TAJNA KRVAVE NOĆI NA NOVOM BEOGRADU: Demir (18) je upucan u stomak, a ubica je već 9 godina na slobodi!

Devet godina prošlo je od smrti Demira Jukića (18), navijača Partizana koji je u junu 2017. godine teško ranjen u sukobu za koji se sumnjalo da je bio obračun navijača na Novom Beogradu. Mladić je gotovo dva meseca proveo u bolnici, prošao kroz čak 12 operacija i zajedno sa porodicom vodio tešku borbu za život, ali je 19. avgusta 2017. godine podlegao povredama.

Njegov otac tada je govorio da želi samo jedno - da sazna zbog čega mu je sin ubijen i da pogleda u oči čoveka koji je pucao u njega. Devet godina kasnije, pitanje ko je usmrtio osamnaestogodišnjeg Demira i dalje je bez odgovora.

Preporučujemo

Sve je počelo u noći 8. juna 2017. godine u Ulici dr Ivana Ribara na Novom Beogradu. Prema tadašnjim informacijama, došlo je do sukoba dve grupe, a Demir Jukić je tokom obračuna pogođen u stomak.

Njegov otac kasnije je ispričao da je njegov sin, kog su prijatelji zvali Deja, te večeri sedeo sa nekoliko drugova iz kraja. Ništa, kako je tvrdio, nije ukazivalo na to da će se samo nekoliko sati kasnije život čitave porodice potpuno promeniti.

Poslednji put sa sinom razgovarao je oko 22.30 sati. Rekao mu je da je kasno i da bi trebalo polako da krene kući, ali mu je Demir odgovorio da će još malo ostati sa društvom. Nije mogao ni da nasluti da će to biti njihov poslednji bezbrižni razgovor.

- Njih sedmorica-osmorica su bili na klupi i pričali, družili se… Poslednji put sam se čuo s njim oko 22.30 sati, da mu kažem da je već kasno, da polako kreće kući i on mi je rekao da će ostati još malo napolju. Pomislio sam: "Pa dobro, raspust je, neka se deca odmore, neka uživaju ako im je lepo" - ispričao je tada za medije nesrećni čovek.

Nekoliko sati kasnije, oko jedan sat posle ponoći, na vrata su mu došla dvojica Demirovih prijatelja i saopštila vest koju nijedan roditelj ne želi da čuje - njegov sin je upucan i nalazi se u bolnici.

Demir je prevezen u KBC Zemun, a sa njim je bio i prijatelj koji mu je, kako je otac kasnije pričao, sve vreme držao ranu i pokušavao da zaustavi krvarenje. Ni mladići koji su došli po Demirovog oca nisu umeli da mu objasne šta se tačno dogodilo, kako je došlo do sukoba niti zbog čega je osamnaestogodišnjak pogođen.

- Sin mi je malo nakon toga ranjen u stomak i prebačen u KBC "Zemun", a ja sam o svemu tome saznao od dvojice njegovih drugova koji su došli da me obaveste oko 1 ujutru. Samo su mi rekli: "Deja je upucan, u bolnici je". Tamo su ga prevezli zajedno sa još jednim drugarom koji je bio s njim sve vreme i stiskao mu ranu da ne bi iskrvario. Nisu znali da mi objasne ni kako, ni zašto se to dogodilo - rekao je Demirov otac u avgustu 2017. godine.

Ispred bolnice ga je sačekala policija, ali ni tada nije dobio odgovor na pitanje koje će ga proganjati narednih meseci - šta se zapravo dogodilo njegovom sinu.

Foto: Facebook/Demir Jukic

12 operacija, ali Demir Jukić nije izdržao

Od tog trenutka za porodicu Jukić počela je borba koja će trajati gotovo čitavo leto.

Demirovo stanje bilo je teško, a dodatno ga je zakomplikovala bakterijska infekcija. Njegov otac tada je objašnjavao da je mladić imao ozbiljne probleme sa arterijom na nozi, koja je zbog infekcije ponovo pucala, zbog čega su lekari morali iznova da ga operišu. Za nešto više od dva meseca Demir je prošao kroz čak 12 operacija.

Svaka od njih bila je nova nada da će osamnaestogodišnjak ipak uspeti da se izbori, ali istovremeno i novi strah za njegovu porodicu. Njegov otac govorio je da su mu se dani sveli na isti krug - bolnica, kuća, pa ponovo bolnica. Na mesto na kojem je njegov sin ranjen nije ni odlazio, niti je pokušavao da obilazi komšiluk i traži odgovore. U tom trenutku, jedino što ga je zanimalo bilo je kako da spase dete.

- Nisam uopšte odlazio u Dr Ivana Ribara, u ulicu gde je došlo do tog obračuna u kojem mi je sin stradao, niti sam imao vremena da se raspitujem kod komšija. Samo sam razmišljao kako moram da budem uz svoje dete. Celo leto smo svi bili u šoku, strepeli, kad god sam odlazio da ga posetim noge bi mi se odsekle. Tresao sam se, jer nisam znao šta me čeka tamo - ispričao je otac za medije.

Svaki odlazak u bolnicu za njega je, kako je pričao, predstavljao novi strah. Nije znao kakve će ga vesti tamo sačekati, a porodica je činila sve što je bilo u njenoj moći kako bi Demir Jukić dobio još jednu šansu.

Pokušavali su da angažuju i privatne lekare, razmišljali o tome da mladića prebace na lečenje u inostranstvo, tražili bilo kakvu mogućnost koja bi mogla da mu pomogne.

- Dovodio sam i privatne lekare, pokušavao čak i da ga nekako odvedem u inostranstvo na operaciju. Mi nemamo toliko velika primanja, ali sve što je bilo našoj moći trudili smo se da uradimo kako bismo ga spasili. Praktično sam digao ruke od svega ostalog u svom životu - ispričao je medijima Demirov otac.

Ipak, uprkos naporima lekara i više operacija, njegovo zdravstveno stanje nastavilo je da se pogoršava. Mladić je 19. avgusta, gotovo dva i po meseca nakon ranjavanja, izgubio bitku za život, a imao je samo 18 godina.

Njegov otac ostao je bez odgovora na pitanje zbog čega je njegov sin morao da strada.

Prema informacijama koje je tada dobijao od Demirovih prijatelja, u noći pucnjave u jednom trenutku se pojavilo mnogo automobila, a prema grupi mladića navodno je krenuo veliki broj ljudi. Otac je tvrdio da su Demir i njegovi prijatelji samo sedeli u kraju i da niko od njih nije imao više od 19 godina.

- Ono što sam čuo od prijatelja jeste da se tu odjednom našlo stotinu automobila, da je čitava horda nagrnula na njih nekoliko momaka. Niko od njih koji su sedeli tu nije imao više od 19 godina, nisu nikoga dirali, niti je moj sin išta uradio u životu zbog čega bi ovako stradao. Sve sam mogao da očekujem, ali ovako nešto ne. Želim da znam zašto su ga ubili, želim da vidim tog čoveka koji je to uradio, samo da mi objasni zbog čega je moralo ovako - tvrdio je nesrećni čovek.

Tragedija bez epiloga

Demirovi prijatelji i poznanici nakon njegove smrti govorili su o njemu kao o nemirnom, ali dobrom momku, kojeg nisu povezivali sa kriminalom.

Jedna njegova prijateljica, koja ga je poznavala još od vrtića, ispričala je da ga je često viđala u kraju i da, koliko je ona znala, nikada nije bio deo kriminalnog miljea.

- Demira znam još iz vrtića, oduvek je bio nemirno dete, ali dobro. Viđala sam ga često u kraju i mogu da kažem da nikada nije bio u kriminalnim vodama, ni u pokušaju. Kako su ga uvukli u ovo ne znam. Nažalost, nisam detaljnije upućena, jer ne želim roditelje da uništavam nepotrebnim pitanjima - rekla je za medije tada Demirova drugarica.

I poznanici porodice Jukić teško su prihvatali vest da se život osamnaestogodišnjaka završio na takav način. Za njega i njegovu porodicu imali su samo reči hvale, a Demirovu smrt opisivali su kao tragediju koju nisu mogli da razumeju.

Devet godina kasnije, ono najvažnije pitanje koje je njegov otac postavio neposredno nakon smrti sina i dalje ostaje isto - ko je pucao u Demira Jukića i zašto?

(Telegraf.rs)