Kustos Jasenovca poručio sunarodnicima: Hrvati ne mogu da se suoče sa prošlošću

Sećanje na Jasenovac opterećeno je konfliktnim ratnim nasleđem Drugog svetskog rata, koje predstavlja nepremostivu prepreku odlučnom suočavanju savremenog hrvatskog društva s vlastitom prošlo­šću, navodi se u analizi u novom broju hrvatskog stručnog časopisa "Polemos".

Hina prenosi da autorka analize Andriana Benčić, kustoskinja u Javnoj ustanovi Spomen-područja Jasenovac, iznosi tvrdnju da je "konfliktno ratno nasleđe Jasenovca bazirano na politici selektivnog sećanja (bivšeg) jugoslovenskog režima, koja je isticala Jasenovac, a prećutkivala masovne zločine poput Blajburga i Križnog puta".

Preporučujemo

Prema Benčićevoj, "to nasleđe rezultovalo je manipulacijom brojem žrtava Jasenovca i deo je ''ratova sećanja'' na jugoistoku Evrope koji traju od Drugog svetskog rata". Ona je ocenila da se "to nasleđe bitno razlikuje od konfliktnih sećanja na ratove u zapadnoj Evropi".

Na ovom mestu je nastradao veliki broj Srba, Jeverje i Roma Foto: Tanjug/Sava Radovanović

- U tom pristupu, koji je dominantan u jugoistočnoj Evropi, potpuno je izostavljen spomen na civilne žrtve međuetničkog nasilja, među kojima su bile mnoge žrtve ustaškog krvoprolića, koje su prenaglašene, i partizanskog krvoprolića, koje su prećutane - ocenila je Benčićeva.

Ona je iznela tvrdnju da "nakon raspada socijali­stičke Jugoslavije, u Hrvatskoj nije došlo do procesa suočavanja s prošlošću, nego je usledio novi agresorski rat, sa čijom su neizbežnom ratnom propagandom ponovno prizvani u sećanje dugo vremena utišavani narativi iz prošlosti".

- Tako, umesto da postane mesto mira i mogućeg pomirenja, Jasenovac ostaje najizraženijim simbolom konfliktnog nasleđa Drugog svetskog rata i posleratnog perioda - navela je Benčićeva.

(Telegraf.rs/Tanjug)