Hrvatska među prvih pet zemalja u EU po konzumaciji alkohola

Foto-ilustracija: Shutterstock

Po podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, Hrvatska ima oko 250.000 zavisnika od alkohola i nalazi se među prvih pet zemalja Evropske unije po konzumaciji alkoholnih pića, ta zavisnost je veliki društveni problem jer pogađa celu porodicu, a na lečenju završi tek svaki osmi zavisnik.

Tradicionalno je više zavisnika od alkohola među muškarcima, koji opijanjem pokušavaju da reše probleme s depresijom, panikom ili stresom, budući da zbog kulturoloških razloga oklevaju da priznaju i potraže pomoć, kaže psihijatar Krešimir Radić, specijalista iz Klinike za psihijatriju Vrapče, upozoravajući na problem alkoholizma u Mesecu borbe protiv zavisnosti, prenosi Hina.

Preporučujemo

Uticaj na celu porodicu

Ističe da muškarci tri puta češće umiru od bolesti povezanih s alkoholom te, iako čine većinu među lečenim pacijentima, još uvek puno njih ne uspe da dobije pomoć. Konzumacija alkohola rano u životu dovodi do zdravstvenih problema pa su u programima lečenja u zdravstvenim ustanovama osobe svih starosnoh grupa.

Alkoholizam utiče na mentalno zdravlje cele porodice, koja socijalno i mentalno pati zbog člana koji pije. Deca imaju lošiji uspeh u školi, supružnici problema s funkcionisanjem u radnoj sredini, porodica je opterećena troškovima zbog kupovine alkohola, saobraćajnih kazni i drugih prekršaja, što dodatno osiromašuje i otežava svakodnevicu.

"U takvim porodicama nije retko porodično nasilje. Lekari se često susreću sa situacijama kada porodica više ne želi da ima dodira sa svojim bolesnim članom koji pije, a on je onemoćao, lošeg telesnog zdravlja i nesposoban da se stara za sebe", navodi Radić.

Iako se to obično događa na kraju "ružne priče" koja je trajala decenijama, sistem nema kapaciteta da se nosi s time.

Tokom pandemije povećan broj zavisnika

U doba pandemije pojavili su se novi zavisnici koji su se tokom lokdauna smirivali alkoholom, dok su se neki stari zavisnici ponovo vratili opijanju.

"U svojoj ambulanti imam pacijenta koji je do lokdauna konzumirao opojne droge, ali kako tada nije mogao do dilera prebacio se na alkohol", kaže Radić.

Smatra da su trendu povećanja broja alkoholičara pridoneli nebriga države za mentalno zdravlje građana tokom pandemije i potresa, zatvaranje psihijatrijskih odeljenja u županijskim bolnicama i klinikama i ukidanje psihijatrijskih kreveta radi osiguranja kapaciteta za pacijente s kovidom.

Vlada je krajem novembra donela Strateški okvir razvoja mentalnog zdravlja do 2030. godine, kao i akcijski plan za borbu protiv zavisnosti, na kojem su radile grupe stručnjaka i udruženja pacijenata. Radić se nada da bi oni mogli biti temelj za razvoj novih projekata i finansiranje savremenih, naučno dokazanih modela pomoći.

U prevenciju treba da se uključe i poslodavci i obrazovni sistem, potrebne su edukacija i kampanje usmerene opštoj populaciji, ističe Radić i upozorava kako je situacija naročito loša kada je u pitanju zaštita mentalnog zdravlja dece.

Trećina psihičkih problema kod mladih nastaje do 14. godine, a polovina problema do 18. godine života pa se tu propušta prilika za rano lečenje i intervencije u probleme s alkoholom, upozorio je.

(Telegraf.rs)