Na letelici je bila avio-bomba s upaljačem, nađena crna kutija: Detalji istrage o dronu koji je pao na Zagreb

Foto: Tanjug/HINA/Admir Buljubasic

Konačni rezultati istrage o padu bespilotne letilice na Zagreb, 10. marta ove godine, pokazala je da je dron bio naoružan aviobombom OFAB 100-120, saopšteno je na konferenciji za novinare Županijskog državnog tužilaštva.

- 12. marta smo poslali obaveštenje kako smo s nadležnim službama započeli sa sprovođenjem uviđaja koji je trajao do 14. marta. Dva dana kasnije smo izvestili da smo započeli s kriminalističkim istraživanjem i da je događaj kvalifikovan kao teško krivično delo. Zbog složenosti postupanja slučaj je poveren na rad Županijskom tužilaštvu. Zatraženo je stručno mišljenje vazduhoplovne tehničke struke. Iz balističkog veštačena bilo je vidljivo da se radi o avio-bombi s upaljačem - kazao je županijski državni tužilac Jurica Ilić.

Preporučujemo

On je rekao kako se danas iznose informacije samo o uzroku pada bespilotne letelice i štete. Po ostalim pitanjima još se vrše uviđaji, prenosi Jutarnji.

Načelnik Sektora Kriminalističke vojne policije brigadir Jadranko Karlušić rekao je da je šteta procenjena na 600.000 kuna, a uviđaj je sproveden na četiri lokacije u Zagrebu.

Letelica je nakon uviđaja prevezena u prostore Hrvatske vojske, a uzeti su i uzorci iz kratera.

Glavni vojni vazduhoplovni istražitelj, brigadir Mario Počinok, izvestio je potom o detaljima drona kao i uzroku pada uzevši u obzir tehnički pregled ostataka bespilotne letelice.

- Kad govorimo o istrazi, ovo spada u kategoriju nesreće "potpunog uništenja aviona". Letelica je namenjena za dubinsko izviđanje teritorija, ima visoke performanse što se tiče letnih karakteristika, kreće se od 900 do 1.100 kilometara na sat, rekao bih da leti i transsonično. 300 do 6.000 metara je visina s koje može provesti snimanja, a vreme lansiranja je do 15 minuta. Lansira se pomoću posebnog vozila, raketnim pogonom, potom preuzima klasični mlazni motor. Takvih je proizvedeno 152 komada - rekao je on.

Pronađena crna kutija, zapisi u njoj uništeni

- U toku pada bio je relativno aktiviran stajni trap, jedna sonda je izletela, a druga ostala u svom ležištu, kao i retroraketa. Nakon pada, izletela je iz ležišta te se aktivirala, što objašnjava jaku belu svetlost koja se vidi na snimku - kazao je pokazujući na prezentaciju.

- Zaključak je da je letelica bila u vrlo dobrom stanju, održavana. Motor nije radio. Nađena je crna kutija, bitno oštećena. No sam medij na kojem se vrši zapis je u potpunosti uništen i nije bilo šanse za oporavak - rekao je on.

Sa stajališta vazduhoplovnih operacija, tužilaštvo je zaključio da je uzrok pada narušen sled u delu kod aktiviranja glavnog padobrana što je imalo za posledicu da je letelica na velikoj visini odbacila padobran i nastavila velikom brzinom padati te udarila o tlo.

Pronađen upaljač s ćiriličnim oznakama

Major Mile Tomić, glavni veštak za požare i eksplozije iz Tužilaštva za podršku OS RH kazao je kako je pronađen upaljač s ćiriličnim oznakama.

- Sa sigurnošću je utvrđeno da je bio stavljen na prednji deo avio-bombe. Utvrdilo se da se radi o krhotinama avio-bombe OFAB 100-120. Na temelju pregleda metalnih fragmenata utvrđeno je da se radi o avio-bombi s upaljačem - rekao je on.

On je rekao da je na mestu pada letilice pronađeno 47 fragmenata metalnih delova ili gelera.

Na mestu pada krater od 5,5 metara prečnika

Glavni veštak za požar i eksplozije Ivana Bačić govorila je o tragovima eksploziva, naftnim derivatima i boji na oplati letilice.

- Na mestu pada nastao je krater pet i po metara prečnika i dubine oko jedan i po metar. Iz kratera je izdvojeno 45 metalnih fragmenata i promena boje metala u plavu na rubnim delovima. Dva takva fragmenta pronađena su i izvan kratera. Oštećenja na okolnim objektima, primarno automobilma, manjeg su intenziteta uglavnom uzrokovana raspršenjem kamenja i grančica - rekla je.

Dodala je da se mestu događaja osetio se intenzivan miris amonijaka.

- Na fragmentima avio-bombe smo uočili da nema značajnih zacrnjenja. Primetili smo i da se radi o fragmentima velikih dimenzija - kazala je Bačić.

(Telegraf.rs)