Tela nema, detalji optužnice nepoznati: Sutra počinje suđenje za ubistvo Danke Ilić, šta su ključni dokazi?

Pripremno ročište na suđenju za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić biće održano sutra. Iako telo devojčice nije pronađeno, niti postoje materijalni dokazi koji bi direktno potvrdili krivicu optuženih. Ovaj slučaj otvara brojna pravna i proceduralna pitanja - na čemu se zasniva optužnica ako nema čvrstih materijalnih dokaza?

Optužnicom, koja je podignuta nakon komplikovane i u više navrata dopunjavane istrage, Dragijević i Janković se terete za krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu. Više javno tužilaštvo je u optužnom aktu predložilo da sud obojici okrivljenih izrekne najstrožu kaznu predviđenu zakonom - kaznu doživotnog zatvora. Radoslav Dragijević se teretio za neprijavljivanje krivičnog dela i pomoć učiniocu nakon izvršenja dela, ali je istraga protiv njega naposletku obustavljena zbog nedostatka dokaza.

Prema zvaničnoj teoriji tužilaštva, Dragijević i Janković su devojčicu udarili automobilom "fijat panda", potom je uneli u vozilo, a kada su primetili da je i dalje živa, naneli su joj smrtonosne povrede, nakon čega su telo bacili.

Ključni izazov pred sudom Predstojeći sudski postupak biće jedan od najizazovnijih u istoriji srpskog pravosuđa. Pravni eksperti napominju da je u praksi izuzetno teško dokazati krivično delo teškog ubistva bez glavnog materijalnog dokaza - tela žrtve, i bez ijednog materijalnog, odnosno DNK traga koji povezuje žrtvu sa osumnjičenima.

Tužilaštvo će svoj proces morati da bazira na drugim posrednim dokazima, svedočenjima, prostorno-vremenskom veštačenju kretanja vozila i analizama iz rane faze istrage. Odbrana će, sa druge strane, insistirati na činjenici da nema tela, nema DNK tragova, i da su prvobitna priznanja iznuđena, upirući prst u utvrđenu policijsku torturu nad preminulim Daliborom Dragijevićem.

Priznanja optuženih u policiji ne mogu da se koriste kao dokaz jer su ih optuženi Dejan Dragijević i Srđan Janković, u više iskaza datih pred tužilaštvom, povukli. Iskaz koji se ceni u sudu je iskaz dat u tužilaštvu.

U Više javno tužilaštvo u Zaječaru u januaru je stigao dugo očekivani nalaz rekonstrukcije nestanka Danke Ilić, koji je izradio Departman za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Taj dokument bi mogao biti presudan za dalji tok postupka protiv osumnjičenih radnika borskog "Vodovoda".

Izvor iz Višeg suda u Zaječaru naveo je tada da rezultati rekonstrukcije, koja je sprovedena 16. juna prošle godine, ne donose šokantne preokrete, već potvrđuju dosadašnja saznanja.

"U nalazu apsolutno nema ništa novo, sve se podudara sa već prikupljenim dokazima. Dokumentaciju smo prosledili advokatima osumnjičenih. Ukoliko ne bude žalbi, ponovo se piše optužnica", potvrđeno je za medije iz zaječarskog suda.

Tužilaštvo je tada smatralo da nema potrebe za novim saslušanjima svedoka, kao ni osumnjičenih koji i dalje negiraju izvršenje krivičnog dela. Šta će pred sudom reći optuženi, ali i svedoci, ostaje da se vidi.

Kako rešiti slučaj bez tela?

Slučaj ubistva Danke Ilić preti da postane jedan od onih koji nikada nisu rešeni. Zbog toga što, prema do sada poznatim informacijama, i dalje nema konkretnih dokaza, odavno su ponovo počele su da kruže glasine da je dete živo i da je u inostranstvu.

Na dva ključna pitanja ni dve godine kasnije nema odgovora - gde se nalazi telo deteta i kako na mestu zločina nisu pronađeni devojčicini DNK tragovi?

Samo u prva četiri meseca istrage analizirano je više od 500 tragova pronađenih na različitim predmetima, uključujući automobil, pantalone, sekiru, noževe, motornu testeru i tepih, a veći deo stvari iznesen je iz kuće porodice Dragijević. Ni na jednom predmetu nisu pronađeni DNK tragovi devojčice. Takođe, kapljica krvi otkrivena u automobilu, koja je mogla da bude krunski dokaz, nije Dankina. Krv pronađena u službenom automobilu, kao i ona uočena na pantalonama Dragijevića, navodno pripadaju njemu.

Dvojica osumnjičenih najpre su u policiji priznali zločin i dali detaljne iskaze o tome šta se dogodilo, ali još nije utvrđeno da li su govorili istinu. Pred tužiocem je Dejan Dragijević priznao delo, ali je ispričao da je on premeštao telo, što je bilo u suprotnosti sa onim što su ispričali u policiji - da je to uradio Srđan Janković. Međutim, zatražio je da bude dopunski saslušan od strane Višeg javnog tužiaštva u Zaječaru, te je na saslušanje doveden 11. jula prošle godine i tada je negirao da je učestvovao u ubistvu devojčice. Tako se njegov iskaz poklopio sa iskazom drugog osumnjičenog, Srđana Jankovića, koji se najpre branio ćutanjem, a potom odlučio da želi da bude saslušan i u potpunosti je negirao krivicu.

Iako je priznanje dato u tužilaštvu validan dokaz, ono ne može da bude i jedini dokaz. Međutim, nakon što je Dejan Dragijević "promenio ploču", ni iskaza više nema. Pritom, nedostatak dokaza mogao je da dovede do potpunog obustavljanja postupka.

Kako je tužilaštvo konačno zasigurno potvrdilo optužnicu, a sudski proces počinje, ostaje da se vidi koje je to dokaze prikupilo tužilaštvo, s obzirom na to da konačna verzija optužnice nije izašla u javnost.

I dalje ostaje misterija kako na osnovu priznanja osumnjičenih nije pronađen nijedan dokaz. Takva situacija ukazuje na mogućnost da su osumnjičeni dali u potpunosti lažno priznanje ili da su barem neki delovi priznanja, koji bi mogli da budu ključni, bili neistiniti.

Šta su pokazala veštačenja?

U tom periodu tokom septembra prošle godine čekalo se da iz Beograda pristignu veštačenja tri kamere koje su, prema nezvaničnim informacijama, skinute za ulaza zgrade u Boru u kojoj ćivi porodica nestale Danke, odnosno dve kamere iz Banjskog Polja, mesta u kom je devojčica nestala. Svi su se pitali da li se na tim snimcima krije istina o Danki i šta uopšte to veštačenje znači, s obzirom na to da je rok za podizanje optužnice protiv Dragijevića i Jankovića bio 26. septembar.

- Ne mora da znači da je reč o nečemu novom, ali jednostavno javnost nije bila upućena u to. Moguće da imaju neki dokaz, moguće je da ga imaju sve vreme, ali su sada odlučili da sa tim izađu u medije. Ovo su sve predistražne radnje koje mogu da se nastave i kada se podigne optužnica, odnosno da se nastavi da prikupljanjem dokaza. Validnost dokaza ocenjuje sud. Slobodna ocena dokaza kao jedno od načela, daje mogućnost sudu da odlučuje na osnovu svog slobodnog uverenja, ali tako da to uverenje mora proizići iz savesne i brižljive ocene dokaza i rezultata celokupnog postupka. Inače, rok za podizanje optužnice protiv osumniičenih se bliži, ali ja iskreno ne verujem da će ih pustiti napolje, već da će im produžiti pritvor - rekao je forenzičar Časlav Ristić za Telegraf.rs u vreme kada se iščekivalo podizanje prve optužnice.

Vest da su u Više javno tužilaštvo u Zaječaru pristigli rezultati veštačenja nadzornih kamera pristigla je 12. decembra 2024.e godine. Analiza snimaka sa nadzornih kamera je naložena kako bi se u potpunosti kompletirala istraga nestanka i ubistva devojčice

Snimci sa kamera, prema poznatim informacijama, nisu doneli nova saznanja, već su samo potvrdili ono što je već bilo poznato, s obzirom na to da se na njima vidi trenutak kada Ivana Ilić sa ćerkom Dankom i sinom izlazi iz stana i ulazi u automobil kako bi sa decom otišla u Banjsko Polje, a njeno kretanje zabeležile su i kamere u samom Banjskom Polju. Druga vozila koja su snimljena nisu dovedena u vezu sa nestankom deteta.

Takođe, vreme izlaska iz zgrade zabeleženo na kamerama u potpunosti se poklapa sa onim koje je navela majka devojčice kada je govorila o tome kada je sa decom izašla iz zgrade i uputila se ka Banjskom polju. Vidi se i da, kao što je rekla, sa njom i decom niko nije krenuo i da okolo nije bilo sumnjivih ljudi.

Analiziran je i veštačen i GPS uređaj službenog vozila JKP "Vodovod" iz Bora, koje su koristili dvojica osumnjičenih. To veštačenje potvrdilo je da su oni kobnog dana, u vreme nestanka devojčice, boravili ispred stare kuće u kojoj se Danka Ilić igrala sa bratom, a zabeležen je i trenutak kada su se zaustavili na deponiji na Starobanjskom putu. Ipak, u danima nakon nestanka deteta, ta deponija detaljno je očišćena, kao i nekoliko manjih, smeće je uklonjeno, a bageri su prekopali zemlju. Međutim, telo deteta, koje bi bilo glavni dokaz ubistva, tamo nije pronađeno.

- Tužilaštvo će svakako da nastoji da podigne optužnicu pre nego što istekne šest meseci pritvora osumnjičenima Dejanu Dragijeviću i Srđanu Jankoviću. Tačno je da po isteku šest meseci pritvora, ukoliko ne bude podignuta optužnica, osumnjičeni moraju da budu pušteni na slobodu - rekli su tada za Telegraf.rs iz Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru.

Slučaj je iz Bora premeštan u Zaječar, a naposletku će suđenje biti održano u Višem sudu u Negotinu.

Optužnicom, koja je podignuta nakon dopune istrage, Dragijević i Janković su optuženi za krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu, dok je Radoslav Dragijević optužen za krivična dela neprijavljivanje krivičnog dela i pomoć učiniocu posle izvršenja krivičnog dela.

Dopuna istrage je sprovedena po nalogu Apelacionog suda u Nišu nakon što je dva puta vratio rešenje o potvrđivanju optužnice Višem sudu u Zaječaru, s tim što je drugog puta naložio da odluku donese potpuno novo sudsko veće i to Višeg suda u Negotinu.

Tužilaštvo je u optužnici predložilo da sud Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića osudi na kazne doživotnog zatvora.

Rođeni brat Dejana Dragijevića, Dalibor Dragijević, preminuo je 7. aprila 2024. godine u prostorijama Policijske uprave u Boru tokom zadržavanja.

(Telegraf.rs)