"Želim da moja ćerka (11) ima bolji život": Nikola svaki dinar ulaže u oronulu kuću, i dalje su bez kupatila

Nikola Vlajin (52) je samohrani otac devojčice Nikoline (11). Oni žive u oronuloj kući u Dolovu, a do nedavno nisu imali osnovne uslove za život. Nikola je, uz pomoć humanih ljudi, u svoj dom uspeo da uvede vodu, ali mnogo posla je još pred njim kako bi ćerki obezbedio pristojne uslove za život.

Kada je ekipa Telegrafa posetila ovu dvočlanu porodicu, u predsoblju je bila nameštena skromna kuhinja - sudopera, stari šporet, veš mašina, frižider i zamrzivač. U jedinoj sobi spavali su i otac i ćerka, a kupatilo nisu imali.

Nikola je od donacija uspeo da kupi ono što mu je potrebno za kupatilo, ali kako bi ono bilo funkcionalno potrebno je da dođu majstori, za koje nema novca. Upravo to kupatilo bila je jedna od najradosnijih vesti za malu Nikolinu.

- Počeo sam da uvodim struju. Uradio sam dovod i odvod vode, česmu napolju. Otvorio sam dvoje vrata, prezidao sam Nikolininu sobu. Novac je potreban, ali uplata nema. Sve što sam dobio uložio sam u kuću, dinar nisam potrošio sa strane, kako bih ćerki omogućio bolji život. Potreban mi je bojler i pločice za kupatilo. Ono što nam je bitno je da platimo majstora da nam stavi pločice i da se stavi bojler da bismo imali funkcionalno kupatilo jer sam ja od donacija kupio wc šolju, vodokotlić, lavabo i ogledalo - priča Nikola za naš portal.

Kako kaže, ne zna kako će da se snađe. Za struju se zadužio i mora da vrati taj novac. Radi koliko može, što u njegovom stanju, sa ranama na nozi i dijabetesom, nije nimalo lako.

- Noga mi je sad malo zacelila, do pre 10-ak dana sam išao na previjanja. Počeo sam da radim gde mogu, ali nije to neki novac, a treba nešto i da jedemo. Drva su skupa, više od 10.000 dinara treba za metar. Ne mogu da zapnem svom snagom da radim jer četiri puta dnevno primam insulin. Nisam mislio da ću ikad u životu da budem u ovoj situaciji. Teško je - dodaje.

Ističe da njemu i čerkici sve što su dosad uradili u kući, uz pomoć humanih ljudi, mnogo znači.

- Imamo vodu u kući, to je značajan pomak. Treba na septičku jamu da se udari betonska ploča. Na ovo malo ima puno ulaganja. Ćerka je srećna, sada ima svoju sobu, svoj kauč. Ja spavam i dalje u dnevnom boravku dok ne prezidam sobu. Treba i da se kreči, plafoni su spušteni. Trudim se da uradim što više. Uspeću ako mi neko pomogne, sam ne mogu. I dalje nemamo neke osnovne uslove, kao što su struja i drva. Treba namirnice da se kupe. Koliko god zaradim, uložim u kuću. Kupio sam sad 20-30 metara kabla da bih imao struju. Kad budem imao para, malterisaću, ako ne ove godine, sledeće - objašnjava Nikola.

Nikolinu napustila majka

Majka devojčice otišla je pre šest godina i od tada Nikola sam brine o detetu.

- Samohrani sam otac, majka ju je ostavila pre šest godina. Preudala se u selu kod Kruševca. Ja se mučim za ćerku, trudim se da joj pomognem što više mogu. I pored bolesti se trudim da joj budem pravi otac, kao što jesam. Ja suprugu nisam oterao, nisam je tukao. Ja niti pijem, niti pušim. Ona je samo jednostavno digla sidro i otišla bez trunke savesti. Ne pozove dete ni da čestita rođendan. Ona ima ćerku iz prvog braka koja je bila kod mene pet godina. Ja sam brinuo o tom detetu kao što sada brinem o svom. Ni to nije vredelo. Ona je bila bolesna, imala je epilepsiju. I dete joj je bilo bolesno. Nije se kontrolisala kada je u pitanju ponašanje. U celoj toj priči je sreća samo što se rodilo moje dete. Ja to njeno dete volim kao da je moje, ona mi je u srcu, mene je nazivala ocem. Nemam nikakav kontakt s njom, njena majka ne dozvoljava. Dete živi kod babe, a majka se preudala. Kasno sam se oženio, kasno sam dobio Nikolinu. Nema veze, ja ću da se izborim za nju - rekao je samohrani otac ranije za Telegraf.

Ćerka, kaže, uslove u kojima žive podnosi dobro, ali je evidentno da joj fali majka.

- Ceo život se borim. Zdravstveni problemi mi dodatno pogoršavaju situaciju. Ćerka podnosi dobro, ali je i kao svako dete koje raste bez majke. Ja vidim da je njoj majka potrebna. Ja nisam hteo da se oženim, da nađem drugu, znate kako se gleda na tuđe dete. Želim da joj pomognem da završi školu, da ima svoje parče hleba. Sve što tražim od nje je da mi da koru hleba i prinese čašu vode kad odraste - dodao je.

Radi uprkos bolesti

Ceo život je, objašnjava, radio sa krampovima i kompresorima. Sve su to bili teški fizički poslovi. Radno mesto je morao da napusti zbog zdravstvenog stanja. Ipak, kako je suma novca sa kojom žive 11.500 dinara, i dalje se snalazi i trudi se da radi što više.

- Živimo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, to je ukupno 11.500 dinara. Kad god mogu idem da radim, da zaradim neki dinar privatno. Kad nisam u mogućnosti da radim imamo 11.500 dinara na mesečnom nivou. Kupio sam dva trimera, treći je crkveni, pa idem i kosim travu kod komšija, kod drugih ljudi, naplatim 1.000 do 2.000 dinara. Nemam pomoć sa strane, u današnje vreme niko danas neće da pomogne. Kad mogu, sečem i drva. Da bi moglo da se preživi, svaki dan je potrebno 1.000 dinara. Mi taj novac nemamo - objasnio je otac.

Na način na koji se snalazi za primanja, snalazi se i kada je potrebno da pripremi ogrev za zimu. Kako kaže, komšije ga nekada zovu da odseče neku granu koja smeta, pa je ponese kući. Isto tako se dešava da vidi i neku polomljenu, pa je ponese za ogrev.

Uslovi života nehumani

Nikola i njegova ćerka žive u dve prostorije. Tamo gde bi trebalo da bude predsoblje, improvizovana je mala kuhinja u kojoj se nalazi stari šporet i sudopera bez adekvatne slavine, jer ta prostorija nije napravljena za tu namenu. Sve to otežava i čišćenje i održavanje. Dok ne reše problem kupatila, snalaze se kako mogu.

- Dete ode kod bratanca da se okupa. Napolju se ugreje voda, pa se operemo. Snalazimo se, tako ceo život. Nisam mogao da zaradim da se sve popravi. Najviše bi nam bila potrebna pomoć da se kuća reparira, da se napravi kupatilo, da imamo od čega da živimo. Prošle godine sam nadogradio kuću. Tu bi trebalo da da se uradi dnevni boravak i kupatilo. Godinama sam štedeo novac, odvajao od usta, skupljao materijal, da bih to dogradio. I sad nemam kako da nastavim dalje - rekao je Nikola kada smo ga posetili.

Ipak, iako se za svoje dete srčano bori, u nekim trenucima ipak gubi nadu.

- Nekada više ne znam šta da radim, pa sednem i plačem. Ceo život sam bio pošten, radio pošteno, nisam krao, nisam bio mafijaš. I šta na kraju imam od poštenog života? - iskren je Nikola.

Svako ko je u mogućnosti da pomogne Nikoli i njegovoj ćerki, može to da uradi uplatom na broj računa 115038162144530319, ili možete pozvati Nikolu na broj telefona 062/144 53 03.

Ukoliko novac uplaćujete iz inostranstva: IBAN RS35115038162144530319, SWIFT AAAARRSBG.

(Telegraf.rs)