Ispovest zagrebačkog dizajnera koga je pokušao da siluje sveštenik: Okrenuo sam se i onda me je uhvatio oko struka

Foto-ilustracija: pixabay.com

Marin Sovar 41-godišnji je predavač na Tekstilno-tehnološkom fakultetu u Zagrebu, inače i diplomirani akademski slikar, koji je podigao veliku buru u javnosti svojim intervjuom za nedeljnik Globus u kojem je ispričao kako je bio žrtva pokušaja silovanja jednog moćnog kaptolskog sveštenika.

Sovar je pre 13 godina bio zainteresovan da postane sveštenik pa je 2005. godine hteo da se zamonaši, što ga je dovelo u bliži kontakt sa crkvenim strukturama u Varaždinu i Zagrebu. U tom kontekstu je, kako tvrdi, doživeo i pokušaj napastovanja od strane visokopozicioniranog kaptolskog sveštenika, o kojem je godinama ćutao.

Preporučujemo

U međuvremenu je, kaže, skupio hrabrost da o svemu progovori za medije, a prethodno je sve i prijavio nadležnim crkvenim institucijama i dao je izjavu policiji.

Sve do 2003. godine, kad mu je bilo 26 godina, nije razmišljao o tome da postane sveštenik. Tada je, kaže, sanjao kako je crkva u Sotinu, mestu pored Vukovara u kojem je živeo sve do 1991, srušena. Nakon nekog vremena, podstaknut svime time, kazao je majci kako misli da bi trebao da postane sveštenik.

Pre 13 godina, ovaj muškarac je doživeo pokušaj silovanja Foto-ilustracija: pixabay.com

Ovaj se 41-godišnjak, danas razveden i otac jednog deteta, u jesen 2004. zaposlio kao dizajner u tekstilnoj firmi u gradiću na severu Hrvatske.

- Uspio sam da pronađem jedan stan, ali bio je u groznom stanju. Počeo sam da radim i odlazim na mise u tamošnji manastir, gde sam, na sastanku verničke omladine, upoznao jednog sveštenika. Zamolio sam ga da me preporuči ako zna ikoga ko iznajmljuje stan, na šta mi je on ponudio da se uselim u garsonijeru koju su imali u samostanu. Kako nikako nisam dotad uspeo da nađem stan uselio sam se u samostan - rekao je Sovar.

Suživot u samostanu bio je neko vreme idiličan, ali onda je, kaže Sovar, sveštenik počeo prema njemu da pokazuje naklonost fizičke naravi. Nakon što ga je Sovar odbio, atmosfera u samostanu se promenila.

- Naši su se odnosi narušili i postao je bezobrazan prema meni. Govorio mi je da sam lenština i da ništa ne vredim. Plaćao sam mu stanarinu i sve radio.

Početkom februara 2005. jedno sam popodne prilegao nakon posla, kad upada mi sveštenik u sobu i, po običaju, počne da mi govori da ne lenčarim i da ustanem jer je došao jedan profesor iz Zagreba koji želi da me upozna. Taj je čovek bio na visokom položaju na Kaptolu. Sveštenik mi je rekao da je gospodin iz Zagreba video ukrase na mantijama koje sam šio, pa želi da i njemu takve sašijem.

Dugo nije imao hrabrosti da bilo šta prijavi policiji Foto: AP/Tanjug, sxc.hu

Taj čovek bio mi je nekako čudan. Hteo je da dođem u Zagreb što pre i pozvao me nakon nekoliko dana telefonski na proslavu svog imendana. Prihvatio sam poziv. Stižem na Novu Ves, na toj proslavi u kuriji razgovaram sa ljudima, a onda me u jednom trenutku on pozvao da pođem sa njim, da mi pokaže šta bih trebao da sašijm.

Odveo me u jednu spavaonicu. Gledam ja tako neke slike na zidovima i osećam da se on zalepio iza mene. Hoda iza mene sve vreme. Okrenem se i on me stisne oko struka. Govori mi kako nikada neće zaboraviti te oči i usne. Rekao sam mu: "Jeste li svesni toga da je te oči i usne meni dao Bog?". Pustio me i rekao da se vratimo na proslavu - rekao je Marin za nedeljnik Globus.

No, to nije bilo sve. Nakon što su drugi uzvanici otišli, ovaj crkveni velikodostojnik je, kaže Sovar, počeo da ga ljubi u obraz i gotovo je legao na njega.

- Tada sam ga odgurnuo i rekao mu: "Sada je dosta, pogrešno ste me procenili, prestanite da se tako ponašate". Ustao je, seo na fotelju i nastavio da priča kao da se ništa nije dogodilo. Otišao sam i sutradan sam roditeljima javio šta se dogodilo i da odustajem od svega. Toliko me je pregazio - ističe Marin.

Trinaest godina o svemu je ćutao. No, nakon što ga je 2018. godine policija pozvala da da iskaz u jednom drugom slučaju, sve je ispričao inspektorki.  Sovar je proletos, kaže, i zvanično istupio iz Katoličke crkve.

Nijedan sveštenik mu nije rekao da ovaj slučaj mora da prijavi Foto: Tanjug/AP

On je i za portal Index.hr ispri;ao svoju potresnu priču.

- Proživljavao sam trinaest godina te nekakve susrete sa sveštenicima, jer sam nastavio da idem u crkvu i nakon što se to dogodilo, pokušavajući to da rešim i na taj način, ali mi nijedan od njih kojima sam to ispričao nije rekao da ja to moram da prijavim.

Nikada mi to nisu savetovali, nego bi rekli: "Znate, ima svakakvih ljudi, treba se čuvati takvih ljudi". Takav stav je nešto sa čime žrtva seksualnog nasilja ne može da se pomiri, jer tako ne može da doživi pravdu. Čovek onda kroz godine postane sve više nemiran jer to ne može rešiti ni sa sobom ni sa tom institucijom. Da ne spominjem velike vernike, koji to ignorišu - rekao je on za Index.hr.

Nakon njegovog priznanja usledile su brojne negativne reakcije na društvenim mrežama. Stalno ga napadaju i njegove svedočenje se dovodi u pitanje.

- To licemerje nije samo prisutno u Katoličkoj crkvi nego u celom hrvatskom društvu. Premalo iskrenosti i premalo istine je u hrvatskom društvu, a to izaziva poniženje i neshvatanje prema ljudima koji su doživeli takve stvari. Nije meni sve to prijatno. Ja sam ipak svoju intimu izneo u medijima, čovek onda oseća određeni strah - kaže Sovar.

Dodaje i da se godinama mučio zbog svesti da u hrvatskom društvu vladaju nazadni stavovi prema žrtvama seksualnog nasilja.

Sada je posle 13 godina konačno izneo svoju priču u javnost, a sve je rekao i policiji Foto: Wikipedia/Suradnik13

- O meni se stalno pričalo nešto, a zbog čega? Zašto sam ja stigmatizovan jer sam umetnik i modni dizajner? Iz toga neki odmah zaključe da sam ja muška kurva, kao što se svašta misli i govori o manekenkama, kao da je u redu silovati te žene jer se bave određenim poslom. Tako sam doživeo i tu situaciju pokušaja silovanja - moćnici koji su iznad mene mislili su da mogu sve - ističe Sovar.

I pored svega ima i onih koji su mu pružili podršku.

- Dobio sam i mnogo podrške, ljudi mi najviše čestitaju na hrabrosti, iako se ja i dalje osećam kao kukavica zato što su i dalje kod mene prisutni strahovi u vezi te cele priče. Mene je počela da peče savest, jer to nisam prijavio 13 godina, a nisam zbog svojih strahova i uticaja okoline i bojazni od reakcija drugih ljudi.

Pitao sam se hoće li mi iko verovati, brinuo sam da ću se osramotiti, da prijava nema smisla. Ali čovek se s godinama menja, a ja sad imam 41 godinu. Gledam moje studente, koji mi mogu biti deca, i imam svoje dete od 10 godina. I ja sam nečije dete, pa mi je jako važno što me podržavaju moji roditelji, naročito moja mama, i oni nose taj žig. Moja mama je faca, ona je biskupu Hraniću napisala protestno pismo kakvo sigurno u životu nije pročitao, a išla je sa mnom kada sam davao iskaz - rekao je on za Index.hr.

Fotografiju čoveka koji je odlučio da progovori o slučaju silovanja pogledajte OVDE.

(Telegraf.rs/Globus/Dnevnik.hr/Index.hr)