Svaka peta žena u BiH žrtva je fizičkog nasilja, od 2015. ubijeno ih je čak 56

Foto: Milena Đorđević/Novinarke protiv nasilja/NPN

Osim uvođenja kategorije femicida u zakon, još je jedno ključno pitanje za efikasniju borbu protiv nasilja u BiH: usklađivanje domaćih propisa sa Istanbulskom konvencijom

Od 2015. do 2021. ubijeno je 56 žena od strane bivših ili sadašnjih partnera, ali nijedno od tih ubistava nije okarakterisano kao femicid. Od početka ove godine, od strane bivših ili sadašnjih partnera ubijeno je osam žena. Podaci za 2022. nisu jednoobrazni, pa se u razlićitim analizama spominju brojke od 8 do čak 11 slučajeva femicida u BiH u ovoj godini. Ukoliko bi zakon tretirao femicid, to bi omogućilo izricanje strožijih kazni, piše Žurnal.

Preporučujemo

"Kada se desi nešto ovakvo, često čujemo da je to tragedija, ali to nije tragedija već ubistvo koje se dogodilo kao posledica gubitka moći nasilnika nad žrtvom. Onda kada žrtva ode od nasilnika, kada se suprotstavi, kada on izgubi moć nad njom, dešava se ubistvo. Kada se žrtva osnaži da ode a sistem je ne zaštiti, pod velikim je rizikom da će biti ubijena", rekla je ranije za Žurnal psihologinja i psihoterapeutkinja iz Sarajeva Dželila Mulić.

Osim uvođenja kategorije femicida u zakon, još je jedno ključno pitanje za efikasniju borbu protiv nasilja u BiH: usklađivanje domaćih propisa sa Istanbulskom konvencijom (Konvencijom Veća Evrope o prevenciji i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici), koju je BiH ratifikovala još 2013. godine.

Zaštita žrtava u BiH je postalo političko pitanje jer je za to potreban i novac, a odluke o budžetima donose se na različitim nivoima i u različitim iznosima – od čega direktno zavisi broj sigurnih kuća, njihov rad, centri za pomoć… kojih je manje ili ih uopšte nema u manjim mjestima u BiH.

U BiH su u funkciji dve SOS linije koje služe za prijavljivanje nasilja u porodici - 1264 za Republiku Srpsku i 1265 za Federaciju BiH. Ove linije pozivaju gotovo isključivo žene. U 2020., za vreme pandemije, primljeno je 800 poziva više nego u 2019. i svi su dolazili od žena.

Na prodručju BiH deluje 8 sigurnih kuća: "Fondacija lokalne demokratije" Sarajevo, "Udružene žene" Banja Luka, "Ženа BiH" Mostar, "Vivе žene" Tuzla, "Budućnost" Modriča, "Žene sa Une" Bihać, "Medica" Zenica i "Lara" Bijeljina.

U svetu od femicida strada oko 80.000 žena godišnje, od kojih oko 50.000 u svom domu. Gender centar uvek je fokusiran na žrtvu nasilja:

"Nekada zakaže celi sistem, od policije pa do sudstva. No, potrebno je ekonomski osnažiti žene i potrebno je uvezati centre za socijalni rad".

U 13 gradova širom BiH u oktobru su održani protesti na kojima je zahtevano uvođenje pravne definicije femicida, uvođenje femicida kao krivičnog dela u sve zakonske i podzakonske akte, te hitno usklađivanje krivičnih zakona s Istanbulskom konvencijom i revidiranje krivičnih praksi, kao i osiguravanje prevencije i zaštite od nasilja nad ženama kroz nadležne institucije i multisektorske protokole.

Zatraženo je i da se dosledno primenjuje zakon i u slučajevima kada dođe do smrtnog slučaja kao posledice nasilja u porodici, da se počiniocu sudi prema odredbama zakona koje će utvrditi težu kaznu. Od 2017. do 2021. u Bosni i Hercegovini procesuirano je 36 ovakvih slučajeva, a u 100 posto slučajeva izrečene su osuđujuće presude.

Najviša izrečena kazna za femicid u Bosni i Hercegovini za period istraživanja (2017-2021) je 30 godina, a najkraća jedna godina za pokušaj femicida. Na kaznu zatvora osuđen je 31 počinilac, a tri počinioca su osuđena na kaznu dugotrajnog zatvora. Analizu je izradio AIRE centar u saradnji s entitetskim vrhovnim sudovima i Apelacionim sudom Distrikta Brčko.

Svaka peta odrasla žena, tokom svog života, bar jednom bude žrtva fizičkog nasilja, dok svaka deseta žena bude žrtva seksualnog nasilja.

(Telegraf.rs)