Nevolje meštana gornjomoračkih sela: Divlje svinje kupe harač, nadležni ne reaguju

Foto: Pixabay.com/Ilustracija

Meštani gornjomoračkih sela tvrde da nisu uspeli da zaštite njive, voćnjake i livade od divljih svinja, uprkos mnoštvu dopisa i urgencija Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za inspekcijske poslove, apelima i zahtevima za pomoć.

Ističu da je šteta ogromna, a da su nadležni i dalje bez predloga kako da se problem reši.

Preporučujemo

Pričaju da su se obraćali i lovačkim društvima (LD), u čijim lovnim zabranima su se, kako kažu, prekomerno namnožile divlje svinje.

Navodi Moračana o šteti koje prouzrokuju divlje svinje, tvrdi za "Vijesti" predsednik LD "Manastir Morača" Petar Medenica, su neosnovani...

Predsednik Mesne zajednice (MZ) Sela Radoslav Rade Rakčević za "Vijesti" tvrdi da divljač uništava zasade krompira, kukuruza, ječma, ostalih žitarica, ali i voćnjake.

Iza divljih svinja ostaju i izrovane livade.

- Nemoguće je nabrojati pojedinačne slučajeve, jer nema domaćinstva koje nije pretrpelo veću ili manju štetu. Teritorija MZ okužena je većim brojem lovnih zabrana, kojima gazduju tri lovačka društva. Broj divljih svinja je naglo uvećan poslednjih godina. Uvećana je i šteta na imanjima. To, verujte, dovodi do situacije da mnoga domaćinstva redukuju stočni fond jer su livade uništene i nema dovoljno sena. Kupujemo seno iz Bjeoplavlića, Zete, Pljevalja… O ostaloj šteti da ne pričam. Divlje svinje su se toliko odomaćile, da bukvalno ulaze u dvorišta - tvrdi Rakočević.

Komisija Ministarstva, kaže on, izlazila je na teren, ali nije bilo mnogo vajde od toga. Priča da je 4.000 evra sve što su dobili na ime odštete tokom deset godina.

Rakočević kaže i da su se meštani dogovorili da taj novac ulože u obnovu lokalne škole, s obzirom na to da je iznos bio mali da nadoknadi i deo štete za sva domaćinstva.

Komunikacija sa lovačkim društvima do sada, kaže Rakočević, "nije bila na zavidnom nivou".

Svi zahtevi koji se odnose na štete, koju pričini divljač, meštani upućuju lovačkom društvu koje gazduje lovištem, Lovačkom savezu i Ministarstvu poljoprivrede.

Prema članu 77 Zakona o divljači i lovstvu, za štetu koju pričini divljač, odgovoran je korisnik lovišta - (LD).

Međutim, na osnovu Pravilnika o merama za sprečavanje šteta i načinu i postupku za ostvarivanju štete od divljači, vlasnici zemljišta dužni su da svoje zasejane površine i stogove sena ograđuju drvenom ili žičanom ogradom "na način koji onemogućava prolazak bilo kakve dlakave divljači".

Pored toga, dužni su da premazivanjem mladih stabala voćaka "odbojnim sredstvima spreče oštećenja na kori".

- Vlasnici, odnosno korisnici stoke i zemljišta dužni su da redovno kontrolišu stanje svoje imovine, organizuju njeno čuvanje korišćenjem vezanih pasa, vidljivih plašila i zvučnih uređaja, kao i da sprovode ostale uobičajene mere zaštite… U lovištima gde ima medveda, vukova i šakala stoka se može puštati na ispašu samo u pratnji čobana - piše, između ostalog, u Pravilniku.

Propisana je i obaveza da se "stoka noću zatvara u štale ili u ograđenim prostorima uz nadzor i stalno prisustvo čobana i sa vezanim psom čuvarom".

Prema Zakonu, tek kada meštani ispune sve te uslove, njihov zahtev za naknadu štete je osnovan - tada se, prema pravilniku, formira komisija koja treba da utvrdi štetu.

U moračkim selima objašnjavaju kako je previsoka cena ograđivanja, na primer, livade od 80.000 metara kvadratnih, te da malo koje domaćinstvo to može da priušti.

Napominju i da do sada nije bilo adekvatnog monitoringa načina gazdovanja lovištem, što je, tvrde, bilo obavezno da sprovede resorno Ministarstvo.

Zbog takvog stanja, objašnjavaju, prema nezvaničnim procenama, broj divljih svinja u tom delu kolašinske opštine narastao je na više od 1.500.

(Telegraf.rs)