• 9

Je l' ste nekad učili zlostavljano dete, bez očiju ili roditelja? Status nastavnika objasnio baš sve

Njegov status koji će vas naterati da se zamislite, prenosimo vam u celosti

  • 9

Ivan Lutz, hrvatski pisac naučne fantastike i profesor fizike iz Slavonskog Broda objavio je u utorak na svom Fejsbuk profilu jedan tekst koji je izazvao velike reakcije na društvenim mrežama. U njemu je opisao s čime se sve susreću profesori tokom svog posla.

Objašnjavajući šta ga je motivisalo da ga napiše Lutz je zapisao sledeće: "Napisao sam jedan tekst. Nije najbolji tekst koji sam napisao, ali je iskren. Tekst je o štrajku profesora, i onima koji ih mrze…".

Tekst je u jednom danu podeljen više od hiljadu puta. Prenosimo ga u celosti.

"Jeste li ikada podučavali zlostavljano dete? Jeste li ikada podučavali dete s problemima u porodici? Jeste li ikada pokušali nešto da naučite dete s tumorom? Jeste li ikada bili u situaciji da se bojite da kažete reč "noge" jer šesnaestogodišnjak iz prve klupe nikada neće hodati?

Jeste li ikada podučavali dete posle teške operacije? Jeste li ikada podučavali dete bez očiju? Jeste li ikada videli kako pamti gluvo dete? Kako komunicira? Jeste li ikada mladića ili devojku s disleksijom pokušali da naučite da čita? Jeste li ikada došli u ponedeljak u školu i saznali da je dečak kom ste razredni starešina, poginuo u automobilskoj nesreći?

Jeste li ikada pripremali za maturu dete koje je prekjuče izgubilo oca ili majku, a rokovi su neumoljivi i zavisi im budućnost od toga? Jeste li ikada pomagali detetu s epileptičnim napadom na nastavi? Je li od vas ikada neko video kako izgleda srčani udar kod mladog čoveka? Jeste li ikada došli kući svojoj porodici nakon što ste čuli da vam je učenik poginuo ispred škole zbog neopreznog vozača?

Ivan Lutz, nastavnik, status

Foto: Facebook

Jeste li ikada ušli u razred nakon što je jedan kolega iz razreda umro? Jeste li se ikada zapitali, da i nakon svega, ja moram reći: Dragi moji učenici, današnja lekcija su Njutnovi zakoni? Jeste li ikada pokušali motivisati decu koja nemaju roditelje?

Jeste li ikada nekome bili oslonac baš u svemu? Jeste li ikada reagovali na vršnjačko nasilje? Jeste li ikada razdvajali decu od tuče? Jeste li ikada videli kako izgleda vršnjačka nacionalna ili verska mržnja?

Jeste li ikada nakon radnog dana bili na rubu suza (nije patetika)? Jeste li ikada ćutali ceo dan jer se s nekim stvarima ne možete nositi? A vidite, ne govorim o radu u nastavi, ne govorim o predavanjima, vežbama, testovima, pripremama, novim kurikulima, vrednovanjima, novim oblicima nastavnog procesa… Ne govorim ni o pažnji koju morate pridavati svima jednako, jer mladi su krhki, oni nečujni su nesigurni, oni glasni su još nesigurniji.

Jeste li ikada pokušavali urazumiti oca koji je došao da opravda problematično dete? Jesu li vam ikada psovali u lice i govorili da ste nakon svega bezvredni samo zato što neko ima lošu ocenu i nije učio? Je li vas ikada neki roditelj uhvatio za ruku i rekao porodičnu tajnu koju ne smete odati ni svojim najbližima? Tajnu od koje se zaledite!

I nakon svega, uđete u razred, nasmejete se, uzmete tu jeftinu kredu i pokušate nešto da naučite našu mladost. I onda, ta mladost napreduje, raste, pozdravlja vas, uvažava kao što vas nikada nije država i okruženje uvažavalo. Javljaju vam se i nakon 10 – 15 godina nakon što su završili školu, i tada, uz sve nove učenike, odvajate vreme za njih jer: Jednom profesor, uvek profesor!

Jeste li ikada videli kako siromašno dete skriva poderane rukave? Jeste li ikada videli gladno dete? Jeste li ikada nahranili gladno dete? Jeste li ikada bili deo njihovih porodica? I da, oni dobri profesori, žive učenikov život, i dobar i loš, i siromašan i bogat. Jeste li ikada pomislili da svi budući naučnici, sportisti, premijeri, predsednici, ljudi koji otkrivaju lek za bolesti prolaze kroz naše ruke? Jeste li ikada pomislili da kroz naše ruke prolaze i buduće ubice, silovatelji, lopovi… Jeste li ikada videli učeničko nasilje nad profesorima? Jeste li ikada videli uplakanu kolegicu? Jeste li ikada pokušali da smirite dete u izlivu besa prema profesoru?

Ne kažem ovde da su svi profesori dobri, ali kažem da je većina časna. Ne krivite njih za svoje neuspehe! Na kraju, jeste li ikada, svi vi koji s toliko mržnje govorite o nama koji sprovodimo obrazovanje u našoj zemlji i želimo da vratimo ponos i obraz našoj profesiji, bili u našoj situaciji?

Jeste li ikada završili studije fizike, matematike, hemije? I jeste li ikada, ma koliko god vam teško bilo, nakon gubitka voljene osobe, smrti u porodici, smrti prijatelja, došli u školu, navukli osmeh i rekli: Hajmo deco, danas ćemo raditi eksperiment sa sočivima. Ovde imate jednu, a ja imam još dve jer sam ćorav i star. I navučete naočare, a dečji smeh vas leči."

Ivan Lutz živi u Slavonskom Brodu i već 15 godina radi u Srednjoj školi Matije Antuna Reljkovića kao profesor  fizike. Završio je tehničku školu u Slavonskom Brodu i diplomirao fiziku na Osječkom univerzitet na Odeljenju za fiziku. Piše romane, kratke priče i novele.

(Telegraf.rs/nacional.hr)

Komentari

  • Da

    Lepo je napisao. Malo saosecanja i tolerancije...svima nama fali...

  • Pravednik

    Mogu samo da se nadam da makar kod Vas nisu ukinuli sve ingerencije nastavnom kadru, jer kod nas nemaš leđa nigde, ni u školi ni u roditeljima a o deci bolje i ne pričati. A po pitanjima koja ste postavili, dobar deo posla ste pokrili, ali ima tu i još....

  • Dragoljub

    Bravo majstore. Ovo treba citati svim pljuvacima po prosveti i u Srbiji na svim roditeljskim sastancima kao prvu tacku dnevnog reda.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima