Ušla sam u Inat kuću, prvu u svetu o kojoj se priča 125 godina: Na njoj je čudan natpis, a pravu istinu sam čula tek kad sam sela za sto (FOTO) (VIDEO)

Kad više ne mogu da izdržim ledeni vetar koji me seče napolju, sklanjam se u jednu staru, drvenu kuću, smeštenu tik uz Miljacku. Ispred ulaza vidim napakovana, isečena, drva i natpis: "Bila sam na onoj strani, ali pređoh vamo iz inata". Iste sekunde kad otvorim vrata zapljusne me talas topline, miris domaće kuhinje i zvuk sevdaha, koji se meša s krčkanjem kupusa s rebarcima. Još s vrata, dok mi je samo leva noga unutra, svraćaju me za sto. Odmah se prinosi rakija, ona prava ženska, medovača. Nazdravljam, iako ne pijem.

Preporučujemo

Kako je u sva u staklu, kroz tu prvu i glavnu prostoriju ulazi prirodna svetlost sa svih i stapa se sa onom iz fenjera raspoređenih svud unutra. Bakarni luster iznad glave ušuškava me u nestvarnu atmosferu ove građevine, koja potiče iz nekog drugog i drugačijeg vremena.

Svetlost prodire sa svih strana/ Foto: Milena Đorđević

I još pre nego što sam se uhvatila za kvaku vrata, mislila sam da znam sve o ovoj jedinstvenoj kući, ali pravu istinu shvatiš tek kad sednes za sto sa meštanima, kada ti u zemljanom sudu posluže hranu i kada te obgrle pričama i legendama. Sve to dok se oko tebe dim duvana vijori i stapa s onim iz pećnice.

Priča kreće sama od sebe, ona koju sam toliko mnogo puta čula šetajući Sarajevom prethodnih dana. Rekli su mi da za ovu posetu odvojim posebno vreme. Da ne planiram ništa posle toga, jer će mi utisci biti toliko jaki. I bili su u pravu.

Dok sedim naspram vlasnika kuće, Kenana Nikšića, kroz glavu mi proleće poslovica: "Od inata nema goreg zanata", ali me on ubrzo uveri da se inat u ovom slučaju i te kako isplatio.

Kenan Nikšić, vlasnik kuće/ Foto: Milena Đorđević

Kuća je smeštena tačno prekoputa gradske Većnice, na najlepšem mestu u Sarajevu. Već više od 125 godina svojim posetiocima pripoveda o prkosu, po kom je postala poznata u celom svetu. Srušena je jer je tako moralo, pa ponovo izgrađena u inat drugima, tik uz desnu obalu Miljacke. Tako je i dobila ime: "Inat kuća".

Danas je ovaj simpatični objekat na listi među 10 kuća koje su izgrađene u inat drugima. Zanimljivo je da je sarajevski biser prvi na tom spisku. Krasi je neverovatna istorija, svojstvena ovom našem, balkanskom, području.

Kenan mi priča da je gradnja objekata u Sarajevu imala razne zanimljivosti, ali nijedan objekat, pa ni u široj regiji, nije imao takvu priču kao što je imala "Inat kuća". A sve je počelo kada je vladajuća austrougarska monarhija želela da napravi Većnicu, građevinu kakva nikad pre nije viđena u Sarajevu, kako bi stanovništvu pokazala svoju moć.

Kuća je građena na tri nivoa/ Foto: Milena Đorđević

- To je podrazumevalo rušenje okolnih kuća, koje su se nalazile na prostoru gde su Austrougari nameravali izgraditi Većnicu. I sve je bilo u redu do trenutka kada je stari Benderija, starosedelac Sarajeva, odlučio da kaže "ne" monarhiji. Odbio je da da dozvolu za rušenje svoje kuće jer je, kako je rekao, ta kuća bila njegov duševni mir - kaže Kenan.

Legenda kaže da je Benderija jednom prilikom izjavio: "Car je u Beču velik i moćan, od mene mu svaka čast i poštovanje, ali on nema para koje bi platile moj rahatluk".

Na svakom koraku oseća se duh starih vremena/ Foto: Milena Đorđević

- Pregovori su trajali dugo, sve dok tvrdoglavi starac nije zatražio od Monrarhije da mu isplati kesu dukata i prebaci njegovu kuću na drugu stranu Miljacke. Ciglu po ciglu. Iako su mu u početku pretili zatvorom, na kraju nisu imali izbora i morali su da urade onako kako je tražio - priča današnji vlasnik kuće.

Prepričava mi da je starac svakog dana sedeo uz Šeher-ćehajinu ćupriju i posmatrao kako radnici prenose delove njegove kuće i podižu je na drugoj obali. A kada je zasijala na drugoj strani reke, Benderijinu kuću prozvali su "Inat kuća". Ona i danas stoji na istom mestu, prkosi svim vladama i simbolizuje bosanski inat.

Od 1997. godine u "Inat kući" je otvoren nacionalni restoran, isti ovaj koji danas vodi moj domaćin, Kenan. Današnja kuća je na tri nivoa i u svakoj njenoj pori oseća se duh starih vremena.

Služi se samo domaća hrana/ Foto: Milena Đorđević

U Njujorku postoji još jedna "Inat kuća", koja se nalazi između dva nebodera od preko 100 spratova. Vlasnica te kuće, jedna baka, nije dala da se ona sruši. Takođe, i u Kini ima kuća nasred auto-puta jer vlasnici nisu hteli da je prodaju.

Međutim, sarajevska "Inat kuća" je poznata jer je najmanja i najstarija.

"Bila sam na onoj strani, ali pređoh vamo ih inata"/ Foto: Telegraf

I kao na kraju svake bajke, nameće se zaključak. Moj je da se inat ipak isplati. Samo što ovo nije ni bajka, ni legenda, ovo je istinita priča o jednom čoveku koji se do poslednjeg atoma borio za ono što mu znači.

I zaista su bili u pravu oni koji su rekli da je utisak koji ostavlja "Inat kuća" toliko jak, da posle nje ne treba planirati ništa. Osim možda lagane šetnje Baščaršijom.

Na izlazu se pozdravljam sa Kenanom isto kao i na početku našeg susreta: srdačnim rukovanjem i iskrenim osmehom. I još jednim nazdravljanjem medovačom. Odlazim opijena pričom koju sam čula, gostprimstvom i možda samo malo - rakijom.

(Jasmina Stakić/j.stakic@telegraf.rs)