru u levu slepoočnicu.

- Pištolj je opalio pod čudnim okolnostima i pogodio Isidoru - govorio je Radenović tokom istrage, kako su mediji prenosili.

Tvrdio je da u prvom trenutku nije ni shvatio da je pogodio devojku, već je gledao po prostoriji tražeći mesto u koje se metak zario. Tek tada je, prema njegovoj priči, ugledao Isidoru.

- Zavrtelo joj se u glavi. Svakog časa je mogla da padne u nesvest. Krv nisam video - tvrdio je.

Potom je, prema sopstvenim rečima, otišao kod komšinice da traži pomoć, a ona je pozvala policiju i Hitnu pomoć. Međutim, umesto da sačeka lekare i policajce, Radenović je pobegao iz zgrade.

- Morao sam da pobegnem. Bio sam u šoku… Kako da Isidorinom ocu objasnim šta se dogodilo - pokušavao je kasnije da objasni svoj postupak. Njegovu verziju događaja sud, međutim, nije prihvatio.

"Svesno i ciljano hteo je njenu smrt"

Dve godine nakon Isidorinog ubistva, 2006. godine, Igor Radenović je osuđen na jedinstvenu kaznu od 12 godina i šest meseci zatvora. Prema tadašnjem pisanju medija, presudu mu je izreklo veće sudije Rastka Popovića u Okružnom sudu u Beogradu.

Sud je utvrdio da je Radenović 10. avgusta 2004. godine u svom stanu u Paunovoj ulici sa umišljajem ubio Isidoru Ivković, kao i da je bez dozvole držao napunjen pištolj "CZ bereta", kalibra 6,35 milimetara.

Obrazlažući presudu, sudija je naveo da je Radenović znao da je pištolj napunjen i da ga je uperio ka Isidorinoj glavi, iako je bio svestan načina na koji oružje može da opali. Sud je posebno cenio i ono što se događalo nakon pucnja.

- Svesno i ciljano hteo je njenu smrt. Njegovo ponašanje posle zločina to i potvrđuje. Stavio je pištolj u njenu ruku, fingirao nesreću, a zatim pobegao. Predao se posle šest dana, a za to vreme je pripremio odbranu - rekao je tada sudija, prema navodima medija koji su pratili suđenje.

Time je sud praktično odbacio ključne delove Radenovićeve odbrane - da je do pucnja došlo slučajno i da je oružje ostavio na polici pre nego što je otišao da traži pomoć.

Tokom postupka Radenović je tvrdio da nije imao nameru da ubije Isidoru, da je pištolj opalio slučajno i da žali zbog svega što se dogodilo.

Ipak, neka pitanja nisu dobila odgovor ni nakon presude - zašto je Isidora ubijena? Šta se dogodilo između nje i Radenovića tokom svega nekoliko minuta koje je provela u njegovom stanu? Da li je došlo do svađe, kakav je zapravo bio njihov odnos i šta je neposredno prethodilo trenutku kada je Radenović uperio napunjeno oružje prema njenoj glavi?

Sudija Popović je kao otežavajuću okolnost naveo upravo Radenovićevo odbijanje da odgovori na pojedina pitanja.

- Okrivljeni nije želeo da kaže šta je bilo između njega i Isidore pre ubistva. Motiv je ostao nerazjašnjen - obrazloženo je tada.

Tako je porodica Ivković dobila sudsku presudu i potvrdu da smrt njihove Isidore nije bila nesrećan slučaj, ali nikada nije dobila potpun odgovor na možda najbolnije pitanje.

Igor Radenović je kasnije obuhvaćen amnestijom 2012. godine, a iza jednog od zločina koji je potresao Banjicu ostala je priča o devojci koja je jedne letnje večeri otišla svega tri sprata iznad svog doma i više se nikada nije vratila.

(Telegraf.rs)