Tači i Veselji vezali i odveli albanskog filozofa Behajdina Alaćija (35): Niko ga živog više nije video

Behajdin Alaći, profesor iz Prizrena i politički aktivista, nestao je u junu 1998. godine. Okolnosti njegovog nestanka godinama su ostale nerazjašnjene.

Specijalizovana veća Kosova u Hagu, u prvostepenoj presudi protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Selimija, utvrdila su 16. septembra da je Allaći ubijen nakon što su ga Tači i Veseli, vezanog lisicama, odveli iz štaba "Oslobodilačke vojske Kosova" (OVK) u Drenici kod Orahovca.

Preporučujemo

Odbrana Tačija, bivšeg predsednika Kosova, osporila je način na koji je sud tretirao ovaj slučaj, navodeći da su, dok su zaključci o ubistvu Alaćija objavljeni, dokazi ostali poverljivi, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ko je bio Behajdin Alaći?

Behajdin Alaći rođen je 7. aprila 1963. godine u Prizrenu.

O životu i delu Alaćija njegova porodica govorila je Fondu za humanitarno pravo na Kosovu (FDHK), organizaciji koja se bavi tranzicijskom pravdom.

Behajdin Alaći, Foto: Privatna arhiva

Prema svedočenju porodice, završio je Filozofski fakultet u Prištini i predavao sociologiju i filozofiju u Prizrenu, dok je kontinuirano bio angažovan za "slobodu i nezavisnost Kosova", navodi se u izveštaju RSE.

Alaći je bio član Narodnog pokreta za Republiku Kosovo (LPRK), a smatra se palim borcem "OVK".

Tadašnja predsednica Kosova Atifete Jahjaga odlikovala je posthumno Alaćija 2015. kao Heroja Kosova.

Prema lokalnom zakonu, ovo odlikovanje "dodeljuje se osobama koje su učinile dela žrtvovanja i hrabrosti za slobodu i nezavisnost Kosova".

Radio Slobodna Evropa pokušao je da kontaktira članove porodice Alaći radi intervjua, ali nije dobio odgovor.

1993: 'Neslaganje' s Tačijem i Suljom

Prema sažetku presude Specijalizovanih veća, Alaći je 1993. godine imao "ozbiljno neslaganje s Tačijem i Azemom Suljom", koji su ga optužili da je u LPRK doveo osobu za koju su sumnjali da je srpski špijun.

Sudijsko veće takođe je utvrdilo da je, pre svog nestanka 1998. godine, Alaći bio pod nadzorom "obaveštajne službe OVK", te da su Tači i Veselji tražili da budu obavešteni o njegovom prisustvu u štabu OVK u Drenocu.

11. juni 1998: Alaći poslednji put viđen

Prema svedočenju njegove supruge Nazmije Alaći u "Knjizi sećanja Kosova 1998–2000", publikaciji Fonda za humanitarno pravo koja dokumentuje osobe ubijene i nestale tokom rata, Alaći je poslednji put viđen 11. juna 1998. godine u Prizrenu.

Ona je rekla da je Behajdin Alaći otišao u smeru štaba "OVK" u selu Drenoc kod Orahovca, a odatle je krenuo prema Glavnom štabu OVK, koji se u to vreme nalazio na području Drenice.

Printskrin: Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova

Nakon tog datuma nema javno dostupnih podataka da je Alaći viđen živ.

Šta je utvrdio Specijalizovani sud?

Prema sažetku presude od 16. septembra 2026. godine, Alaći je oko 11. juna 1998. otišao u štab u Drenocu. Sudsko veće utvrdilo je da su Tači i Veselji stigli kasnije i odveli Alaćija vezanog lisicama.

Alaći više nije viđen, a sudsko veće zaključilo je da je ubijen.

U sažetku presude nisu javno objavljeni svi dokazi na kojima se ovaj zaključak zasniva.

1. novembar 1998: Saopštenje "OVK"

Glavni štab "OVK" objavio je 1. novembra 1998. Saopštenje broj 61, u kojem je navedeno da je Behajdin Alaći poginuo kao borac u bici. Sudsko veće Specijalizovanih veća ocenilo je ovo saopštenje kao pokušaj prikrivanja onoga što se dogodilo Alaćiju.

Prema navodima suda, nakon rata Tači, Veselji i Azem Sulja takođe su pokušali da uvere porodicu Alaći, putem mita i obećanja, da odustane od traženja pravde. Sud je naveo da je porodica odbila te ponude.

Presuda je prvostepena i na nju se može uložiti žalba.

Dokumentovani podaci nakon rata

Početkom 2000-ih, prema dokumentu koji je u medijima objavljen nakon presude Specijalizovanih veća, navodi se da je Nazmije Alaći prijavila organima UNMIK-a da je njenog supruga "odvela srpska policija".

U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, UNMIK nije komentarisao verodostojnost dokumenta, navodeći da je ograničen u onome što može reći "imajući u vidu prenos nadležnosti i dosijea" na međunarodne i domaće nasledne vlasti.

Nazmije Alaći rekla je istraživačima Fonda za humanitarno pravo na Kosovu (FDHK) da su "Selim Krasnići i Bedri Zuberaj znali za otmicu (Alaćija)".

Radio Slobodna Evropa kontaktirao je Krasnićija i Zuberaja, obojicu bivših pripadnika "OVK", u vezi sa slučajem. Krasnići je kratko rekao da nema saznanja o tome, dok do objavljivanja članka Radio Slobodna Evropa nije uspio dobiti komentar od Zuberaja.

Priča u knjizi 'Oko orla'

U knjizi se nestanak Alaćija opisuje kao "likvidacija bez suđenja", za koju, prema autoru, "Glavni štab OVK snosi političku, moralnu i pravnu odgovornost".

Kadolijeva knjiga prihvaćena je kao dokaz na zahtev Ureda specijalizovanog tužioca, prema odluci Specijalizovanih veća iz 2025. godine.

Međutim, iz javno dostupnih dokumenata nije jasno da li je deo knjige koji se bavi slučajem Alaćija bio među materijalima na koje se sudijsko veće konkretno oslonilo pri donošenju svojih zaključaka o njegovom ubistvu.

Na pitanje da li je bio pozvan da svedoči o slučaju Alaći, Kadoli je za Radio Slobodna Evropa rekao da nije prihvatio da svedoči "zbog zdravstvenog stanja".

Šta kaže odbrana?

Thačijev advokat Luka Mišetić napisao je na društvenoj platformi X da je sudsko veće javno povezalo njegovog klijenta s ubistvom Alaćija, iako je ranije naredilo svim stranama da o pitanju Alaćija ne raspravljaju na javnoj sednici suda.

"Sudsko vijeće javno je proglasilo Tačija krivim za jedno ubistvo, dok je istovremeno dokaze na kojima je zasnovalo ovaj zaključak držalo izvan javnog uvida. Tači bi pozdravio takvo javno razmatranje dokaza", rekao je Mišetić 17. septembra, dan nakon presude u Hagu.

I drugi Tačijev advokat, Pierre-Richard Prosper, u intervjuu za televiziju Klan Kosova, osporio je objavljivanje zaključaka bez informacija koje ih potkrepljuju. Rekao je da je odbrana imala informacije i pitanja u vezi sa slučajem, ali da joj nije bilo dozvoljeno da o njima javno raspravlja.

Printksrin: Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova

Na pitanje Radija Slobodna Evropa u vezi sa slučajem Alaći, Ured specijalizovanog tužioca u Hagu rekao je da "neće komentarisati materijale koji nisu javno objavljeni".

Da li je nestanak Alaćija ikada istraživan na Kosovu?

Nakon rata na Kosovu, početkom 2000-ih, UNMIK je imao pune izvršne i pravosudne nadležnosti.

Ova misija nije komentarisala slučaj Alaćija niti je navela da li je pokrenula istragu o njemu dok je bila nadležna, odnosno do 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost.

"Prethodni dosjei UNMIK-a u vezi s istragama i krivičnim gonjenjem u krivičnim predmetima prebačeni su EULEX-u (Misija EU za vladavinu prava na Kosovu) 2008. godine, a kasnije su možda prebačeni nadležnim kosovskim vlastima. UNMIK ne komentariše pojedinačne slučajeve koji su predmet sudskih postupaka pred nezavisnim sudovima", navodi se u odgovoru UNMIK-a Radiju Slobodna Evropa.

S druge strane, ni EULEX, koji je preuzeo nadležnosti nakon UNMIK-a, nije komentarisao da li je ikada razmatrao slučaj Alaćija.

"Zbog okončanja izvršnog mandata EULEX-a u pravosudnom sistemu 2018. godine, predmeti i dosijei kojima je EULEX upravljao predati su kosovskim vlastima", navodi se u odgovoru ove misije Radiju Slobodna Evropa.

Ni Specijalno tužilaštvo Kosova nije odgovorilo na pitanje da li je ikada bilo istrage unutar "pravnog sistema Kosova" u vezi sa slučajem Behajdina Alaćija, pre nego što je on razmatran u Hagu.

(Telegraf.rs / Radio Slobodna Evropa)