• 0

Milan 10 godina tražio 186 naslednika da bi se upisao na svoju nekretninu: Neki su imali tek 1m2

Stara kuća koju je odlučio da kupi ima oko 400 kvadratnih metara, a više od 60 odsto naslednika u njoj je imalo manje od desetine kvadrata

  • 0
Banka, klijenti, papiri, biznis

Foto: Shutterstock

Gotovo deset godina trajao je proces otkupa stare kuće u središtu Imotskog zbog kojeg je Imoćanin Milan Katanušić morao da pronađe 47 naslednika. Barem je mislio da ih je toliko.

Broj se višestruko povećao jer su neki umrli, nasledila su ih deca, čak unuci. Na kraju se broj popeo na 186 ljudi koji polažu pravo na kuću. Ali Milana to nije pokolebalo, jer njegova želja, da na staroj Pjaci ima nešto svoje, nije bila tek neka obična želja.

- Nekad davno su moji preci, koji su jedna od najstarijih porodica u Imotskom, imali tri kuće tu u blizini, pedesetak metara od ove koju sam otkupio. Porodica je s godinama te kuće izgubila, nešto je oduzeto, nešto se prodalo... Uvek sam želeo tu da imam nešto svoje. U ovoj kući, koja prema natpisu na njoj datira iz 1755. godine, moj otac je pre 30-ak godina kupio poslovni prostor. Tu nije niko živeo, iznad je sve bilo ruševno i vrlo opasno jer je stalno nešto otpadalo. U toj kući nastala je pesma ‘Najlipše je misto moje’ Vlade Vicića. Upravo Vicić i njegova porodica dobili su u nasledstvo pola kvadratnog metra - govori Milan.

Vicić mu je to darovao, a tih pola kvadrata bili su okidač - odlučio je da pronađe druge naslednike i otkupi kuću. Milan proteklih deset godina živi u Nemačkoj, gde ima građevinsku firmu, koja se bavi i obnovom starih kuća. Stara kuća koju je odlučio da kupi ima oko 400 kvadratnih metara, a više od 60 odsto naslednika u njoj je imalo manje od desetine kvadrata.

- Samo dva naslednika živela su u Imotskom. Ostali su rasuti po svetu. Kako bi ih našao, kontaktirao sam veleposlanstva, policiju, ma sve sam pokušavao. Na primer, žena se uda i promeni prezime pa je ti sad nađi - prepričava Milan za 24sata.

Proputovao je pola sveta, od Južne i Severne Amerike, gotovo celu Evropu... Mnogi od njih nisu ni znali da su nešto nasledili.

- A još kad im kažeš da je reč o 0,002 kvadrata... Neki su mi darovali svoje kvadrate, a neki su me ucenjivali. Jedna žena mi je za 17 kvadrata tražila 35.000 evra, a to je njeno, ima pravo da traži koliko god hoće. Ali se nikad nisam požalio što sam se u to upustio i nikad nisam pomislio da neću uspeti - priča Milan.

A bilo mu je sve i pomalo zabavno, čak detektivski. Studirao je pravo pa kaže da se u svemu snašao. Samo na otkup od vlasnika potrošio je 90.000 evra. Ali tu su bili i troškovi advokata, beležnika, putovanja...

Sklopio je više od 100 kupoprodajnih ugovora. U kući planira da napravi stanove za najam. Investicija je vredna 2,7 miliona kuna (oko 360.000 evra), a proteklih mesec i po dana radi se punom parom. U Nemačku više ne želi da se vrati.

- Moja firma će tamo ostati da radi, ali ja se želim da se vratim kući, u Imotski. Porodica mi je još tamo, deca idu u školu. Uvek sam hteo, kad zaradim novac, da se vratim u svoje mesto. Život u Nemačkoj nije lak, radi se od jutra do sutra. Ne odgovaraju mi više ni vazduh ni hrana ni ljudi. Pomogao sam brojnima da pronađu posao u Nemačkoj, a danas ih odgovaram od odlaska. U planu mi je u Hrvatskoj da otvorim firmu, a sve ljude koji rade gore pozvao bih da rade za mene - kaže Milan, koji priznaje da u Nemačkoj nešto reši za 15 dana, a kod u Hrvatskoj za godinu dana.

Video: Cene nekretnina u Subotici ostale iste, a potražnja opala

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima