Marko je gledao izgladnelu decu i sad kreće u misiju: Jedu jednom dnevno, stariji na kraju samo pokupe ostatke

Veliki srpski humanitarac Marko Nikolić iz fondacije "Zajedno možemo", u subotu uveče kreću u još jednu veliku humanitarnu akciju i to put Kenije, a gde će nahraniti na stotine izgladnele dece i izgraditi, kako se nada, nekoliko bunara, a kako bi konačno namučeni mališani, ali i ostali stanovnici, konačno dobili vodu za piće.

Ovu divnu vest za Telegraf.rs je potrvdio sam Marko, pa objasnio šta ga sve čeka na tom dalekom, i kako ističe, nimalo bezazlenom putu, a gde je krajnji cilj da deca ovog dela Afrike, za koju su mnogi i zaboravili u kakvim teškim uslovima žive, podari barem malo sreće i normalnije uslove svakodnevnice.

Preporučujemo

"Ja sam prošle godine već bio u Ugandi gde sam tada sa koleginicom Tamarom Misirlić gradio bunare. Ono što sam tamo video duboko me je dirnulo i nisam ostao ravnodušan. To mi je dalo snagu da nastavim da pomažem takvoj deci i tim ljudima koji tamo žive. Jezivo je i mnogo tužno da ljudi u 21. veku nemaju vodu za piće i da jedu samo jednom dnevno. Rešio sam da ne stanem nakon akcije u Ugandi i evo sada u subotu uveče putujem za Keniju, gde mi je u planu da izgradim oko tri bunara i da nahranim na stotine napaćene dečice", priča nam na početku razgovora Marko.

Da ovaj put neće biti nimalo lak, govori i činjenica da je Marko morao da obezbedi pomoć od ljudi iz okolnih zemalja Kenije, a kako bi čitav put protekao što mirnije i bez ikakvih incidenata.

"Dvojica momaka iz Ugande pomoći će mi 0ko logistike. Ipak je to Afrika, divljina. Nije svejedno, još kada idete sami i u nepoznato. Oni će mi biti od velike pomoći", govori dalje Marko.

Što se samih bunara tiče, Marko objašnjava kako su oni neophodni, ali i jako skupocen poduhvat, zbog čega ih i nema u selima Kenije, jer je tamošnjim stanovnicima to novac o kom mogu samo da maštaju.

"Sve to jako košta. Takođe je i jako komplikovana procedura. Međutim, ja sam rešen da u tome da uspem", priča nam poznati humanitarac, pa se priseća kako je to izgledalo prošle godine kada je u Ugandi uspeo da izgradi bunare za tamošnje meštane i decu u afričkim selima.

"Ja sam ponovo u ovoj akciji prvenstveno zbog sreće koju sam u tim momentima kada smo otvarali bunare u Ugandi video u očima dece i tih ljudi. Voda je život i to svima treba da bude jasno. Nadam se da ćemo ponovo uspeti u misiji da i u Keniji barem dva, tri sela dobiju mogućnost da vodu imaju na dohvat ruke i da ne moraju više da idu na kilometar po nju, koju potom moraju da prokuvaju kako bi uopšte bila ispravna za piće", priča nam vidno potresen Marko.

Nagledao se, kaže nam on, svega i svačega prošle godine u Ugandi, a gde je posvedočio kako tamošnja deca svakodnevno na meniju imaju samo pirinač, dok je meso za njih misaona imenica.

"Najgore je ipak najstarijima među njima, a koji, kako sam i sam mogao da se uverim, čekaju da se deca najedu, pa da, ako ostane, pojedu ostatke iza njih kojih je premalo. Izgledaju jako loše, ogladneli i žedni i trebalo bi da se što više ljudi uključi i pomogne im", priča nam na kraju razgovora Marko koji kreću u još jednu bitnu humanitarnu misiju, za koju se nada da će, kao i sve do sada, proteći u najboljem redu i imati srećan kraj.

(Telegraf.rs)