Ni na ime se nije odazivala, sad priča sa roditeljima: Teodora ima autizam, ali se posle terapija dešava čudo

Teodora Kostadinović (5) ima dijagnozu autizma. Kada je imala oko godinu i po dana, vaspitačice su njenim roditeljima skrenule pažnju na to da Teodora ne reaguje kada roditelji dođu po nju i smatrale su da to znači da nešto nije u redu.

- Skrenule su nam pažnju na to da se ona ne odaziva kada je pozovemo. Tada su, kada dođemo, tražile da mi zovemo Teodoru. Ona ni tada nije reagovala. Teodora nam je bila prvo dete, pa nismo primetili da ima nekog problema. Delovalo nam je da je mala, pa da još ne shvata. Usmerili su nas na to da idemo kod logopeda i defektologa, što smo i uradili. Najpre je dobila dijagnozu disharmoničnog razvoja. Ipak, pre oko godinu i po dana, Teodora je dobila dijagnozu autizma - priča za Telegraf.rs Teodorina majka Jovana.

Kako objašnjava, dijagnoza je stigla kada je njena ćerkica najviše napredovala i to ih je vratilo na početak. U tom periodu od godinu dana, Teodora je kod logopeda išla četiri puta nedeljno. Na prvoj proceni inteligencije imala je IQ 66, a posle šest meseci 106, što je tada, kada je radila neverbalni test, značilo da je dva i po meseca ispred njenih vršnjaka.

- Kada sam saznala za dijagnozu imala sam 24 godine, a proradila mi je štitasta žlezda. To samo za sebe govori o mojoj reakciji na te vesti. Osećala sam se kao da sam u bokserskom ringu, da me udaraju, a da ne mogu da podignem ruke da se branim. Devojčica od 24 godine, koja je postala majka, koja je dobila dete koje ima smetnje u razvoju... Bila sam u šoku. Ipak, ja sam to brže prihvatila sve u odnosu na supruga. On je verovao u to da nije tačno da postoji problem, mislio je da je Teodori samo potrebno vreme. Taj dan kada je ustanovljena dijagnoza, počeo je da plače. On je teži na suzama, ali ga je to baš pogodilo. Ja sam tada već prihvatila da je Teodora posebna i na neki način mi je bilo lakše - dodaje.

Teodorin govor je u tom periodu bio prilično slab. Porodica je zato, uz podršku prijateljice, odlučila da pokuša sa transplantacijama matičnih ćelija.

- Kod njenog deteta je napredak bio vidan, tako da smo se usudili da pokušamo. Krenula je na terapije matičnim ćelijama i zaista je primetan napredak. Teodora je pre imala govor, ali on nije bio povezan sa situacijom u kojoj se nalazi. Izgovarala je mama, tata, znala je boje na engleskom i na srpskom, egleski alfabet, pisala je brojeve od jedan do 10. Sve stvari koje su bile u nekoj vezi sa edukativnim materijalom su je interesovale i bile su joj fascinantne. I sada kada ode kod logopeda sve prihvati bez greške. Od kako je primila matične ćelije, počela je da ostvaruje komunikaciju. Pre nas je vukla za ruku jer nije mogla da kaže šta želi. Sada kaže daj mi krem, daj mi vodu, Teodora jede, vruće, hladno... Imamo komunikaciju sa njom - objašnjava majka.

Kako ističe, niko ne može da kaže koliko je transplantacija matičnih ćelija potrebno i sve zavisi od Teodorinog napretka. Dve doze matičnih ćelija primaju se u razmaku od 15 dana, a potom se pravi pauza od tri meseca do naredne dve doze.

- Lekarima u bolnicu treba da šaljemo fotografije i video snimke, da vide šta se dešava sa detetom. Ako procene da tokom tri meseca pauze nema poboljšanja, oni prestaju sa terapijama. Može da se desi i ako posle prve doze nema napretka, da terapije butu prekinute. Naredni put u Tusku bi trebalo da bude krajem januara, odnosno početkom februara. Za dve doze je potrebno 18.000 evra. Za jednu od dve doze smo sakupili novac, ali nam fali za šestu dozu - kaže Jovana.

Terapije matičnim ćelijama nisu poboljšale samo Teodorin govor i razumevanje, već i problem sa agresivnošću, čiji je uzrok donekle bila baš nemogućnost govora.

- Teodora je imala momente agresivnosti, samopovređivala se, bacala predmete u vis, histerisala. Sve je bilo zbog toga što joj govor nije bio razvijen. Od kad prima terapije matičnim ćelijama, agresivnost se smanjila. Ona je jako uporna i hiperaktivna. Kad padnemo na nos od umora, a ona nam nešto traži i ne možemo da joj damo odmah, onda krene da negoduje, ali nije agresivna, već samo što ne kaže hajde, ovo moje je hitnije od toga što ti radiš. Stvarno je neverovatna. Mnogo lepo crta - dodaje Teodorina mama.

Kako kaže, uzrok bolesti nije poznat čak ni lekarima. Od profesora u Turskoj dobila je odgovor da u pitanju može da bude genetski problem, paraziti u crevima, reakcija na vakcinu.

- Teodora je kad se rodila bila naduvena i otečena. Niko mi nije rekao da li je možda prekinut dotok kiseonika. Nije odmah plakala, cevčicama su joj čistili usta i nos, to je sve brzinski odrađeno. I kada je zaplakala, bila je tiha. Šta je, ja zaista ne znam. Ona nema nijedan drugi problem. Imamo i mlađu ćerku koja je urednog razvoja. Tara, hvala Bogu, priča za desetoro - kaže Jovana sa osmehom.

Kada je bila trudna sa drugom ćerkom, baš zbog toga što njeno prvo dete ima smetnju u razvoju, rečeno je da treba da uradi genetske testove. Međutim, Jovana je odbila. Tada je bila već u šestom mesecu trudnoće. Sve i da nije bilo sve u najboljem redu, želela je da rodi svoje dete. Tako je nastavila da radi isključivo testove koji se i inače redovno rade tokom trudnoće.

Iako situacija nije nimalo laka, Jovana zaista na sve gleda sa mnogo optimizma, a očigledno je koliko je ponosna na svoju Teodoru.

- Ja nisam neko ko kuka jer ima bolesno dete. Želim da Teodoru predstavim na što lepši način i što pozitivnije, da ljudima bude drago kada čuju nešto o njoj i kada stupe u kontakt sa nama. Ne želim da je žale. Ljudi vole da čuju lepe stvari i da znaju da ima napretka, a pozitivno gledanje na situaciju pomaže i nama. Teodora nema druge smetnje, ne nosi pelene, ja sam stvarno jako ponosna na nju. Ona je jedan mali genije, lepa je i pametna. Ja sam svesna da Teodora nije životno ugrožena, ali autizam nije samo reč, to je nečiji život. Ona bi za godinu dana trebalo da krene u školu. Suprugov i moj trenutni cilj je da je ne vodamo mi i lični pratilac, već da može da ide sama i da isprati svoje vršnjake, da ima normalan razvoj. Ima par dečice s kojom je išla u redovan vrtić i koji jedva čekaju da se vrati - zaključuje Jovana.

Kako Teodorina mama kaže, ruka koja daje nikad nije prazna. Zato budmo humani i pomozimo Teodori:

Slanjem SMS poruke: Upišimo 1235 i pošaljimo na 3030

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001381500-68

Uplatom na devizni račun:160-6000001381477-40

IBAN: RS35160600000138147740

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Skeniranjem NBS IPS QR koda na vašoj mBanking aplikaciji:NBS IPS QR kod

(Telegraf.rs)