Sramotan potez Ministarstva: Penzioneri, ako su vam primanja mala, vratite se na posao! Na ovo je pristalo već 5.000 Hrvata

Prema podacima Eurostata, najgore je penzionerima u Estoniji. Tamo ih gotovo polovina živi na rubu siromaštva. Zatim su tu Letonija, Litvanija, Bugarska i Hrvatska.

Prema zvaničnim podacima, prosečna penzija u Hrvatskoj je 2.620 kuna (374 evra). Dok tamošnji penzioneri plate račune i hranu, penzionerima do kraja mjeseca ostane 620 kuna (88 evra).

Preporučujemo

U tom slučaju treba uzeti u obzir i kako iznos prosečne penzije ima veoma mali broj Hrvata i Hrvatica, tako da tamođnji prosečni penzioner u suštini ima mnogo manje na kraju meseca. Situacija je takva da je kod komšija svaki četvrti penzioner na rubu siromaštva, a čak ni oni sa prosečnom penzijom jedva prežive mesec, tačnije, bukvalno jedva "krpe kraj sa krajem".

Veliki broj penzionera jedva krpi kraj sa krajem; Foto: Shutterstock

"DA NEMA HUMANITARNE POMOĆI, BILA BIH GLADNA"

- Dok platim račune, platim sve, ostaje mi vrlo malo. To je sramota države, ne nas, jer mi smo te penzije zaslužili. Da sam sada mlada, odmah bih otišla - rekla je za Danas.hr penzionerka Branka koja ima penziju od 1900 kuna (271 evro).

Ona je priznala kako ne bi mogla da preživi bez humanitarne pomoći.

- Dođem dva puta nedeljno, hleb nam daju koliko god hoćemo, a dva puta mesečno dobijemo paket - rekla je Branka za Danas.

Osim što je Vlada Porodičnim zakonom propisala da je izdržavanje roditelja dužnost dece, pa je time zanemarivanje definisala kao oblik porodičnog nasilja, sada penzionerima žele da "pomognu" još jednim zakonom.

Kako piše danas.hr, u toku je izrada novog Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim bi se povećala minimalna socijalna naknada.

- Svega devet posto najstarijih Hrvata su korisnici ove mere. Predlog je da bude znatno više nego što je sada, naravno u okviru mogućnosti. Sada je 800 kuna (114 evra) po osobi - rekla je Marija Pletikosa, državna sekretarka u Ministarstvu demografije.

Nikome ne ide u prilog da se poveća granica, smatraju stručnjaci; Foto: Pixabay

AKO SE POVEĆA GRANICA, MNOGO VELIKI BROJ PENZIONERA ĆE TRAŽITI SOCIJALNU POMOĆ

Međutim, profesor Zdenko Babić sa Pravnog fakulteta misli kako je glavni problem u tome kome ta naknada ide, odnosno kako bi pomoć trebala da zahvati više penzionera. On smatra, piše Danas, kako bi država trebalo da poveća osnovicu za garantovanu socijalnu naknadu. Trenutno je ona postavljena na 800 kuna (114 evra).

- Ako ste u Hrvatskoj penzioner i imate penziju od 1000 kuna (142 evra), onda vi prelazite osnovicu koja je 800 kuna (114 evra) i vi za Republiku Hrvatsku niste siromašni penzioner. Kad bi ta osnovica porasla na 1500 kuna (241 evra), onda bi jedan deo penzionera koji ima mirovinu između 1000 i 1500 kuna mogao komotno da traži socijalnu pomoć -  objašnjava Zdenko Babić, inače član Hrvatske mreže protiv siromaštva.

Ljudi su prinuđeni da pod stare dane ponovo rade; Foto-ilustracija: Profimedia/imageBROKER

ZAPOSLILO SE 5.000 PENZIONERA

U Ministarstvu rada su svesni da su penzije male, pa penzionerima predlažu da se vrate u svet rada, što zakon omogućuje od ove godine. Meru već koristi pet hiljada ljudi.

VIDEO: Beskućnica iz Pančeva, ima 85 godina, spava na ulici i tvrdi da je žrtva maltretiranja

(Telegraf.rs/Danas.hr)