Osnaživanje žena ključno za razvoj i izgradnju pravednijeg društva u budućnosti

Iako se svet suočava sa mnogim zajedničkim izazovima, regionalna saradnja može doprineti unapređenju političkog i ekonomskog osnaživanja žena koje je ključno za razvoj i izgradnju pravednijeg društva u budućnosti, poručeno je danas u Beogradu na okruglom stolu, uoči Druge međunarodne konferencije visokog političkog nivoa o političkom i ekonomskom osnaživanju žena RISE 2026.

Okruglim stolom, u Palati Srbija, predsedavala je ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost u tehničkom mandatu Tatjana Macura, a učestvovalo je 17 delegacija sa tri kontinenta.

Preporučujemo

Potpredsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Ujedinjenih Arapskih Emirata Mona Ganem Al Mari izjavila je da je ekonomsko osnaživanje žena deo nacionalne vizije UAE još od njenog osnivanja, navodeći da žene u toj zemlji danas zauzimaju 50 odsto mesta u Saveznom nacionalnom veću, odnosno parlamentu, i 63 odsto rukovodećih pozicija na saveznom nivou.

"Emiraćanke zauzimaju 54,9 odsto rukovodećih pozicija u privatnom sektoru, dok žene čine čak 70 odsto diplomiranih studenta", rekla je Al Mari.

Brojevi su, kako kaže Al Mari, samo deo priče, a iskustvo ih je naučilo nekoliko važnih lekcija.

"​Prvo, liderstvo mora biti namerno. ​Samo talenat nije dovoljan. ​Moramo stvoriti puteve, politike i prilike koje omogućavaju ženama da dostignu pozicije na kojima se donose odluke. ​Drugo, ambicija mora biti merljiva. ​I treće, moramo pripremiti žene ne samo za ekonomiju današnjice, već i za ekonomiju sutrašnjice", rekla je Al Mari.

Ona je ukazala da sve veća upotreba veštačke inteligencije zahteva od žena ne samo da učestvuju u procesu transforamcije koju AI donosi, već i da pomognu u njenom oblikovanju.

"Možda je najvažnija lekcija sa puta Ujedinjenih Arapskih Emirata ta da napredak nikada nije završen. Svako dostignuće stvara odgovornost da se ide dalje", ističe Al Mari.

Rukovodilac za rodnu ravnopravnost u Saveznom ministarstvu spoljnih poslova Švajcarske Mirijam Sofi Gancfrid Kuderk kaže da je rodna ravnopravnost u toj zemlji zagarantovana ustavom od 1981. godine.

"Pravna jednakost sama po sebi ne znači automatski i jednakost u praksi. U Švajcarskoj su žene i dalje nedovoljno zastupljene na sličnim pozicijama. Tradicionalne rodne uloge i dalje utiču na mogućnosti za razvoj karijere i obrazovne izbore", rekla je ona.

Jedna od ključnih lekcija Švajcarske jeste da osnaživanje žena zahteva sveobuhvatan pristup koji uzima u obzir uslove koji oblikuju mogućnosti žena tokom čitavog njihovog života.

"Takav pristup mora biti usklađen sa specifičnom federalnom strukturom Švajcarske i zasnovan na njoj. Zbog toga je naša vlada 2021. godine usvojila Strategiju rodne ravnopravnosti do 2030. godine", rekla je Kuderk.

Ministarka za pitanja žena Libije Randa Mohamed Graib istakla je da Vlada nacionalnog jedinstva svoje programe usmerava na političko učešće i liderstvo, ekonomsko osnaživanje, kao i na institucionalnu koordinaciju žena.

Ukazala je da na lokalnom nivou Libija ima 151 opštinski savet što predstavlja važnu platformu za učešće žena u lokalnoj upravi i procesima donošenja odluka.

Dodala je da u Libiji beleže napredak na polju osnaživanja žena i na opštinskom nivou, ističući da imaju dve žene gradonačelnice.

Naglasila je da, u okviru programa osnaživanja žena, u Libiji ulažu i u razvoj liderskih veština, odnosno da hiljadu žena prolazi obuku iz oblasti liderstva i donošenja odluka, čime se veći broj žena priprema za rukovodeće uloge i doprinos kreiranju politika.

"Od 2021. godine, Vlada nacionalnog jedinstva je osnovala 30 kancelarija za osnaživanje i podršku ženama u okviru vladinih ministarstava, pri čemu svaka kancelarija u svom resoru radi na tome da se potrebe i ciljevi žena uključe u planove, programe i politike", navela je.

Ministarka je poručila da Libija teži partnerstvima koja mogu da podrže prenos znanja, razvoj liderstva, sticanje digitalnih veština, preduzetništvo, inovacije, investicije i stvaranje održivih ekonomskih prilika za žene i devojke.

"Gledajući ka novoj generaciji koja stasava, želimo da mlade Libijke sebe vide ne samo kao one koje imaju koristi od promena, već i kao lidere - inovatorke, preduzetnice, kreatorke politika i one koje donose odluke. Naša poruka iz Libije je jasna - kada ulažemo u žene, ulažemo u jače institucije, inkluzivnije ekonomije i otporniju budućnost", kazala je ministarka.

Zamenik ministra za socijalnu solidarnost Egipta Margarit Sarufim Mina Jusef navela je da je političko i ekonomsko osnaživanje žena ključno za razvoj naših društava i izgradnju pravednije i inkluzivnije budućnosti.

Ukazala je da je Egipat postavio osnaživanje žena u središte svojih razvojnih napora, rukovođen jasnim uverenjem u sposobnosti, iskustvo i posvećenost egipćanki, kao i u njihovu ključnu ulogu u izgradnji nacije i napretku egipatskog društva.

"Nakon što je deklaracijom 2017. godine predsednik Abdel Fatah el Sisi proglasio 'Godinu egipatskih žena', Egipat je pokrenuo Nacionalnu strategiju za osnaživanje egipatskih žena do 2030. godine", rekla je ona.

Naglasila je da je ta strategija uspostavila nacionalni okvir za političko, ekonomsko i društveno osnaživanje, kao i za socijalnu zaštitu.

"Zastupljenost žena u parlamentu porasla je sa 15 odsto u 2006. godini na 27 odsto u 2015. godini. Broj žena poslanika povećao se sa devet u 2012. godini na 165 u 2024. godini. U Senatu je broj mesta koja zauzimaju žene dostigao 41 u 2024. godini, u poređenju sa 12 mesta u 2012. godini", ukazala je Mina Jusef.

Dodala je da su žene u Egiptu ostvarile značajan napredak u izvršnoj vlasti, zauzimajući 30 odsto ministarskih funkcija, u poređenju sa šest odsto u 2015. godini.

Kada je reč o učešću žena na tržištu rada, navela je da je potrebno da nastave sa radom, jer Egipat teži da do 2030. godine dostigne stopu od 35 odsto.

Zamenik ministra za evropske poslove Severne Makedonije Viktorija Trajkova istakla je da je za tu državu rodna ravnopravnost pitanje demokratskog razvoja, ekonomskog napretka i budućnosti društva.

Ukazala je da su tokom proteklih decenija preduzeli važne korake ka stvaranju snažnijeg institucionalnog i pravnog okvira za učešće žena u javnom i političkom životu.

"Jedno od najznačajnijih dostignuća jeste povećana zastupljenost žena u našem parlamentu. Naš izborni zakonik predviđa minimalnu zastupljenost žena od 40 odsto na izbornim listama za parlamentarne i lokalne izbore", rekla je Trajkova.

Prema njenim rečima, ta kvota je odigrala važnu ulogu u povećanju učešća žena u političkom odlučivanju.

"Nakon parlamentarnih izbora 2024. godine, 41 žena je direktno izabrana u parlament koji broji 120 poslanika, što čini 34,2 odsto izabranih. Nakon formiranja vlade, broj žena poslanika porastao je na 46, dok politička zastupljenost na lokalnom nivou i dalje predstavlja izazov", rekla je ona.

Istakla je da su žene potrebne na svim nivoima odlučivanja, ukazujući da je Severna Makedonija 2022. godine usvojila Strategiju za rodnu ravnopravnost za period 2022-2027.

Naglasila je da se njom uspostavlja sveobuhvatan okvir za unapređenje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena u različitim sferama društva.

Trajkova je rekla da strategija stavlja akcenat na ravnopravno učešće u odlučivanju, ekonomsko osnaživanje, pristup resursima i mogućnostima, kao i na uključivanje rodne perspektive u javne politike i budžetiranje.

"Naša strategija za razvoj ženskog preduzetništva u 2023. godini podržala je pristup žena tržištima, razvoj poslovanja i finansijsku podršku. Nastavili smo rad na razvoju našeg institucionalnog okvira", kazala je ona.

(Telegraf.rs/Tanjug)