Migrant koji je ubio Sinišu u tramvaju, progovorio na sudu: "Reći ću šta se dogodilo u toj šestici"

Foto: Telegraf.rs

"Dva, tri meseca pre ubistva završio sam na ulici kao beskućnik, bez posla i krova nad glavom. I bio sam pod stresom. Tog jutra ušao sam u tramvaj u kojem je sedeo taj čovek. On je počeo nešto da priča na svom jeziku, ništa ga nisam razumeo osim, mislim, da govori: "Stranac, stranac". Stajao sam blizu njega. Bio sam kod srednjih vrata a on je sedeo uz zadnja vrata. Prišao mi je i udario me šakom u trbuh. Uhvatio me rukama, zgrabio me za laktove i stisnuo u predelu prsa stojeći nasuprot mene. Hteo sam da se oslobim njegovog stiska i izmaknem, ali nisam mogao. Bio je jak. Pa sam uzeo nož kojim sam ga ubo, mislim u vrat, i nakon toga je umro. Nisam imao nameru da ga ubijem. Ja sam čovek bez noge, a to da sam ubio nekog zauvek će ostati u mojoj glavi, dok sam živ, na vjek vjekova", rekao je danas u Županijskom sudu u Velikoj Gorici pakistanski državljanin Muhamed S. (27), optužen da je u septembru 2021. u tramvaju na liniji broj 6 u Novom Zagrebu usmrtio kuhinjskim nožem u vrat Sinišu V. (52).

Ovo su, kako piše Jutarnji, prva detaljna saznanja o zločinu u tramvaju s obzirom na to da se optuženi od početka branio ćutanjem, a u "šestici" nije bilo videonadzora koji bi otkrio detalje zločina koji je zaprepastio region.

Preporučujemo

Optuženi je ujedno dodao i da misli da je u kobno vreme u tramvaju bila još jedna ženska osoba koja je sedela na početku vagona.

Odgovarajući na pitanja suda ali i svog advokata Davora Marčeca, ali ne i tužilaštva, odakle mu sporni nož, zašto je prišao čoveku u tramvaju, je li se u Zagrebu osećao sigurno i gde je bio noć pre ubistva, optuženi je naglasio da nije prišao on pokojnom nego obrnuto.

"Nož sam uzeo iz Sunčanina stana u Zapruđu. I upravo ona mi je izašla u susret te sam prenoćio, uoči ubistva, u njenom automobilu ispred zgrade gde stanuje. Tih dana u Zagrebu nisam se osećao sigurno. Bojao sam se ljudi da će me ubiti, pretući, pokrasti...", rekao je Muhamed S. otkrivši i da je na putu od Pakistana do Hrvatske bio napadnut.

U Iranu su ga dva puta, kaže, tukli i pokrali mu sve što je imao sa sobom. A u Hrvatskoj ga niko tukao nije nego, kako je pojasnio, ljudi su ga ismejavali jer nema nogu.

Ispričao kako je stigao do Hrvatske

Iznoseći odbranu, optuženi je detaljno ispričao i svoje putešestvije od Pakistana do Hrvatske. Pešačio je uglavnom s prijateljima celim putem, a u Vinkovcima je, dok je pokušavao da se ukrca u voz, doživeo tragediju koja ga je obeležila za ceo život.

"Ceo put od Pakistana koji sam napustio 2016. je bio težak. Putem sam vidio smrt, ljude koji umiru, po tri, četiri dana smo znali da hodamo bez hrane i bez vode. Preko Irana, Turske i Bugarske do Srbije i Hrvatske gde sam na kraju dobio azil i potrebne papire. U Vinkovce smo došli nakon tri dana i tri noći hodanja iz Srbije. Kad smo videli voz ja i moja četiri prijatelja, krenuli smo da uskočimo. Meni se pri penjanju okliznula ruka i pali smo pod voz. Prijatelju mi je odrezana glava a meni leva noga, dok desna noga ima oštećenje mišića i bedrene kosti. Proveo sam četiri meseca u bolnici i upoznao Radu Barbira (bio mu je poput drugog oca o.pa). U Domu Dugave sam proveo godinu dana, pa godinu u hotelu Porin, a kad sam dobio azil socijalni rad mi je sredio stan na godinu dana. Nakon toga sam završio u prihvatilištu za beskućnike u Kosnici, odakle sam tražio posao i zaposlio se u jednom restoranu", opisao je svoje godine provedene u Hrvatskoj optuženi kojem je poslodavac nakon šest, sedam meseci sugerisao da promeni posao jer više s njegovim radom nije bio zadovoljan.

Međutim, Muhamed smatra da je problem bio zapravo u komunikaciji jer je on pričao na engleskom a gazda i kolege na hrvatskom, "pa se nisu s njim snašli".

Ova njegova odbrana biće prosleđena psihijatrijskom veštaku Suzani Kos s obzirom na to da je ista, u dopuni veštačenja, između ostalog navela da će "za definitivnu ocenu sposobnosti optuženog tempore criminis biti važan njegov iskaz jer se isti od samog početka brani čutanje, pa o zločinu nisu ni razgovarali".

Suđenje Muhamedu S. počelo je godinu dana nakon stravičnog ubojstva, ali i 10 meseci od njegovoh hapšenja nadomak Firence odakle je izručen Hrvatskoj.

Kako je Jutarnji ranije pisao, dan pre ubistva obratio se za smeštaj poznanici Sunčani P., koju je upoznao 2018. dok je boravio kao maloletnik u Centru za odgoj dece i omladine u Dugavama gde je ona volontirala i učila strance hrvatski jezik. Ona se sažalila nad njegovom tužnom sudbinom s obzirom na to da je mladi Pakistanac, prilikom ilegalnog ulaska u RH 2017. godine, pao pod voz i izgubio nogu dok je njemu naočigled poginuo prijatelj.

Tako da mu je poznanica, zajedno sa svojom majkom, nesebično više puta pružila ruku pomoći. Prvo veče prespavao je u njenom automobilu na parkingu zgrade, na oko 200 metara od mesta ubistva.

A sutradan, kobnog 18. septembra ujutro, prilikom napuštanja njenog stana, sa sobom je poneo kuhinjski nož s plavom otopljenom plastičnom drškom koji je zario putniku u tramvaju u vrat. Oštrica noža nesrećnom čoveku ostala je u vratu, a drška noža pala je na stepenice tramvaja, piše Jutarnji.

Muhamed S. je, prema optužnici, pobegao iz tramvaja, a beživotno telo uočila je gospođa koja se tog trenutka kretala tramvajskim stajalištem te je videla, prilikom otvaranja vrata tramvaja, horor prizor i čoveka u lokvi krvi.

Obavestila je vozača nakon čega su se zagrebački policajci našli pred velikim izazovom. U tramvaju, koji je bio stariji model, nije bilo nadzornih kamera te su, pregledavajući na stotine sati videonadzora iz drugih tramvaja koji su toga jutra saobraćali po Mostu mladosti, uspeli da rekonstruišu kretanja više sumnjivih osoba nakon čega se došlo do vlasnice noža i identiteta počinitelja, ali ne i do samog ubice.

Jer on je dan nakon zločina otputovao redovnom linijom sa zagrebačkog aerodroma za Rim, a avionsku kartu za 40-ak evra s rezervacijom i kovid test platila mu je poznanica koja mu je pružila trodnevno gostoprimstvo i s čijim je nožem ubijen građanin kojeg, po svemu sudeći, Muhamed nije poznavao.

Policija je za odbeglim sumnjivcem raspisala poternicu, na osnovu koje ga je italijanska policija uhapsila u Italiji i to nakon što je uključio mobilni telefon koji je od dana bekstva iz Hrvatske bio ugašen. U trenutku hapšenja bio je u istoj odeći koju je imao na sebi u vreme zločina, a na nogama je imao i patike čiji je krvavi otisak ostao kao nemi svedok jezivog zločina iz "šestice".

(Telegraf.rs)