"Mama, što se brinete, pa i Nadal ima stereotipije": Luka po 2 sata ponavljao isti pokret, majku terao od sebe

Sa devet meseci je sedeo, sa 13 prohodao. Znao je nekoliko reči koje sva deca prve izgovore, mama, tata, baba, deda... Starijeg brata Veljka je zvao Eko. Bio je baš krupna beba. Znao je odmah da posluša kad mama i tata nešto kažu.

Preporučujemo

U junu 2017. godine, sa 14 meseci, bio je na fotografisanju za pasoš. Sve je bilo u redu. Polovinom sledećeg meseca, majka je primetila kod Luke strabizam (razrokost). Tad već nije gledao u kameru. Zagledao je svoje prstiće. Lule, kako ga zovu ukućani, je izgubio fokus, prestao da reaguje na poziv, a pre navršene druge godine, Luka se potpuno "isključio". Umeo je dva sata da sedi i pritiska isto dugme na muzičkoj igrački. Saplitao se o stolice, tepihe.

Luka Beriša ima punih sedam godina. Luka Beriša još uvek ne govori. Što bi stručnjaci rekli, neverbalan je.

Foto: privatna arhiva

Psiholog sa VMA je procenio da je Luka sa dve godine na nivou deteta starog godinu dana.

Nije bilo emocionalne povezanosti, ja sam bila stranac

Prema rečima Lukine mame Jelene, mnogo ju je pogodilo što je izostala emocionalna povezanost. Majku je terao od sebe.

- Znao je samo za tatu, ja sam bila stranac - kaže Jelena Beriša za Telegraf. - U jednom trenutku delovalo mi je da samo ja vidim problem. Lekari su mi govorili da nikad ne upoređujem decu, da svako od njih ima svoj razvojni put. Osećala sam se kao da mi se sva vrata zatvaraju. Jedan lekar mi je čak rekao: "Mama, što se brinete, pa i Nadal ima stereotipije".

Kada je Luka imao dve i po godine, polomio je butnu kost. Igrao se sa tatom, ali tokom igre nije pao. Tom prilikom nije adekvatno odreagovao na bol.

- To je bio period kada je on uglavnom ležao, vrteo se i klatio. Otac ga je uneo iz dvorišta, a tek smo sutradan ujutru posumnjali da nešto nije u redu kada nije dao da ga presvučem. Ispostavilo se da je sa tri strane kosti imao prelom. On je samo sedeo kod oca u krilu i smeškao se.

Lekar ga posmatrao i izrekao dijagnozu

Tek u martu 2019. porodica dobija Lukinu dijagnozu. Stajala je u fioci, nesaopštena porodici, dok neurolog kod kog su otišli po preporuci nije rekao "dete ima autizam", samo posmatrajući Lukino ponašanje. Isti lekar je bio pesimističan po pitanju Lukinog napretka.

Posle terapija kvantne medicine kod Luke se primećuju poboljšanja, a jedno od prvih je uspostavljanje kontakta sa majkom.

- Reč je o nekoj vrsti kineske terapije masaže kojima se podstiču određene tačke na telu. Recimo sedeli smo u autobusu, on gleda sve okolo oduševljeno, kao da prvi put vidi. Jednostavno se probudio, postao svestan, povezao se sa mnom. On sa tri godine nije smeo da se spusti niz tobogan, tresao se kad treba da se popne, kao i kod bazena. Nekako je funkcionisao do perioda kad ima četiri i po godine. Tada je dobio upalu pluća. Preselili smo se u stan u kom ima buđi. Od tada do danas, on je non-stop bolestan, non-stop inhalacije. On uprkos tome nikada nije imao temperaturu. Utvrđeno je da je alergičan na grinje, prašinu, višnje, narandže, belance, na grinje iz brašna, mleko i mlečne proizvode... Sa četiri i po godine išao je na desetak terapija nedeljno - priča Jelena.

Čula sam da dolazi ruski lekar i odmah otišla u banku

Prema njenim rečima, čim je čula da u Srbiju dolazi poznati ruski lekar Kiril Šljapnikov, neurolog i imunolog, poslala mu je mejl. Istog dana, posle posla, otišla je u banku, da opet refinansira kredit, po ko zna koji put, kaže. Prvi pregled i dijagnoza koštali su 3.000 evra.

Foto-kolaž: Privatna arhiva

Poduži je spisak dijagnoza koje je Luka dobio: mitohondrijalna disfunkcija, predispozicija za razvoj celijačne bolesti, alergijski rinitis, gastritis, edem kolona celom dužinom, inflamacija u duodenumu, parazitna infekcija, virusna infekcija u sva tri tkiva, HHV6 u želucu, enterovirus u stolici. Lekove koje su tada dobili, kaže, osim dva, ne mogu da nabave kod nas.

Od jula prošle godine počeo je da pije "karbamazepin retard", antiepileptik. Od tada se ne budi noću, spava dubokim snom, kaže majka. Od treće godine je trajao taj njegov poremećen san, noću uopšte nije spavao, probudi se i smeje kao usred dana.

- Od kraja prošle godine više nema bolova u stomaku, ne udara se više po stomaku i ne vrišti. Inače je plakao svaki dan, vrištao, vidite da dete trpi bolove. Njegovi rezultati su neuporedivi. Zato i mora da nastavi sa terapijom. Svaki mesec mu je neophodno 300.000 dinara za tretmane. Za defektologa, logopeda, plivanje, hipoterapiju, reedukaciju psihomotorike... Ukupno 14 termina nedeljno. Do sada smo davali 700 evra mesečno samo za lekove, iz našeg budžeta - priča Jelena.

Luki je neophodan lični pratilac

Luka pohađa Osnovnu školu "Stefan Dečanski" na beogradskoj opštini Stari grad, školu za oštećene sluhom i nagluve. Majka ga odvozi i vraća iz škole i zbog toga, mora da radi četiri sata. Za to radno vreme, prima pola plate.

Iz škole su poslali zahtev da Luka dobije ličnog pratioca. Više, kaže Jelena, nije moguće da to bude roditelj. Kako kaže, iz agencije "Dečje srce" su im rekli da ih kontaktiraju u junu. Takođe su rekli da ne garantuju da će dete dobiti pratioca. Jelena kaže da već ima osobu koja može da bude pratilac i kojoj bi poverila svoje dete. Ipak, postoji i lista čekanja.

Za Luku se prikuplja novac preko Fondacije "Budi human" i možete da mu pomognete na sledeće načine:

Upiši 1327 i pođšalji sms na 3030

Jednokratna pomoć 200 din

Uplatom na dinarski račun:

160-6000001421811-94

Skeniranjem NBS IPS QR koda na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod

*Pristupite preko vaše mBanking aplikacije i skenirajte kod sa ekrana. Iznos je podešen na 1000 RSD, a korekcija iznosa se može uraditi u samoj aplikaciji.

Uplatom na devizni račun:

160-6000001422112-64

IBAN:

RS35160600000142211264

SWIFT/BIC:

DBDBRSBG

(Telegraf.rs)