Bez tvog zagrljaja, sve je prazno, lave: Tri sestre ujedinjene za brata, koji je nepomičan nakon udesa

Foto: Privatna arhiva

Kaži koliko još boli, koliko tuge, koliko neprospavanih noći, kaži jedini. Kaži šta sestre da urade, koga da pozovu, koga da ti dovedu? Tako govore tri sestre, u suzama i očaju, bespomoćne nad nepokretnim bratom, čija je mladost stala nakon stravičnog udesa koju je doživeo u februaru ove godine. Na njegovom licu se samo katkad vidi radost i osmeh koji im da snage za borbu. Majka se nikada ne odvaja od bolničkog kreveta na kom Aleksandar leži. Nakon teške saobraćajne nesreće, on se probudio i ostvario kontakt sa spoljnim svetom, a njegove sestre čeznu za toplinom zagrljaja i šansom da iskažu svoju ljubav, da ih čuje, razume, odgovori. Zato su napisale pesmu.

Aleksandar Radulović (25) je 6. februara ove godine doživeo saobraćajnu nezgodu dok se nalazio u automobilu sa devojkom, na putu Velika Plana - Lozovik.

U Urgentnom centru bio je dva meseca, nakon čega je prebačen u Sederevo pa u Slankamen, a zatim je kratko vreme proveo i kod kuće.

U teškom udesu zadobio je oštećenje glave u vidu hematoma sa dijagnozom teška trauma mozga. Bio je u indukovanoj komi, a kasnije u budnoj.

U međuvremenu je preživeo tri sepse, mnogobrojne instrahospitalne infekcije, koronu, respirator, ascit usled nedostatka proteina, a sestra Tamara nakon svega kaže da je on iznad svih dijagnoza.

- On je sada budan, reaguje, trudi se, hoće i da priča, može i da sedne, ali u našoj državi, ne postoji centar koji prima takve pacijente i koji može da mu pruži rehabilitaciju koja mu je neophodna. Naši doktori su rekli da postoji nada da se on oporavi, ali ne u Srbiji - kaže Tamara.

Aleksandru je potrebna terapija matičnim ćelijama, jer su neki neuroni trajno prekinuti u mozgu i potrebna je rehabilitacija, verovatno doživotna jer je on sada potpuno nepokretan. Tačan iznos koji je potreban da bi on primio terapije u Turskoj se još uvek ne zna, ali za sva pomagala i negu koja mu je neophodna, potrebno je oko 100. 000 evra prema predračunu koji su prosledili iz Turske.

- Mi čekamo da se sakupi novac kako bi on otišao u Tursku. Majka je 24 časa pored njega svih osam meseci koliko su je puštali, jer radi u smederevskoj bolnici. On je sada na poluintezivnoj nezi samo zato što im je naša majka koleginica pa joj izlaze u susret - kaže Tamara.

Dodaje i da njihov tata takođe svakodnevno odlazi i pruža podršku svom mezimcu. Zamišljenog, tužnog pogleda, čuva kuću dok čeka svog sina da se vrati na svojim nogama, da ga ženi, unuke da ima.

Ova hrabra četvorka, odoleva svim nevoljama koje su njihovu porodicu zadesile. Tri hrabre sestre svog brata svakodnevno obilaze koliko im dozvoljavaju obaveze i posao. Jedna mu pruža moralnu podršku, druga mu donosi kašastu hranu, treća deli apele za pomoć za njihovog miljenika.

- Prošlog vikenda sam čula da je on izgovorio neku reč, ali je to toliko teško čuti da mi ne možemo da budemo ni sigurni da li je on zaista nešto rekao - kaže ova zabrinuta sestra.

Aleksandar je njihov borac. Nikada nije bio bolestan. Posatvaljo je bilborde i tende i često im slao fotografije sa visokih bandera gde se sve penjao.

- On je energičan, voleo je adrenalin, nikad nije bio bolestan. Postavljao je bilborde, tende, stalni se penjao negde. Pošalje nam tako fotografiju neku sa neke ogromne bandere, nama ne bude dobro kad vidimo gde se popeo. On je naš borac. Bodri nas to kada vidimo njegove oči koje govore da on nas razume, da verovatno sve zna, ali to ne može da iskaže - kaže njegova sestra Tamara.

Oni čekaju da se njegova mladost nastavi i veruju da će odlaskom u Tursku uspeti da se oporavi i ponovo stane na noge.

-  Majka nam je veliki borac, pa i mi od nje nosimo tu snagu, razmišljamo pozitivno. Mi smo sigurni da će se on popeti na vrh i reći svima da je pobedio - rekla je Tamara.

Tri junakinje napisale su pesmu svom jedinom bratu.

Ti si naša slagalica, ti si deo nas, deo koji fali svakoga jutra, svake večeri.

Fališ da nam kažeš dobro jutro, fališ da nas pitaš kako smo, jel nas dirao ko,

Ma ko sme tvoje sestre da dira?! Ko sme, kada nema osobe iz tvog okruženja kojoj nisi rekao koliko nas voliš,

Koliko si srećan kada smo mi srećne, Koliko voliš našu decu, Kako ne znaš koga voliš više, S kim da se igraš?

A da li znaš koliko je naša sreća jednostavna, Koliko bi nas usrećio Samo jedan tvoj poziv,

Samo jedan zagrljaj, Onaj najjači, Koji samo ti umeš.

Čekamo te jedini, Da nastavimo gde smo stali,

Da popuniš našu slagalicu, Da ispuniš naša srca,

Da oteraš tugu, Da oteraš bol,

Da nas usrećiš kako samo ti znaš.

Kaži koliko još boli, Koliko tuge,

Koliko neprospavanih noći, Kaži jedini,

Kaži šta sestre da urade, Koga da pozovu, Koga da ti dovedu?

Mislio si da te nijedna nije volela, Da nijedna nije patila za tobom,

A da znaš koliko me je njih pozvalo, Koliko je suza isplakalo,

Koliko te devojčica čeka, Samo tebe Radule,

Tvoj pogled i tvoje crne oči!

Armija te tvoja čeka, I veruje u tebe!

Požuri, a mi ćemo čekati, ma koliko ti budeš još želeo, Jer naše vreme je stalo sa tobom...

Samo sa tobom možemo da slavimo, Da duvamo svećice,

Da letujemo i da zimujemo, Da dišemo,

Bez tebe i tvog zagrljaja, Sve je prazno, Lave.

Aleksandru možete pomoći slanjem poruke sa brojem 70 na 3800

Upatom sredatava na dinarski račun 160- 6000001515363- 59

Upatom sredatava na devizni račun 160- 6000001518333- 73

IBAN RS35160600000151833373

SWIFT/ BIC DBDBRSBG

(Telegraf.rs)