Lekari rekli bubrezi ili beba, lepa Tihana birala dete: "Kad kateter ne bude radio, imam 7 dana na ovom svetu"

Tihana (33) je mlada osoba, majka, supruga, poslovna žena, nečije dete, nečija sestra, od malena u areni. U njoj se borila sa nepravdom, sa bolešću, sa tuđim greškama. Sa šest godina je dobila dijabetes. Naširoko objašnjava zašto, ali ne želi da se o tome piše. To znaju i ona i lekari, ali ne želi da deli podatak koji bi se mogao pogrešno razumeti. To je bio prvi put kada je osetila težinu nepravde na svom nejakom biću.

Onda je krenulo lečenje. Zbog specifičnog zdravstvenog osiguranja bila je prinuđena da se leči u jednoj ustanovi, inače na dobrom glasu. Metode su, kada ih sagleda sa ove distance od 27 godina bivanja pacijentom, zastarele. Da je imala insulinsku pumpu pre svoje 29. godine, kad ju je konačno dobila, veruje da bi sprečila pola problema koje danas ima. To je bio period koji pamti kao administrativnu zbrku.

Kada je počela lečenje u drugoj ustanovi, sada već mnogo godina starija od šestogodišnjakinje koja je borbu započela, došla je do prvih pravih odgovora.

- Na drugoj klinici sam ležala tri meseca, da bi mi odradili analize i da bi me upoznali. Tu su mi prvi put rekli zašto ja ne mogu da kontrolišem šećer. Stvarno sam vodila računa, a nikad nisam imala zadovoljavajući nivo kontrole.

Radili smo eksperiment. Sedam dana sam jela isto, od zalogaja u zalogaj istu količinu hrane, isto sam šetala - u korak, istu dozu leka primala, a moj šećer je varirao od vrlo niskog do vrlo visokog. Tada su shvatili da imam tip dijabetesa kakav ima jedan u hiljadu dijabetičara. Dok su mi propisali pumpu, prošlo je vremena... Ja je imam tek tri, četiri godine - govori za Telegraf.rs o putu do pomoći, dugom više od dve decenije.

Bubrezi počeli da slabe sa 25

Pre toga se desila velika nesreća. Bila je na korak od smrti. Još uvek je bila "osuđena" na lečenje u ustanovi koju pamti po komplikacijama i zastarelim metodama. Tu nas uvodi u priču širu nego što se na početku činilo.

- Problem sa bubrezima konkretno nastao je sa mojih 25 godina kada sam završila u bolnici zbog sepse. To je bilo u vreme svinjskog gripa. Primljena sam u teškom stanju, sa temperaturom 41. To je bilo pre osam godina. Upala sam u delirijum. Nedelju dana i više su me "lečili", tako što su mi davali insulin da mi spuste šećer i nisu radili nikakve pretrage. Ja sam imala sepsu, a oni nisu ni znali. Urnisala mi je organizam. Šećer divlja kad god je neko bolestan. On je bio nenormalno visok. Hteli su da ga spuste, pa da vide šta se dešava u telu. Zapravo je trebalo da bude obrnuto. Šta su mislil? Da će me izlečiti od šečera?

Umalo da umrem. Rekli su mi: 'Da smo zakasnili par sati... Skinuli smo te grobaru sa lopate'. Skinuli su me tako što su mi samo tog vikenda da bi ispravili svoju grešku dali 48 infuzija. Non-stop sam bila na antibioticima. Oni mene jesu spasli, ali svesno su mi davali kombinaciju antibiotika koji izaziva bubrežnu slabost, dijabetičaru koji svakako ima rizik. Ja sam došla sa zdravim bubrezima. Analize se rade na svaka tri meseca, imam papir. Već nakon prve analize ustanovljen je prvi stepen bubrežne slabosti - objašnjava kako je od zdravog deteta postala dijabetičar i od devojke sa retkim tipom dijabetesa bubrežni bolesnik.

Ništa od prethodno navedenog nije došlo po rođenju, nije loše odgajana niti je loše postupila. Samo je nekim slučajnim izborom veliki deo životne nepravde još jednom greškom neravnopravno pao na njena pleća. Boreći se da održi stanje u koje su je neprilike dovele, pred nju je u mladim godinama stavljen još jedan izbor. Već sa 22 godine mnogo puta je opomenuta da misli o potomstvu. Sad ili nikad, govorili su joj.

"Rekli su mi da je kasno za trudnoću"

- Prvo - još sam na fakultetu, drugo - nemam s kim - govorila im je tada: - Već od 25. godine bilo je: 'Oslabili su ti bubrezi, već je kasno'.

Onda se desilo da je ostala u drugom stanju. To je bio februar 2020, mesec dana pre nego što će epidemija korona virusa biti proglašena i u Srbiji.

- To se desilo prirodnim putem. Čitav tim ginekologa, endokrinologa... Kako god se to desilo, meni je to čudo: od prirode, od boga, svakom slučaju čudo - objašnjava navodeći da je uzbuđenje presečeno jednom neočekivanom reakcijom lekara: - Kad sam došla na taj prvi pregled rekli su mi: 'Ne možeš da rodiš to dete'.

- Kako mislite? - pitala je.

- Nećeš ga roditi živo. Ti ćeš umreti. Kako misliš s takvim bubrezima? - govori šta su joj prognozirali: - Možeš da pokušaš, ali zašto bi sebi to radila? Uništićeš dalje bubrege, a dete imati nećeš.

Tu se, kaže nam, zainatila. Pronašla je stručnjake i ostala pri odluci da dete rodi. Uradili su joj analize za kakve nije znala da postoje. Zbog korone, koja bi mogla dodatno da zakomplikuje njeno zdravstveno stanje, bila je izolovana u bolničkoj sobi. Sretala je samo lekare i sestre. Smanjujući kontak sama je merila pritisak i uzimala lekove.

- Dvadesetak puta sam potpisala da nastavljam trudnoću, svesna rizika po sebe i dete - dodaje i ne ističući koliko ju je to pogađalo.

Na praćenju je provela pet i po meseci. To vreme danas pamti kao mračno. Potpuna izolacija ju je slomila. Bližnje je viđala samo sa terase. Sprat treći, razgovor moguć samo telefonom.

- Jednom sam se mnogo iznervirala. Skočio mi je pritisak toliko da nisu mogli da ga spuste. Pokušali su na sve načine i ustanovili da sam ugrožena ja, dete, da je posteljica krenula da se odlepljuje i da mora hitan carski rez. Moje dete se rodilo između 28. i 29. nedelje. Imala je 1.200g - navodi.

Tihana je ostala na intenzivnoj nezi, a beba je prebačena iz porodilišta na dalje lečenje. Priključena je bila i na respirator, pa na ventilator, i sama doživevši sepsu. Uzrok je otkriven i beba je izlečena.

Beba u inkubatoru, mama bez osmeha

- Pozvali su nas nakon dva meseca, da dođemo pod duplim maskama i rukavicama. Prvi put smo je tad videli. Ona je bila tako majušna. Ne možeš da poveruješ. Izašla je sa 2kg i 37 cm. Toliko mala i mršava, kao neka mačka. Bilo je strašno videti je. Sa druge strane, konačno sam videla svoje dete. Bila sam na sedmom nebu. Imaš osećaj: 'Čoveče, ja sam je rodila'. I sad mi je teško kad se setim da mi ništa o njoj nismo znali - opisuje vreme od porođaja dok nije dete uzela u ruke.

Ovo neće biti prvi put za dve godine da su se odvojile. Naprotiv, ova situacija će se uskoro ponoviti.

Tihana je posle porođaja bila na intenzivnoj nezi, pa na postoperativnom odeljenju. Odatle je izašla na svoju odgovornost.

- Pronašli su mi tri bakterije, čim sam izašla. Verovatno sam ih dobila tokom porođaja - govori o porodilištu iz kog takođe nosi gorka iskustva.

Intenzivnu negu naziva intenzivnom nebrigom, sa puno gorčine u glasu.

- Zato što su toliko loši prema pacijentima. Petog dana, kada sam se dozvala, shvatila sam da sam ja još krvava od porođaja po rukama i da ja takvim rukama jedem. Ne znam iz kog razloga ne dobiješ ni viljušku. To je strašno. Pomislila sam da ću da umrem od infekcije. Sestra mi se čak i podsmevala kad su mi radili analize: 'Ha-ha, skočio ti je kreatinin, ti ćeš da zavšriš na dijalizi'. Smeje se žena - izgovara jedno po jedno, sve šokantnije od prethodnog.

Zbog odvojenosti sa bebom, dok je svaka vodila svoju bitku, osetila je i simptome postporođajne depresije.

- Rodiš dete, a ni ne znaš da si rodio. Ni moje telo više nije znalo da je rodilo dete. Nisam ni pravila mleko - kaže.

Uprkos upozorenjima, dijalizu je doživela kao šok

Zdravstvenim komplikacijama ovde nije bio kraj. Dobila je i koronu od koje su je toliko čuvali. Ovde nažalost kreće i jedna nova bitka. Mesec i po dana bolovanja: krevet - toalet - krevet. Dva, tri meseca kasnije hitno je smeštena u bolnicu.

- Hitno tokom noći su me hospitalizovali. Imala sam 15 kg viška vode. Sutradan su mi ugradili kateter u vrat. Odmah sam krenula na dijalizu. To je bio šok - govori o događajima od proleća prošle godine.

Kaže da je bilo pitanje vremena kada će krenuti na dijalizu, ali da je moglo da se desi i za deset godina. Okolnosti joj samo nisu išli u korist.

Prvo je krenula na kućnu dijalizu. Onda je usledila hemodijaliza, operativno stavljanje i vađenje katetera, bušenje stomaka, ležanje i čekanje dok beba kod kuće odrasta.

- Na kraju su rekli da to nije rešenje. 'Možeš da staviš treći put kateter, ali transplantacija će biti ugrožena' - rekli su joj.

Tihana je bila odlučna: želi da transplantira bubreg.

Umesto ugradnje fistule, koju imaju ostali bubrežni bolesnici na dijalizi, njoj je morao biti instaliran kateter u grudi.

- Posle toga ne postoji više nijedan način. Bez dijalize pacijent može da živi još sedam dana. Puniš se vodom dok se ne ugušiš. Ja imam kateter, cevku koja viri iz grudi. Svaki put je rizik. Već s zapušio dva puta. Ne mogu da opišem taj strah kada znaš da onoga momenta kad više ne bude radio, imam nedelju dana na ovom svetu - govori kako doživljava sve što ju je snašlo.

Kaže da joj vreme curi i želi što pre da pronađe rešenje za svoj problem.

Prikupljanje pomoći u toku

- Prvo sam skupljala novac za Tursku. Tu su mi rekli da može da se odradi transplantacija. Međutim, moji krvni srodnici mi nisu donori. Našli smo onda drugu opciju da se u Belorusiji sa mrtvog donora presadi bubreg, što nije tako dobro kao sa živog, ali ja očito nemam drugi način - kaže uz napomenu da joj nije bitno gde će problem rešiti.

Za kraj nam kaže da je ćerka potpuno zdrava. Njena borba je dobila smisao.

-  Ona je super, zdrava, mala vrca. Blesava je, aktivna je, sve je dijagnoze pobila. Sledećeg meseca puni dve godine - ističe sa iskrenim osmehom u glasu.

Za Tihaninu pobedu! Budimo humani!

Pomozimo Tihani!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 1302 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1302 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001421508-33

Uplatom na devizni račun: 160-6000001422067-05

IBAN: RS35160600000142203019

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Skeniranjem NBS IPS QR koda na vašoj mBanking aplikaciji:NBS IPS QR kod

(Telegraf.rs)