• 13
 ≫ 

Mama tvrdi da je Teodora koja se bori sa cerebralnom paralizom izbačena iz igraonice, vlasnik poriče

, Telegraf
 ≫ 

Nakon škole, Teodora je izrazila želju da ode u igraonicu

  • 13
Devojcica place, igraonica

Foto: Shutterstock

Daniela Zeljaja, majka devojčice Teodore, koja se od rođenja bori sa cerebralnom paralizom, obratila se javnosti putem društvene mreže Fejsbuk zbog navodne diskriminacije koju je devojčica doživela u igraonici u Banjaluci iz koje je izbačena.

Njen post prenosimo u celosti:

"Svi vi koji čitate ovaj tekst, nemojte prestati na pola jer želim važnu priču da vam ispričam, priču o deci sa poteškoćama, njihovim roditeljima, priču o diskriminaciji iz prve ruke, priču koja neće imati svoj kraj danas, ali je danas imala svoj početak, dakle krenimo...

Nakon škole, Teodora je izrazila želju da odemo do Delte u igraonicu. Zbog epidemiološke situacije retko gde idemo i druži se sa jako malo ljudi, uvek na distanci, uvek sa dozom opreza, ja, mama baba roga, danas sam popustila. U Delti smo se našli sa tatom i bratom i otišli do igraonice.

Na ulazu nas je za pultom dočekala gospođa koja radi napominjući da na Teodoru niko ne može obraćati posebnu pažnju i paziti je. Kako je Teodora poprilično samostalna i ne treba joj posebna pažnja u igraonici, ja sam rekla da ona ulazi isključivo na našu odgovornost i da nije potrebno da na nju obraćaju pažnju više nego na bilo koje drugo dete.

Teodora ulazi, meri temperaturu, sama pruža ruke za dezinfekciju i odlazi da se igra, ne dirajući i ne ometajući bilo koga, ona je jedno vrlo pristojno dete, mi sedamo preko puta da bi smo imali uvid šta se dešava u igraonici. Nakon dva minuta zvoni mi telefon da dođemo, Branislav ustaje, ja i dalje mislim da je Nikša napravio problem pa se preterano ne potresam, tako nešto od njega nije za neočekivati, ali vidim da Teodora sedi pored vrata i istog momenta prilazim.

Saopštava mi se da Teodoru treba da izvedemo iz igraonice jer se roditelji bune zbog toga sto je tu, njihove princeze se plaše i one traže da se izvede, na šta su oni pristali te nas pozvali i po njihovim rečima, zamolili nas da je izvedemo.

Naravno moja reakcija nije bila ni malo prijatna, ne dozvoljam da se Teodora udalji iz igraonice, tražim da pozovu roditelje da dođu, što oni odbijaju, tražim ime i prezime radnice, ne želi da mi ga da, tražim šefa. Šefa pozivaju na telefon, nakon mog objašnjenja šta se desilo, očekivalo bi se da se skrušeno izvini, ne gospodin opravdava radnicu koja se nije snašla.

 

Svi vi koji citate ovaj tekst,nemojte prestati na pola jer zelim vaznu pricu da vam ispricam,pricu o djeci sa...

Objavljuje Daniela ZeljajaČetvrtak, 24. prosinca 2020.

Obavestila sam ga da ću pozvati medije i inspekciju, ali je on to shvatio kao pretnju i odlučio da se svađa. Tu prekidam svaki dalji razgovor sa njim i pozivam policiju da napravi zapisnik, želim imati crno na belo šta se dešavalo. Dok smo čekali patrolu došao je i gazda, kaže on je doktor, on nas razume, u stvari on je kolega stomatolog.

Kolega stomatolog ima opravdanje, mi živimo gde živimo i ništa se ne može kod nas promeniti, dakle ja treba da se pomirim sa diskriminacijom, iako on misli da moje dete nije diskriminisano, još uvek ne zna da dolazi patrola koja upravo stiže. Na njegovu žalost on ne razume ni da se problemi ne rešavaju uz jedno piće, pa od policije traži da se sklone od igraonice i da razgovor obave u kafani, on će da plati piće.

Doktore, policija je tu po službenoj dužnosti, prijavila sam vas, hteli ste nas izbaciti jer se ne uklapamo u standardne okvire izgleda, malo smo drugačiji, ali na vašoj igraonici ne piše koje proporcije treba da poseduje dete da bi koristilo igraonicu. Dala sam izjavu, radnica je dala izjavu, zapisnik ću dobiti, novinare sam već pozvala, sutra sam kod ombudsmena, u inspekciji, kod gradonačelnika, u ministarstvu porodice, omladine i sporta i gde god bude trebalo kako bi ovakve pojave u našem društvu dobile svoj kraj.

plač, tužna, devojka, silovanje, ilustracija

Foto: Pixabay.com

Ne postoji niko i ne postoji ništa što će me sprečiti da se borim za prava dece sa poteškoćama, to ću raditi do poslednjeg daha bilo da je reč o mom ili bilo čijem detetu. A vi dragi roditelji dece sa poteškoćama, ako imate situacije u kojima je vašem detetu uskraćeno njegovo pravo, a plašite se sami da krenete u borbu sa vetrenjačama, javite mi se, ja ću biti vaš Don Kihot.

Ljubav, Vera i Nada nikada neće prestati živeti u meni, rodile su se u ovom obliku pre 14 godina kada je Teodora (Božiji dar) došla na ovaj svet".

 

Oglasio se vlasnik igraonice iz koje je navodno izbačena devojčica sa poteškoćama u razvoju

Prenosimo njegovo saopštenje:

"Prema pravilniku igraonice "Jungle Land", deca mlađa od tri godine, kao i deca sa posebnim potrebama, u igraonici mogu boraviti isključivo u pratnji roditelja/staratelja koji ih aktivno čuva, kako bi kao i ostala deca mogli da uživaju u sigurnom i bezbrižnom boravku.

Sa istim pravilom upoznata je Teodorina majka, ali roditeljska odluka je bila da je devojčica u mogućnosti brinuti se za sebe. Obzirom da je Teodora naš redovni posetilac i naše radnice su joj uvek sa zadovoljstvom posvećivale pažnju i brigu, detetu je dopušteno da se igra bez pratnje, uz upozorenje da je tog dana u igraonici prisutno više dece i da joj neće moći posvetiti pažnju kao obično.

Jedno od pravila koje imamo i kog se strogo pridržavamo jeste da svi roditelji ostave brojeve telefona i postaraju se da budu dostupni za vreme boravka dece u igraonici, kako bi bili informisani o svemu što se tiče deteta. To mogu biti razne situacije, od bezazlenog dečijeg plača do povreda tokom igre, ali naša obaveza je da nekritički informišemo roditelje, kako bi oni na osnovu pruženih informacija odlučili o daljem postupanju.

Igraonica

Foto: Shutterstock

Jednako smo postupili i u Teodorinom slučaju, kada smo primetili negodovanje druge dece i roditelja, jer bi nereagovanje na takvu situaciju moglo imati posledice, pre svega na Teodoru. Nama je bilo u interesu da Teodori bude ugodno, da se bezbrižno igra, a onog trenutka kada smo uvideli da se to ne odvija kako je planirano, kontaktirani su i Teodorini roditelji, ali i roditelji dece koja su neprimereno reagovala.

Igraonica "Jungle Land" nije vaspitna ili obrazovna ustanova, te osobe zadužene za prijem i čuvanje dece nisu odgovorne da edukuju decu i roditelje, pa, samim tim, ne ulazimo u razmatranje da li su roditelji druge dece trebalo da pripreme svoje mališane da su među njima i drugari koji imaju posebne potrebe.

Da nam se slična situacija ponovi, iznova bi prva reakcija bila da obavestimo roditelje, bez obzira o kojem se detetu radi, jer roditelji imaju pravo da znaju i to je jedino ispravno i odgovorno. Devojčica Teodora nije izbačena iz igraonice, kako naslov govori, niti je traženo od roditelja da je napusti, o čemu govori činjenica da je nakon našeg razgovora s roditeljima ostala još oko sat vremena da se igra, bez pratnje roditelja.

Igraonica "Jungle Land", u granicama svojih mogućnosti, zalaže se da mentalno ili fizički onesposobljeno dete uživa pristojan i dostojanstven boravak u našim prostorijama, čime dajemo naš mali doprinos aktivnom učestvovanju dece u zajednici i zbog čega nas je, verujemo, Teodora rado posećivala.

Pozivanjem Teodirinih roditelja onog trenutka kada smo osetili da bi njen boravak mogao biti suprotno tome, smatramo ispravnim i nediskriminirajućim po osnovu invaliditeta, jer bi tako, bez dvoumljenja, postupili za svako dete.

Primena pravila pozivanja roditelja ne odnosi se samo na decu sa posebnim potrebama, nego na svu decu, i to je pravilo na kojem upravo roditelji insistiraju kada nam poveravaju mališane. Diskriminacija znači pravljenje razlike, odnosno nejednak tretman, a prema Teodori smo postupili kao prema drugoj deci, pozivajući njene roditelje nakon osnovane procene."

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Natasa

    27. decembar 2020 | 13:05

    Diskriminacija dece sa posebnim potrebama je svuda prisutna. Sin moje najbolje drugarice je autistican, kada su ga veca deca naterala da pojede sendvic u kome je umesto suhomesnatih proizvoda bio list papira za to niko nije bio kaznjen. Njeno dete je odlicno, na to burno reagiju roditelji dece koja nemaju taj uspeh, zbog dvostrukih arsina. Ono sto je za drugu decu 3 to je za bolesno 5. Pri tome ne razmisljaju da su njihova deca zdrava i da ce se izboriti kroz zivot dok ce odlikas, sin moje drugarice uvek zavisiti od drugih. Roditelji sa zdravom decom bi trebalo da budu tolerantni, da uce svoju decu da prihvataju i onu sa posebnim potrebama. Inkluzija bolesne dece u skolstvo je dobar potez, isto tako roditelji dece sa posebnim potrebama bi ipak trebalo da znaju da to sto su njihova deca integrisana u skolstvo i druge aktivnosti ne znaci da su zdrava i ne zahtevaju nadzor. Ako u igraonici stoji da deca sa posebnim potrebama moraju biti u prisustvu statijeg lica onda tako mora da bude. Cesto roditelji smatraju da su im deca sa posebnim potrebama samostalnija nego sto zaista jesu.

    46
    7

    Podelite komentar

  • 👵🏻

    27. decembar 2020 | 13:05

    Ovaj vlasnik igraonice je licemer jer su inače većina ljudi takvi

    36
    13

    Podelite komentar

  • Mima

    27. decembar 2020 | 13:24

    Mislim da majka preteruje.Devojcica sa cerebralnom paralizom nemoze samostalno u igraonicu.Pobogu pa ostala deca mogu da je kroz igru gurnuo,povrede.Ko bi onda bio kriv.Opet igraonica.Majka mora biti svesna da dete sa posebnim potrebama je bas to dete sa posebnim potrebama.

    32
    31

    Podelite komentar

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Ne želim da budem informisan
Ok