Zbog međe se na Balkanu gubi glava: Par centimetara zemlje posvađa i rođenu braću

Foto: Pixabay

Na prostoru zemalja bivše Jugoslavije i možda malo šire, mnogi su "pali" i krvlju platili metar zemlje. Fenomen međe na prostoru Balkana nije možda svojstven samo ovom delu sveta, ali je istorijski gledano, neprekidan u odnosima unutar porodica i komšijskih odnosa. Podela zemlje između naslednika neretko završava na sudu u procesima koji traju godinama, a najčešče se radi o komadiću šume ili metru zemljišta.

Primera je mnogo i skoro ne postoji neko ko nije bio akter spora oko međe ili čuo da su se zbog nekoliko metara zemlje i nejasne granice, potezali noževi, sekire i vatreno oružje.

Preporučujemo

"Brutalno ubistvo zbog spora oko zemlje", "Ubio komšiju na njivi zbog međe", "Za 10 dana, krv oko međe, prolivena tri puta", "Zbog međe ubio komšiju, komšinicu ranio", samo su neki u moru naslova koji se mogu pronaći o ovoj temi. Sukob oko imovine, upakovan u termin narušeni porodični ili susedski odnosi, vekovima je prisutan, piše Dojče vele.

- Nije to samo sada, rođeni, toga je bilo i biće. Ovde u selu su se svađali i posle onog rata i posle ovog, oko par metara zemlje. Sudili se, svađali, bilo je i slučajeva da komšija komšiji zapali štalu, na ivici da se pokolju. Mi smo takav narod ovde, zbog par centimetara zemlje, spremni smo zaratiti. To je valjda gen neki - priča Miloš (68), iz sela u okolini Banja Luke.

Gorštački mentalitet seljaka Bosanske Krajine možda je najbolje opisao Petar Kočić rečima, "Sve je ljuto, nemirno, goropadno i tvrdoglavo na 'voj planini i ispod planine. U nas je rietkost pitom i 'vamo pokoran čovek".

Profesor i akademik iz Banja Luke Miodrag Živanović, kaže da se postojanje i egzistencija ljudi koji žive na ovim prostorima, uvek sudara sa onim što se zove međa.

- Međe se danas manifestiraju u glavama ljudi. One su postale deo svesti. I zbog toga će u budućnosti taj fenomen biti još jači, jer nema načina da se to savlada. Taj termin međa, govori da je nemoguće izaći iz tog okvira - kaže Živanović.

- Znam slučaj da se spor oko međe između dve porodice vodi godinama, u zaseoku u kojem postoje samo dve kuće iz jedne porodice! Svađaju se i to je epohalna, istorijska svađa samo oko toga da li je grana kajsije ili šljive prešla preko zida prvom rođaku. Takvi primeri pokazuju da se ta podela nalazi skoro u genima i tu smo mi posebni. To retko ima u drugim društvima koja su sama po sebi zatvorena - smatra Živanović.

Zemlja važnija od života

Sociolog Ivan Šijaković kaže da je ljudima na prostoru Balkana zemlja bila sve jer im je davala život i bila uslov za opstanak. Tu je stečen osećaj da je zemlja važnija od života što je ostalo do danas. Taj osećaj odbrane i borbe posebno je stvoren za vreme turske vladavine na ovom prostoru, jer su znajući za osećaj i poštovanje prema zemlji, to zloupotrebljavali, deleći zemlju i naseljavajući ih na drugim teritorijama, stvarajući unutar njih sukobe.

- Takvo razmišljanje da, ako izgubiš zemlju, izgubićeš sve, ostalo je do danas. I danas imate ljude koji kažu, ako imate komad zemlje, spasićete se i nećete biti gladni. I zbog toga i danas kod rodbine i suseda postoje sukobi zbog dijela zemlje - kaže Šijaković, navodeći primere iz svog kraja.

- Znam dosta slučajeva u mom kraju, na severu Crne Gore, gde je bilo neprijateljstva među braćom oko nasledstva, zemlje. Sve to vuče korene iz prošlog vremena, kroz taj istorijski strah koji se razvio, da ostati bez zemlje znači izgubiti svoj identitet.

(Telegraf.rs)