"Želim da se ovakvi ljudi izoluju od naše dece": Izrečena prva presuda u BiH zbog diskriminacije LGBT osoba

Foto: Shutterstock

Opšinski sud u Sarajevu je 4. aprila ove godine doneo prvostepenu presudu kojom je prvi put u Bosni i Hercegovini sudski potvrđena diskriminacija prema LGBTI osobama.

Ovo je saopšteno danas na pres-konferenciji Sarajevskog otvorenog centra, nezavisne feminističke organizacije civilnog društva koja vodi kampanju za gej, biseksualne, trans i interseksualne osobe i prava žena u BiH.

Preporučujemo

Presuda se odnosi na poruku koju je na svom Fejsbuk profilu 1. aprila 2019. godine uputila Samra Ćosović Hajdarević, tadašnja zastupnica u Skupštini Kantona Sarajevo, jednog od deset kantona u Federaciji BiH.

Ćosović Hajdarević je tada, reagujući na najavu organizatora Prve bosanskohercegovačke parade ponosa, objavila status u kom je pozvala na diskriminaciju LGBTIQ osoba.

- Svako ima pravo na život kakav želi, tako isto imamo i mi svoje pravo da biramo s kim želimo da živimo. Želim da se ovakvi ljudi izoluju i sklone što dalje od naše dece i društva. Neka idu negde drugo i prave sebi grad, državu, zakone i svoja prava koja im niko neće osporavati. Ali ovde ne - napisala je tadašnja zastupnica u Skupštini KS.

Lejla Huremović, članica Organizacionog odbora parade ponosa rekla je da je ova presuda važna jer je dokazano da širenje govora mržnje i pozivanja na nasilje prema LGBTIQ+ osobama na društvenim mrežama može dovesti do fizičkog nasilja.

- Ovo je potvrda da govor mržnje i pozivanje na nasilje na društvenim mrežama, pogotovo javnih ličnosti i političara, nije dopustivo i da se može sankcionisati - istakla je.

Huremović je poručila da presuda treba biti opomena da će svaki govor mržnje i pozivanje na nasilje biti prijavljeni i da će se ubuduće očekivati slične presude.

Dženana Hadžiomerović, advokat koja je zastupala Sarajevski otvoreni centar, naglasila je da je presuda prvostepena i da nije konačna niti pravosnažna.

Ukazala je na činjenicu da je prvi put jedan sud u BiH utvrdio postojanje diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i polnih karakteristika.

- Od 2009. godine, od kada su seksualna orijentacija i rodni identitet uvedene kao zabranjeni osnovi kroz navedeni Zakon (Zakon o zabrani diskriminacije BiH, op.a.), bilo je potrebno skoro 13 godina do prve presude. Takođe, sloboda govora nije apsolutna i osobe moraju da budu svesne poruka i posledica takvih poruka koje emituju u javnost - kazala je Hadžiomerović.

Dodala je da upućivanje kritike ili negativni komentari prema LGBTI osobama i Paradi ponosa mogu spadati u slobodu govora, ali da javno pozivanje na izolaciju i uklanjanje pojedinih osoba iz društva zbog seksualne orijentacije, rodnog identiteta ili polnih krakrakteristika smatra jasnim govorom mržnje.

(Telegraf.rs)